Сажетак
Одржан 5. јуна 2025. године у хотелу Хилтон у Београду, Пупин форум 2025. потврдио је улогу Србије као агилне споне Истока и Запада у времену геополитичких промена. Уз учешће америчких дипломата, пословних лидера, научника и светских мислилаца, Форум је нагласио потенцијал Србије као покретача иновација, економског раста и трансатлантског партнерства. Пупин Иницијатива је истакнута као јединствена платформа која омогућава одрживу сарадњу између Србије и Сједињених Држава.
Кључни тренутак овогодишњег Форума била је посета др Џорџа Фридмана, једног од водећих геополитичких стратега данашњице. Његово присуство уследило је у тренутку раста интересовања за стратешки положај Србије, не само у Балкану, већ и у ширем трансатлантском и глобалном контексту. Кроз свој препознатљиви аналитички стил, изразио је ретки оптимизам у вези са геополитичком путањом Србије и њеним потенцијалом у сферама технологије, талента и дипломатије. Његова размишљања, изнета током уводног дијалога Форума, додатно су оснажила мисију Пупин Иницијативе: да информише, повезује и унапређује односе између САД и Србије кроз грађанско деловање и стратешку визију.
Уводна обраћања: Визија Иницијативе
Вук Велебит, извршни директор, прогласио је Форум остварењем дугогодишње визије повезивања двеју нација и култура. Истакао је да Пупин Иницијатива није само годишњи скуп, већ снага повезивања у областима као што су наука, економија и друштвени развој. Иницијатива је истакнута као прва приватно финансирана платформа за сарадњу Србије и САД.
Александар Титоло, отправник послова Амбасаде САД, подржао је идеју прагматичног реализма. Нагласио је спремност САД да сарађују са Србијом која показује амбицију, таленат и институционалну снагу, додајући да је за трансформацију потребно више од сарадње влада – потребни су грађани и иницијативе попут Пупин иницијативе.
Уводно стратешко излагање: Џорџ Фридман
Фридман је истакао изузетну трансформацију Србије од ратова 1990-их, која се одиграва у свету у коме се и Америка повлачи ради редефинисања своје улоге. Неуспех руских војних амбиција у Украјини означава прави крај Хладног рата и почетак нове фазе америчког стратешког прилагођавања. Фридман је нагласио да односи САД и Србије имају огроман неискоришћен потенцијал у овом новом глобалном поретку.
Панел I: Балкан и свет – Стратешко планирање у нестабилној ери
Модератор: Миша Савић (Bloomberg)
Говорници: Филип Рикер (бивши помоћник државног секретара САД), Милан Крстић (професор, Универзитет у Београду), Кауш Арха (председник Free & Open Indo-Pacific форума и нереѕидентни виши сарадник Atlantic Council)
Рикер је похвалио Пупин иницијативу као приватно финансирану и напоменуо да будућност Београда зависи од младих, технологије и повратка европској улози.
Крстић је критиковао наратив о региону као новом бојишту Хладног рата, што погодује популистима.
Арха је нагласио да стратешка аутономија расте кроз блиске везе са САД, али да промене морају доћи изнутра.
Кључна порука: Регион мора да напусти наратив жртве и прихвати прагматични регионализам и партнерства, нарочито са САД.
Панел II: Пословне перспективе САД-Србија – Инвестиције, поверење и прилике
Модератор: Тихомир Бајић (X&, Managing Partner)
Говорници: Франциско Гонзалес (извршни директор Economic Club of Miami), Марија Живановић Смит (директорка маркетинга и комуникација, IEX), Дејвид Шок (суоснивач и члан Управног одбора Српске асоцијације приватног капитала)
Живановић Смит је нагласила потребу за равномерним развојем Србије и позвала на развој технолошких центара ван Београда.
Гонзалес је повукао паралелу између отворености Мајамија и духа Пупин иницијативе. Безбедност и пословна клима су кључни.
Шок је истакао да Србија постаје све привлачнија за телекомуникације и инфраструктурне инвестиције.
Кључна порука: Таленат постоји у Србији; видљивост и локална партнерства су кључни за изградњу поверења и привлачење инвестиција.
Панел III: Научна и предузетничка дијаспора Србије – Биотехнологија, вештачка интелигенција и глобално вођство
Модератор: Др Јелена Беговић
Говорници: Немања Петровић (инжењер у Databricks), Ненад Томашевић (суоснивач и директор Dren Bio), Мина Конаковић Луковић (доцент и истраживач на CSAIL, MIT)
Петровић је позвао на развој домаћих компанија, а не само улазак страних, и предложио постављање технолошки оријентисаног конзула у Сан Франциску.
Конаковић Луковић је нагласила важност повезивања дијаспоре са домаћим екосистемима.
Томашевић је поделио да његово професионално искуство лежи на граници науке и предузетништва, нагласивши да је тај спој кључан за претварање иновације у утицај.
Беговић је закључила да наука и бизнис морају превазилазити границе.
Кључна порука: Глобални успех Србије зависи од повезивања дијаспоре, подстицања локалних иновација и институционалне подршке технолошкој дипломатији.
Завршни разговор: Џорџ Фридман и Вук Велебит
У завршном разговору, Фридман и Велебит анализирали су дубље геополитичке промене за Србију:
Фридман је позвао Србију да престане да се дефинише кроз балканску парадигму и почне да себе доживљава као део источне Европе.
Упозорио је да не треба трошити енергију на стара регионална питања као што су чланство у ЕУ или Косово, већ се фокусирати на дугорочни стратешки идентитет.
Србија треба да тражи партнере не само у Бриселу, већ у источноевропским државама са сличном енергијом (нпр. Пољска и Румунија).
Регион пати од недостатка самопоуздања, али таленат и положај Србије је чине глобално релевантном.
Уместо да подражава Немачку, Фридман охрабрује Србију да прихвати своју јединственост и инвестира у партнерства вођена технологијом, нарочито са америчким компанијама попут Мајкрософта.
У ширем контексту, истакао је да главно питање није Кина или Русија, већ неизвесна будућност саме Европе.
Закључио је да се савремена моћ гради на таленту више него на капиталу, и да се будућност Србије налази у „мислима незамисливог” и погледу ка северу.
Закључна разматрања и поуке
Пупин Форум 2025 потврдио је да Србија више није пасивни објекат геополитичких спекулација, већ активни чинилац у обликовању своје будућности. Сједињене Државе остају виталан стратешки партнер, али одговорност за лидерство лежи на српским иноваторима, реформаторима и грађанским лидерима. Пупин Иницијатива стоји као модел тог лидерства.