Пупин форум у Вашингтону 2024: Пут Србије ка Западу — Јачање односа са САД у свету који се мења

Пупин форум у Вашингтону окупио је кључне лидере из САД и Србије, истичући јаче везе, енергетску сарадњу и западну оријентацију Србије.

На Пупин форуму у Вашингтону исписали смо ново поглавље у историји српско-америчких односа!

Окупили смо преко 100 угледних гостију из политичког и друштвеног живота САД, укључујући и представнике пословне заједнице.

Међу присутнима били су кључни доносиоци одлука, а јавност је по први пут имала прилику да упозна Александра Сашу Касанова, новог помоћника заменика државног секретара САД за Западни Балкан. Угостили смо и министра спољних послова Србије Марка Ђурића, чланове америчког Конгреса из редова и демократа и републиканаца, као и Џефрија Пајата, помоћника државног секретара САД за енергетске ресурсе.

Показали смо да је могуће позитивно говорити о српско-америчким односима и новом позиционирању Србије ка Западу — у самом срцу политичке моћи.

Разговор један на један са Александром Сашом Касановом, помоћником заменика државног секретара у Бироу за европска и евроазијска питања

Први Пупин форум у Вашингтону отворен је разговором између Александра Саше Касанова и извршног директора Пупин иницијативе Вука Велебита. У свом првом јавном наступу откако је преузео дужност, Касанов је похвалио рад Пупин иницијативе на јачању односа између Србије и САД.

Према речима Саше Касанова, Србија је показала велики економски потенцијал и реалан напредак дуж ланца вредности, што потврђује и споразум о енергетској сарадњи потписан истог дана када је одржан Пупин форум. Касанов је овај споразум описао као прекретницу у српско-америчким односима и велики корак напред у подршци Србији.

Односи САД са Србијом и Западним Балканом: Глобална перспектива

Други панел окупио је министра спољних послова Србије Марка Ђурића и Зева Зигфелда, саветника конгресменке Клаудије Тени (Р-Њујорк), у разговору посвећеном подршци Србије Украјини и њеном потенцијалу да буде снажан партнер Сједињених Држава у области националне безбедности, технологије и енергетике.

Министар Марко Ђурић истакао је своју посвећеност модернизацији Министарства спољних послова и оживљавању српске дипломатске мреже. Према његовим речима, кључни изазови у српско-америчким односима су недостатак фокуса САД на Западни Балкан због других глобалних криза и застарела перцепција из 1990-их. Зев Сигфелд је такође нагласио потребу да се широј јавности пренесе да су Србија и њени односи са светом одавно прешли ту етапу.

Енергетска безбедност, ланци снабдевања и е-мобилност: одржива решења за енергетске потребе

На трећем панелу, Џефри Р. Пајат, помоћник државног секретара САД за енергетске ресурсе, изјавио је да Сједињене Државе желе да виде стабилну и просперитетну Србију на путу ка чланству у Европској унији.

Према речима помоћника државног секретара Џефрија Пајата, убрзани утицаји глобалног загревања захтевају веће америчке инвестиције у Србији, са циљем убрзања зелене транзиције, развоја соларне енергије и успостављања обострано корисног партнерства у експлоатацији литијума, уз поштовање највиших стандарда одрживости. Пајат је нагласио да одлуку о експлоатацији литијума морају донети искључиво грађани Србије и њихова влада.

Немања Микаћ, директор српске фабрике батерија ElevenEs, истакао је да ланац вредности у области е-мобилности може донети Србији око 12 милијарди долара. Посебно је нагласио комплексност производње батерија и потребу да она буде исплатива, скалабилна и одржива.

Микаћ је говорио и о глобалној трци у овој индустрији, у којој САД сустижу Кину, док је Европа знатно иза. Ипак, како је истакао трећи панелиста Доминик Чиу из Eurasia Group, Србија је у одличној позицији да искористи актуелне геополитичке околности и профитира од зелене транзиције и ланца вредности у е-мобилности.