Шта извештај Стејт Департмента о Западном Балкану значи за Србију?

Нова америчка стратегија преобликује Балкан кроз повезивање и партнерства.

Мај 2026.

Извештај „Report to Congress on United States Policy to Promote Regional Stability and Prosperity in the Western Balkans“ објављен је у мају 2026. године као документ достављен Конгресу САД у складу са одредбама NDAA (National Defense Authorization Act), о којем се у америчким политичким круговима и медијима интензивно говорило претходних месеци. Извештај се директно надовезује на ширу стратешку логику NDAA за 2026, која Балкан све више посматра кроз призму енергетске безбедности, инфраструктурне connectivity, технолошке конкуренције и сузбијања руског и кинеског утицаја, а не на принципу изградње нација и улоге светског полицајца.

Главне поруке

1. Тон извештаја је генерално позитиван према региону и Србији

“U.S. investment in the Western Balkans over the last several decades has produced tangible results, including robust and positive relationships with all six countries: Albania, Bosnia and Herzegovina (BiH), Kosovo, Montenegro, North Macedonia, and Serbia.”

Сам тон извештаја је приметно позитивнији и прагматичнији у односу на многе раније америчке документе о Балкану, јер се регион више не посматра искључиво кроз призму конфликта и кризе, већ кроз потенцијал за партнерство, инвестиције и стратешку сарадњу. Србија се у том контексту не издваја негативно, већ је укључена у шири оквир „солидних и позитивних односа“, што показује да Вашингтон данас много више нагласак ставља на заједничке интересе него на старе политичке наративе.

2. Ставови су у потпуној сагласности са Трамповом идеологијом

“The U.S.-led nation-building era has passed. U.S. policy in the Western Balkans is not about rescue or reconstruction, but stability and mutually beneficial partnerships.”

“The Administration is focused on empowering local actors to resolve their own challenges, rather than perpetuating an overreliance on international intervention or supervision. The United States is ready to support where our involvement is wanted and advances U.S interests.”

Ово није промена америчке политике само према Балкану, већ део шире глобалне доктрине Трампове администрације, САД више не желе улогу светског полицајца и принципа изградње нација, већ партнере који могу самостално да носе терет сопствене безбедности и регионалне стабилности. Балкан је у том смислу наставак тог тренда, што је позитивно за регион јер локални лидери и државе добијају примат над политичким, безбедносним и економским питањима, уз америчку подршку само тамо где постоји јасан заједнички интерес.

3. Потенцијална назнака покретања стратешког дијалога са Србијом

“The Administration plans to hold 2026 dialogues with North Macedonia and Serbia.”

Ово је веома важан сигнал јер би стратешки дијалог значио да Србија више није на столу, то јест да о њеној судбини одлучују други актери, већ држава која седи за тим истим столом као партнер у директној комуникацији са Вашингтоном. То подразумева конкретан институционални механизам кроз који се редовно координишу и усклађују политике у областима безбедности, енергетике, привреде, технологије, инфраструктуре и регионалне стабилности, што би представљало један од најозбиљнијих помака у односима Србије и САД у последњих неколико деценија.

4. Стратешка повезаност као централна тема извештаја

“With a population of 18 million, the region sits at major transport corridors, possesses natural resources, a growing technology sector, and a skilled workforce.”

“The Administration will work to ensure U.S. firms can make substantial contributions to strategic infrastructure corridors, including the Adriatic-Ionian Corridor and Corridor VIII from the Adriatic to the Black Sea. The United States will support regional fora such as the Three Seas Initiative and work to expand bilateral agreements, building on the 2024 U.S.-Serbia intergovernmental agreement on energy infrastructure. Intergovernmental agreements enable U.S. companies to compete more effectively for strategic projects in transportation, information and communication technology, and the defense industry against adversarial and low-standard competitors.”

“The Department will engage actively to translate regional interest into commercial deals. Priority projects include the Southern Interconnection gas pipeline between Croatia and BiH; a proposed Sebia-North Macedonia gas interconnector; hydropower development in Albania, BiH, North Macedonia, and Serbia; upgrades to Kosovo’s coal power plants and coal gasification projects; and additional transmission cables tying Western Balkan grids to European markets.”

Кроз цео извештај провлачи се концепт стратешке повезаности, од транспортних коридора и енергетике, до технологије, инфраструктуре и ланаца снабдевања. САД Балкан све више посматрају као важан геополитички простор за повезивање Јадрана, Црног мора и централне Европе, док је Србија кључни регионални актер због свог географског положаја, инфраструктурног потенцијала и растућег технолошког сектора.

Као кључни енергетски пројекти издвајају се Јужна интерконекција између Хрватске и БиХ, планирани гасни интерконектор Србија–Северна Македонија, као и додатно повезивање електроенергетских мрежа Западног Балкана са европским тржиштем. Практично, реч је о стварању нове регионалне енергетске архитектуре која би смањила зависност од једног снабдевача, пре свега Русије, и интегрисала Балкан у шире европске и медитеранске енергетске и supply chain токове.

5. Сарадња са америчким финансијским институцијама попут EXIM Banke

“To advance these goals, State will partner with the Department of Commerce, the International Development Finance Corporation, the Export-Import Bank, the Trade and Development Agency, and other agencies to identify, develop, and advance deals that benefit U.S. companies and regional economies alike.”

