Михајло Пупин (1858–1935) био је српски и амерички електроинжењер, физичар и проналазач чији је пионирски рад у телекомуникацијама и радиологији дубоко утицао на науку и друштво. Рођен је у селу Идвор, у Банату, тада у саставу Аустријског царства (данас Србија), у сиромашној сеоској породици. Његово рано образовање било је обележено изузетним способностима, али се суочавао и са великим потешкоћама. Након што се истакао у школи, емигрирао је у Сједињене Америчке Државе 1874. године, стигавши у Њујорк са само неколико центи у џепу.

Упркос тешкоћама досељеничког живота, радио је разне физичке послове и учио енглески језик, да би касније био примљен на Колумбија колеџ (данашњи Универзитет Колумбија). Тамо је његов научни таленат дошао до пуног изражаја под менторством истакнутих професора. Дипломирао је с одликама 1883. године, након чега је наставио студије у Европи, где је докторирао физику на Универзитету у Берлину, студирајући код великана као што је Херман фон Хелмхолц.

Матеја Матејић био је српско-амерички писац, универзитетски професор и један од најистакнутијих промотера српске културе у Сједињеним Америчким Државама. Рођен је у Смедереву 1924. године, а након Другог светског рата емигрирао је у САД 1956. године као политички емигрант. Теолошко образовање стекао је у избегличком логору у Италији, где је и рукоположен за свештеника.

Већи део своје професионалне каријере провео је као професор словенских језика и књижевности на Државном универзитету Охајо, где је предавао српску и југословенску књижевност, као и српски језик. Био је један од оснивача и дугогодишњи директор Хиландарске истраживачке библиотеке, која је постала један од најважнијих центара за проучавање српске средњовековне културе ван Србије.

Едвард В. Рајан рођен је 1883. године у Скрантону и студирао је медицину на Универзитету Фордхам у Њујорку. Након дипломирања 1912. године, у почетку је радио у болницама у Њујорку. Међутим, његова каријера убрзо је попримила другачији ток и усмерила се ка међународном хуманитарном раду. Већ 1913. године придружио се Америчком Црвеном крсту и почео да ради у кризним подручјима широм света, стичући искуство у лечењу рањених војника и цивила током ратова и епидемија.

Када је 1914. године избио Први светски рат, Србија се суочила са катастрофалним условима. Земља је била под војним нападом, док су истовремено харале разорне епидемије, посебно тифус. Као одговор на ту ситуацију, Амерички Црвени крст упутио је медицинску мисију у помоћ. Под Рајановим вођством, тим хирурга и медицинских сестара стигао је у Београд у јесен 1914. године како би помогао преоптерећеном српском здравственом систему.

Рођен 22. јуна 1947. године у Аликуипи, Пенсилванија, Маравич је одрастао окружен кошарком. Његов отац, Прес Маравич, био је син српских имиграната са простора данашње Хрватске и веома цењен кошаркашки тренер, чија су европска дисциплина и креативност обликовале Питово најраније разумевање овог спорта.

Маравичев успон до националне славе започео је на Државном универзитету Луизијане, где је остварио једну од најупечатљивијих универзитетских каријера икада забележених. Играјући под вођством свог оца, бележио је невероватних 44,2 поена по утакмици, поставивши апсолутни NCAA рекорд по броју постигнутих поена, који и данас стоји, иако је играо у ери без линије за три поена и без шут-сата. Његово спектакуларно вођење лопте, неочекивани углови додавања и шутеви са велике дистанце били су нешто што универзитетска кошарка дотад није видела, претворивши LSU у тим који се морао гледати, а Маравича у културни феномен.

Милан Мандарић (1937-2025) потекао је из скромне породице из Лике, у тадашњој Југославији (данашњој Хрватској). Након што је радио у очевој машинској радионици, постао је директор једне фабрике у Југославији. Незадовољан политичким и економским ограничењима, почетком шездесетих година одлази из земље. Најпре се сели у Француску, где је радио у индустрији рачунара, а затим емигрира у Сједињене Америчке Државе. Населивши се у Калифорнији, основао је Lika Corporation, компанију за производњу електронских компоненти које су се користиле у настајућем сектору рачунарске технологије. Његова фирма постала је један од кључних добављача компанијама у Силицијумској долини, након чега ју је продао и уложио приходе у нове пословне подухвате у области високих технологија и производње.

Рут Стенли Фарнам (1873–1956) била је америчка списатељица, филантропкиња и војник, упамћена по свом изузетном ангажману у Србији током балканских ратова и Првог светског рата. Рођена у Пачогу, у савезној држави Њујорк, одрасла је у имућној породици и стекла образовање и васпитање типично за жене из високог друштва у Америци тог доба. Већим делом, њен живот био је удобан и повучен, посвећен породици, путовањима и уметничким интересовањима.

