О форуму
Пети Пупинов форум, под називом Pupin Connectivity & Investment Forum, окупио је високе званичнике, пословне лидере и стратешке стручњаке из Србије, Сједињених Америчких Држава, Израела и ширег региона на целодневном дијалогу на високом нивоу у хотелу „Хилтон“ у Београду. Форум, који сваке године организује Пупинова иницијатива, а чија се издања наизменично одржавају у Београду и Вашингтону, 2026. године одржан је под слоганом „Србија као повезивач: од стратешког положаја до регионалне одговорности“.
Одржан у тренутку убрзаних промена у глобалним ланцима снабдевања, трговинским правцима и енергетским токовима, форум је пружио платформу за непосредну размену мишљења америчких и српских доносилаца одлука, инвеститора и аналитичара о стратешким трендовима који преобликују Европу и трансатлантске односе. Агенда је осмишљена као стратешки дијалог усмерен ка будућности, организован око пет кључних тема: будућности глобалних ланаца снабдевања и отпорности логистичких мрежа; развоја трговинских коридора који повезују Европу, Црно море и Медитеран; улоге диверзификације извора енергије, течног природног гаса (LNG) и развоја нуклеарне енергије у регионалној безбедности; међусобног утицаја технологије, инфраструктуре и економске конкурентности; као и будућег правца односа Сједињених Америчких Држава и Србије у измењеном трансатлантском контексту.
Програм је обухватио уводна обраћања, разговор у главном термину са министром рударства и енергетике Србије, пет тематских панела и разговор у неформалном формату са председником Универзитета Конектикат. Текст који следи доноси суштину сваке сесије, засновану на белешкама са панела вођеним током догађаја и допуњену извештајима објављеним тог дана.
Шта је форум показао
Стратешки прозор који се отвара једном у генерацији
Руски утицај у Источној Европи слаби, кинеско интересовање за Србију је опало, а Вашингтон у средиште своје стратегије ставља повезаност и поуздана партнерства. Говорници на свих пет панела сагласили су се у једном: прилика је стварна, али неће остати отворена у недоглед.
Енергетска безбедност је национална безбедност
Од укидања мораторијума на нуклеарну енергију до планираног нафтовода Србија–Мађарска, нових гасних интерконектора са Бугарском, Румунијом и Северном Македонијом, приступа америчком LNG-у, као и хидроенергетских пројеката Бистрица и Ђердап 3 — енергетика се издвојила као најконкретнија област непосредног ангажмана Сједињених Америчких Држава и Србије.
Трст–Београд–Констанца је коридор од пресудног значаја
Италијански, румунски, израелски и српски говорници дошли су до истог закључка: повезивање ова три чвора железницом и интермодалним везама представља најбржи комерцијални пут ка тржиштима Европске уније — и природни мост Србије ка Економском коридору Индија–Блиски исток–Европа (IMEC).
Талент је ресурс; начин размишљања је карика која недостаје
„Мајкрософт“, „Некст Силикон“, „ЕлевенЕс“ и дата-центар у Крагујевцу показују да темељи постоје. Оно што је сада потребно, сагласили су се панелисти, јесте институционални капитал у великом обиму и културни заокрет ка предузетничком преузимању ризика — заснован на пет образовних стубова: креативности, иновацијама, предузетништву, финансијама и емоционалној интелигенцији.
Практични реализам, патриотизам и компетентност
Амерички говорници представили су практични реализам, патриотизам и компетентност као основне принципе новог поглавља билатералних односа — вредности за које сматрају да их деле са Србијом. Порука је била да Србија треба да делује као нето пружалац безбедности у региону, извозећи стабилност уместо да је пасивно очекује.
Уводна сесија: постављање стратешког оквира
Председник Пупинове иницијативе Вук Велебит отворио је форум позивом да се искористи прилика која се јавља једном у генерацији за ресетовање односа Сједињених Америчких Држава и Србије. Отправник послова САД Александар Титоло поновио је ту поруку, представивши приступ Вашингтона кроз три начела: стабилност, заједнички просперитет и практични реализам.
Разговор у главном термину са министарком рударства и енергетике Србије
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић одржала је садржајно уводно излагање посвећено преговорима о НИС-у, гасним интерконекторима, хидроенергетским пројектима и укидању мораторијума на нуклеарну енергију — при чему је почетак изградње нуклеарне електране у Србији планиран за 2032. годину.
„Стратешка сарадња мора да се гради дугорочно. Енергетски пројекти трају педесет, шездесет, седамдесет година — и партнери морају да се бирају у складу с тим.“ — министарка Ђедовић Хандановић.