Ово показује да америчка стратегија за Балкан није само политичка и безбедносна, већ и снажно финансијска и инвестициона, кроз институције попут EXIM Banke, DFC-а и других државних агенција које подржавају стратешке пројекте. Србија је већ директно укључена у овај процес, јер је америчка EXIM Banka недавно одобрила финансирање за развој нове 5G мреже компаније Телеком Србија, што представља важан отклон од кинеског технолошког утицаја и зависности од Huawei инфраструктуре, уз јаче повезивање са америчким технолошким и финансијским партнерима.

6. Инфраструктурна и енергетска рањивост региона као безбедносни проблем

“The region suffers from an infrastructure deficit. Physical transport networks lag European standards, raising costs for businesses and limiting market integration. Digital infrastructure presents a challenge with uneven high speed broadband coverage and insufficient cybersecurity capacity to protect the region’s expanding digital networks. Energy infrastructure is aging, inefficient, and sometimes overly reliant on Russian imports. The United States will pursue infrastructure investment in partnership with U.S. companies.”

“Energy dependence on Russia remains a strategic vulnerability in the region.”

Извештај јасно показује да Вашингтон инфраструктурну неразвијеност и енергетску зависност Балкана посматра као стратешки и безбедносни проблем, а не само економско питање. Посебан акценат стављен је на застарелу енергетску инфраструктуру, недовољну дигиталну повезаност и зависност од руских енергената, због чега САД желе да кроз инвестиције, connectivity пројекте и сарадњу са америчким компанијама постепено интегришу регион у западне енергетске, технолошке и транспортне токове.

7. Прилика за регионалне инвестиције у енергетику, технологију и инфраструктуру

Извештај јасно показује да САД Балкан посматрају као простор за велике стратешке инвестиције у енергетику, дигиталну инфраструктуру, 5G, транспорт и друге критичне секторе. Као конкретни приоритети наводе се гасна интерконекција Хрватска–БиХ, планирани гасни интерконектор Србија–Северна Македонија, развој хидроенергетских капацитета у Србији и региону, као и повезивање електроенергетских мрежа Западног Балкана са европским тржиштем, што показује да Вашингтон жели да управо у овим секторима ограничи доминацију Русије и Кине и ојача западно економско и технолошко присуство у региону.

8. Нема директног притиска на Србију по питању статуса Косова*

“The United States continues to encourage Serbia and Kosovo to make progress on normalizing relations, with the goal of reaching a negotiated, durable agreement acceptable to both parties.”

Језик извештаја је приметно флексибилнији у односу на раније периоде и не постоји директан притисак на Србију у погледу формалног признања Косова*. Акценат је стављен на „договор прихватљив за обе стране“, што оставља значајно више простора за дипломатско маневрисање и показује прагматичнији приступ Вашингтона регионалним питањима.

9. Безбедносна питања остају део неслагања, али без већих промена у америчкој политици

“Kosovo and Albania are founding members of the Board of Peace and will join BiH as contributors to the International Stabilization Force for Gaza, highlighting the region’s transition from security consumer to provider.”

“The Administration continues to support the transition of the multiethnic Kosovo Security Force into a professional territorial defense force.”

Ово су практично једине тачке у извештају које се могу тумачити негативно из угла Србије, пре свега због подршке даљем развоју косовских безбедносних снага и помињања Board of Peace иницијативе. Ипак, важно је нагласити да Board of Peace и даље није у потпуности развијен и институционално консолидован механизам, док став САД о трансформацији косовских безбедносних снага постоји још од 2018. године, тако да овде нема суштински нове политике, већ пре континуитета већ познатих америчких позиција.

Србија као природан партнер нове америчке стратегије на Балкану

Србија се, у складу са овим, све више профилише као кључни регионални ослонац у новој америчкој стратегији из следечих ралога:

Србија издваја значајна средства за одбрану и, упркос војној неутралности, има стабилне и прагматичне односе са НАТО, укључујући и недавне заједничке војне вежбе.
Србија је препозната као кључни регионални актер који доприноси стабилности региона и има капацитет да самостално води сопствену безбедносну и спољну политику, што је у складу са новом америчком доктрином ослањања на снажне локалне партнере.
Србија поседује један од најразвијенијих технолошких сектора у региону, уз око пет милијарди евра извоза ИКТ услуга, при чему значајан део извоза иде управо на америчко тржиште.
Захваљујући свом географском положају и инфраструктурном потенцијалу, Србија се профилише као кључни транзитни и connectivity чвор Балкана, са потенцијалом да постане један од главних актера у новој геополитици коридора и ланаца снабдевања.
Извештај индиректно отвара простор за убрзање енергетске диверзификације Србије, јер Вашингтон зависност од било ког појединачног енергетског актера посматра као дугорочну стратешку рањивост.
Сарадња са америчким финансијским институцијама већ постоји у пракси, а финансирање нове 5G инфраструктуре Telekoma Srbija од стране EXIM Banke представља важан корак ка јачем технолошком повезивању са САД и постепеном смањивању ослањања на кинеске добављаче.