Питер Богданович (1939–2022) био је амерички редитељ, сценариста, продуцент, филмски критичар и глумац, који се сматра једном од кључних фигура покрета „Нови Холивуд“ током 1970-их. Рођен у Кингстону у држави Њујорк, био је син Борислава Богдановића, српског сликара и пијанисте из Руме, и Херме Робинсон, јеврејске имигранткиње из Аустрије. Одрастао је у вишејезичном дому прожетом европском културом, са снажним осећајем идентитета и раним сусретом са уметношћу.

Мичел Пејџ (рођен као Михајло Пејић, 1918–2003) био је високо одликован амерички маринац српског порекла, слављен због изузетне храбрости током Другог светског рата.

Рођен је у Пенсилванији, близу Шарлероа, у породици српских имиграната са Аустроугарске Војне границе. Одрастао је уз дубоко поштовање свог наслеђа. У време Велике депресије и ограничених могућности за запослење, пешке је прешао стотине километара како би се са 18 година придружио америчким маринцима, прихватајући име Мичел Пејџ ради лакше асимилације. Након обуке, распоређен је близу Маниле на Филипинима, где је служио више од годину дана и играо бејзбол као бацач у маринском тиму, па чак и играо против америчких All-Stars. Због својих вештина добио је златну палицу од америчког виског комесара на Филипинима.

Роуз Ен Вујић (1927–2001) била је пионирска законодавац у Калифорнији и прва жена икада изабрана у Сенат Калифорније. Конзервативна демократкиња из Динубе у Централној долини, била је позната по свом интегритету, жестокој независности и непоколебљивој борби за фармере и руралне заједнице.

Рођена је у породици српских имигрантских фармера из Херцеговине и одрасла је у Динуби, југозападно од Фресна. Студирала је рачуноводство и радила са братом на управљању породичном фармом од 180 хектара цитруса и воћака. Политика јој није била амбиција — све до 1976. године, када је неочекивано кандидовала за Сенат Калифорније и тек касније сазнала да никада раније жена није била чланица тог дома. Иако је била аутсајдер, победила је добро финансираног републиканца и ступила на дужност 1977. године.

Чарлс Симић (рођен као Душан Симић, 1938–2023) био је амерички песник, есејиста, преводилац и Песник Лауреат САД, добитник Пулицерове награде, познат по свом минималистичком стилу, суреалистичким сликама и истраживању тема рата, сећања и људске патње. Рођен је у Београду 1938. године, а његово детињство обележиле су трауме нацистичке окупације и послератне разорности Југославије, искуства која су дубоко обликовала његов књижевни израз.

Његов отац, Ђорђе Симић, инжењер, након Другог светског рата преселио се у Италију, а касније у Сједињене Америчке Државе. Године 1954. Чарлс му се придружио у Америци заједно са мајком и братом. По доласку, отац му је дао име „Чарлс“, што је означило почетак његовог америчког живота. Ране године у Америци биле су обележене финансијским тешкоћама и породичним напетостима, укључујући развод родитеља. Док је похађао вечерње часове на Универзитету у Њујорку, Симић је радио разне послове – као коректор, рачуновођа, продавац кошуља, службеник у књижари – и служио је две године у америчкој војсци.

Хамилтон Фиш Армстронг (1893–1973) био је значајан амерички новинар, уредник, дипломата и један од најупорнијих пријатеља српског народа. Рођен је у утицајној породици Фиш из Њујорка, а име је добио по свом ујаку Хамилтону Фишу, бившем државном секретару САД у време председника Јулиса Гранта. Армстронг је дипломирао на Принстон универзитету 1916. године, али је још као студент 1912. показао своју посвећеност Србији организовањем лутрије за прикупљање средстава за куповину аутомобила као помоћ Србији током Балканских ратова.

Веза са Србијом се додатно учврстила када је током Првог светског рата служио као војни аташе у Србији, стекавши непосредан увид у политичку сложеност и отпорност тог региона. То искуство покренуло је његово животно интересовање за међународне односе, посебно за Балкан.

Паулина Лебл-Албала (1891–1967) била је једна од најзначајнијих српских интелектуалки ране 20. века — преводилац, књижевни критичар, феминисткиња и хуманисткиња која је оставила трајан допринос српској књижевности и грађанском друштву.

Рођена је 1891. године у Београду у породици ашкенашких Јевреја, као ћерка јеврејског инжењера. Део детињства провела је у Нишу, где је њен отац радио на изградњи железнице, пре него што се уписала у Прву женску гимназију у Београду. Накнадно је студирала класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где су јој професори били неки од најутицајнијих српских књижевних критичара — Јован Скерлић и браћа Јован и Богдан Поповић.

Лео Каспер (рођен 1893. године у Минесоти) био је амерички инжењер и хуманитарац бахарског порекла који је имао кључну улогу у напорима обнове Србије после Првог светског рата, најзначајније као надзорник изградње Универзитетске библиотеке у Београду, финансиране од стране Carnegie Endowment for International Peace.