Панел I | Стратешки контекст: поглед из Вашингтона на геополитику, енергетику и глобалну повезаност
Џејмс Карафано („Херитиџ фондација“) и Кауш Арха („Free and Open Indo-Pacific“) представили су америчку доктрину као „мир кроз снагу“, прилагођену новом добу: повезаност уместо крутих сфера утицаја и поуздани, реалистични партнери уместо односа зависности. Бригадни генерал Џеф Воткинс издвојио је сајбер претње, претње дроновима и отпорност енергетских мрежа као најважније безбедносне изазове у блиској будућности.
Када је реч о чланству у НАТО-у, панелисти су отворено изнели различита мишљења — али су се сагласили у једном: Србија своје одлуке мора да доноси у складу са сопственим националним интересима, при чему Сједињене Америчке Државе Србију виде као нето пружаоца безбедности у региону.
Панел II | Иновације и технологија као покретачи повезаности: нови хоризонти партнерства Србије, САД и Израела
Израелска амбасадорка Њ. Е. Авивит Бар-Илан отворила је панел јасном тезом: иновације данас нису питање географије, већ екосистема изграђених на отпорности и култури која неуспех посматра као саставни део процеса. Практичари који су учествовали на панелу — Дражен Шумић („Мајкрософт“), Елад Раз („Некст Силикон“), Владимир Милошевић („Google AI“) и Алекс Велдон („Charles Square Ventures“) — изложили су шта је Србији потребно у наредној фази развоја.
Дијагноза је била јасна: концентрација талента већ постоји, али наредни искорак захтева институционални капитал у великом обиму, овладавање агентском вештачком интелигенцијом и културни заокрет ка предузетничком преузимању ризика.
Разговор у неформалном формату са професорком Раденком Марић, председницом Универзитета Конектикат
Председница Универзитета Конектикат Раденка Марић оценила је да су највећа предност Србије њени креативни и високообразовани људи — а највећа слабост ограничено разумевање предузетништва. Њен предлог је да се образовање изнова осмисли око пет стубова (креативност, иновације, предузетништво, финансије и емоционална интелигенција) и да се престане са размишљањем у малим оквирима.
„Морате да изградите екосистем око предузетника. Окупите све актере око њих — тако се стварају огромни приноси.“ — Раденка Марић, председница Универзитета Конектикат
Панел III | Енергетска безбедност и стратешка инфраструктура: покретање регионалне улоге Србије
Др Кирстен Катлер (Стејт департмент САД) потврдила је да Вашингтон енергетску безбедност посматра изричито кроз призму националне безбедности и поздравила укидање мораторијума на нуклеарну енергију у Србији. Др Славко Димовић (Институт „Винча“) оценио је мораторијум као скупо назадовање и заложио се за то да нуклеарна енергија чини око 30% производње електричне енергије у Србији — кроз комбинацију конвенционалних реактора и малих модуларних реактора (SMR) за специјализована оптерећења.
Ђорђе Еремић представио је компанију „ЕлевенЕс“, која у Суботици гради прву европску гигафабрику LFP батерија капацитета 1 GW — као опипљиву алтернативу кинеским ланцима снабдевања. Лауренцију Пакију представио је односе Румуније и Србије као партнерство засновано на гасу из Црног мора, складишним капацитетима и Дунаву као хидроенергетској кичми Европе.
Панел IV | Логистички и транспортни коридори: од географије до реализације
Румунска амбасадорка Њ. Е. Силвија Давидоу, Виторио Торбијанели (Лука Трст), Рој Аврахами (Лука Ашдод) и Михаило Весовић (ПКС) сагласили су се да осовина Трст–Београд–Констанца представља стратешку кичму региона. Око 70% релевантне српске робе већ се транспортује преко Ријеке и Трста, док остатак пролази кроз Констанцу. Повезивање ових чворишта железницом и Дунавом, како је оценио Весовић, представљало би најбржи начин за интеграцију Србије у тржишта Европске уније.
За Србију, овај коридор уједно отвара позицију у оквиру Економског коридора Индија–Блиски исток–Европа (IMEC), при чему се Трст природно намеће као западна улазна капија. Процењена потребна улагања током времена износе 30–40 милијарди евра у железничку и интермодалну инфраструктуру.
Панел V | Финансирање повезаности: трговина, енергетика и токови стратешких инвестиција
Бивша председница америчке EXIM банке Кимберли Рид поставила је три кључна питања за сваки део стратешке инфраструктуре: ко га је изградио, ко га је финансирао и које вредности он оличава. Потврдила је да се очекује да Управни одбор EXIM банке око 7. маја гласа о важном споразуму о финансирању развоја 5G мреже у Србији — процесу који је започет током њеног мандата.
Михаило Јанковић (MK Group) и Владимир Бошковић („Телегруп“) указали су да су дата-центри и људи способни да управљају токовима података приоритет наредног инвестиционог циклуса, при чему чланство у Европској унији и коридор Трст–Београд–Констанца представљају кључне стратешке оквире.