Каспер је студирао рударско инжењерство и пословну администрацију у Минесоти. На почетку Првог светског рата радио је у Солуну (Салоники) као помоћник управника локалне филијале Standard Oil компаније. Придружио се америчкој војсци и служио као потпоручник у Француској. Крајем рата распоређен је у јужну Србију у оквиру American Relief Administration (ARA), велике америчке хуманитарне мисије за обнову Европе.

Бил Вукович (рођен као Васо Вучуровић, 1918–1955) био је легендарни амерички тркач аутомобила српског порекла, широко признат као један од најбољих возача свог доба. Рођен је у Фресну, Калифорнија, у породици српских имиграната из Црне Горе. Заједно са старијим братом Илијом (Елијем) почео је да се такмичи у мидџет тркама како би помогао великој породици након што им је отац Јован починио самоубиство.

Вукович је почео да се такмичи са 18 година и брзо стекао репутацију због свог неустрашивог стила вожње и радне етике, често се такмичећи и до седам пута недељно. Упркос озбиљним повредама, укључујући сломљена ребра и кључну кост, остао је посвећен спорту. Након доминације у мидџет тркама после Другог светског рата, прешао је на трке Индијанаполис 500, једну од најпрестижнијих трка на свету и претечу савремених Формула 1 трка.

Дренка Опалић Вилен (1928– ) рођена је у српској породици близу Загреба 1928. године. Током Другог светског рата изгубила је оца и брата услед насиља Независне државе Хрватске. Дренка, њена мајка и сестра побегле су у Београд као избеглице. Са даром за језике, студирала је на Универзитету у Бирмингему у Великој Британији, а касније је од 1953. до 1956. предавала енглески језик на Универзитету у Београду. На крају се удала за Пола Вилена, Американца који је радио за Радио Слободна Европа, и преселила се у Сједињене Америчке Државе, где је првобитно радила на енциклопедијском годишњаку.

Хелен Делих Бентли (1923–2016) била је истакнута америчка политичарка, новинарка и стручњакиња за трговину српског порекла, најпознатија по свом раду у Представничком дому САД и заступању америчке поморске индустрије.

Рођена је 28. новембра 1923. године у Руту, малом рударском месту у округу Вајт Пајн, Невада, у породици српских имиграната. Њен живот обележиле су ране тешкоће – са осам година изгубила је оца услед силикозе, честе болести рударских радника. Ова трагедија оставила је трајан утицај на њен поглед на свет и професионалне амбиције.

Вељко Шошо (1917–2002), познатији под сценским именом Бред Декстер, био је српско-амерички глумац и продуцент, слављен због улоге у филму „Величанствена седморица“ и памћен као један од првих Срба који су се прославили у Холивуду.

Рођен је 1917. године у Голдфилду, Невада, у породици српских имиграната из Херцеговине. Његов рани живот обележиле су тешкоће. Након што је 1923. године велики пожар уништио Голдфилд, породица се преселила у Лос Анђелес, где је провео већи део живота. Као млад човек, бавио се аматерским боксом пре него што се посветио глуми. Освојио је стипендију за престижну Пазадену Плејхаус, значајну глумачку школу која је покренула каријере звезда као што су Дастин Хофман и Џин Хекмен.

Ђорђе Шагић (1794–1873), познатији као Џорџ Фишер, био је први регистровани српски имигрант у Сједињеним Америчким Државама и један од најзанимљивијих, али заборављених Срба који је оставио значајан траг у америчкој и мексичкој историји 19. века.

Рођен је 1794. године у Стони Београду, близу Будимпеште, а као млад човек напустио је студије у Семинарији у Сремским Карловцима како би се прикључио Првом српском устанку против Османског царства. Након што је устанак привремено угушен, путовао је по Европи као трговац, а 1816. године, без икаквог новца, укрцао се на брод у Хамбургу са одредиштем Филаделфија. По доласку у САД прихватио је име Џорџ Фишер.

Карл Малден (рођен као Младен Секуловић, 1912–2009) био је познати амерички глумац српског и чешког порекла, слављен због својих снажних наступа како у филму тако и на телевизији. Рођен је у Чикагу као син Србина из Билеће (Херцеговина) и Чехиње, а одрастао је у Герију, Индијана, где је радио у челичани пре него што се посветио глумачкој каријери. Дубоко повезан са српским коренима, одрастао је говорећи српски и учествујући у животу Српске православне цркве у Сједињеним Државама.

Ђорђе Зечевић (1935–2012) био је српски филмски продуцент, предузетник и оснивач продукцијске куће Smart Egg Pictures, који је оставио трајан траг у европском и америчком филму.

Рођен је 26. јануара 1935. године у Београду. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду, а касније завршио студије пословне администрације у Њујорку. Током 1960-их радио је као менаџер и директор у Chrysler-у, а потом као регионални представник компаније Mitsubishi за Медитеране, Африку и Блиски исток. Власник и управник био је компаније Velauto International.