Препоруке

1. Одмах покренути преговоре о закључивању споразума о социјалном осигурању. Управа за социјално осигурање Сједињених Америчких Држава (Social Security Administration) примењује стандардизован поступак преговарања о споразумима о социјалном осигурању, док би са српске стране надлежни партнер било Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Именовање преговарачких тимова на обе стране представља предуслов за формално отпочињање преговора, а не њихов резултат.

2. Формално затражити да Министарство финансија САД уврсти Србију међу приоритете за преговоре. Министарство финансија Републике Србије требало би, посредством политичког оквира Стратешког дијалога, да успостави непосредну комуникацију са Канцеларијом за пореску политику (Office of Tax Policy) при Министарству финансија Сједињених Америчких Држава, односно са Канцеларијом главног саветника за међународна пореска питања (International Tax Counsel). Управо се кроз овај институционални механизам Србија може уврстити у календар америчких преговора о закључивању пореских уговора.

3. Основати билатералну радну групу за пореску и социјалноосигуравајућу сарадњу. У оквиру стуба Стратешког дијалога посвећеног економији, трговини и технологији требало би успоставити посебну радну групу за координацију у области опорезивања и социјалног осигурања. Њу би чинили стручни државни службеници обе државе, са задатком да обезбеде институционални континуитет рада без обзира на изборне циклусе и политичке промене.

4. Припремити националну преговарачку платформу пре почетка формалних разговора. Србија би требало да унапред утврди своје кључне преговарачке приоритете — пре свега третман ауторских накнада (ројалтија), заштиту инвестиција у области високих технологија и механизме за спречавање злоупотребе пореских уговора (treaty shopping) — како би у преговоре ушла са јасно дефинисаним ставовима, пре него што америчка страна предложи почетни оквир разговора.

Увод

Први Стратешки дијалог између Сједињених Америчких Држава и Србије успоставио је оквир за интензивнију сарадњу у областима енергетике, безбедности, технологије и инвестиција. Ипак, две државе и даље немају два основна правна инструмента која представљају обележје готово сваког развијеног билатералног економског односа: уговор о избегавању двоструког опорезивања и споразум о социјалном осигурању (тотализациони споразум). Њихово одсуство не онемогућава инвестиције нити професионалну мобилност, али обе чини скупљим, сложенијим и у већој мери зависним од појединачних, ад хок решења.

Током протекле деценије односи Србије и Сједињених Америчких Држава били су обележени све већим бројем економских трансакција, али без истовременог развоја правне инфраструктуре која би их пратила. Извоз ИКТ услуга из Србије достигао је рекордних око 5,2 милијарде долара у 2025. години, што представља готово десетоструко повећање у односу на 2012. Према Годишњем извештају Пупин иницијативе о односима Србије и Сједињених Америчких Држава за 2025. годину, Сједињене Америчке Државе представљају највеће извозно тржиште за српски ИКТ сектор. Процењује се да америчко тржиште учествује са 40–50 процената у укупном извозу ИКТ услуга, што на нивоу извоза из 2025. године одговара вредности од приближно 2,1 до 2,6 милијарди долара. (Сви износи првобитно исказани у еврима прерачунати су у доларе по курсу од приближно 1,14 долара за један евро, што одговара просечном курсу средином 2026. године.)

Америчке инвестиционе банке биле су водећи организатори емисије еврообвезница компаније Телеком Србија у вредности од приближно 2,2 милијарде долара, реализоване у мају 2026. године, за коју је исказана тражња инвеститора од 13,87 милијарди долара — највећа забележена емисија корпоративних обвезница у историји југоисточне и централноисточне Европе. Истовремено, Извозно-увозна банка Сједињених Америчких Држава (U.S. EXIM Bank) закључила је са Телекомом Србија споразум о финансирању увођења 5G мреже у вредности од 50 милиона долара, што представља први случај да је једна америчка државна институција финансирала изградњу 5G инфраструктуре код европског телекомуникационог оператера. Поред тога, две водеће српске технолошке компаније — Нордеус и 3Lateral — преузели су амерички инвеститори, при чему је Нордеус продат за 378 милиона долара, док вредност преузимања компаније 3Lateral није јавно објављена.

Упркос томе, билатералним економским односима и даље недостаје правна инфраструктура која такве односе чини трајним и предвидивим. Поједини држављани Србије који раде у квалификованим облицима прекограничног запослења могу бити изложени двоструком плаћању доприноса за социјално осигурање, док запослени који током радног века остварују стаж у обе државе не могу да сабирају периоде осигурања ради стицања права на социјална давања.

Три околности чине управо сада најповољнијим тренутком за закључивање таквог пореског уговора:

• Процес отуђења удела у компанији НИС, који је више од годину дана одлагао формално покретање Стратешког дијалога, улази у завршну фазу, чиме се постепено отклања геополитичка препрека која је до сада успоравала институционално приближавање две државе.

• **SEETAC (Центар Међународног монетарног фонда за фискално саветовање југоисточне Европе)** почеће са радом у јануару 2027. године, обезбеђујући институционалну подршку реформама у области фискалног управљања које би закључивање уговора о избегавању двоструког опорезивања истовремено захтевало и додатно ојачало.

• Билатерални односи у ИКТ сектору достигли су највиши степен интегрисаности до сада. Сједињене Америчке Државе представљају највећег трговинског партнера Србије у области информационо-комуникационих технологија, а економски значај тог односа никада није био већи него данас.

Правни оквир

Уговор из 1976. године практично је престао да производи правно дејство

У историјским изворима забележено је да је 1976. године закључена Конвенција о избегавању двоструког опорезивања између Сједињених Америчких Држава и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Међутим, њен статус у односу на данашњу Републику Србију, у најмању руку, остаје спорно питање, док у пракси обе државе поступају као да тај уговор више није на снази.

На интернет страници Пореске службе Сједињених Америчких Држава (IRS), на којој је објављен списак свих важећих америчких уговора о избегавању двоструког опорезивања по државама, Србија се уопште не помиње. Истовремено, не постоји ниједна позната одлука или тумачење америчких пореских органа којим би се ова конвенција применила на пореског обвезника или правно лице из Србије.

С друге стране, Министарство финансија Републике Србије, према Пореском билтену KPMG Србија из маја 2025. године, наводи 64 важећа билатерална уговора о избегавању двоструког опорезивања, међу којима се Сједињене Америчке Државе не налазе.

Додатну потврду пружа и саопштење Министарства финансија Сједињених Америчких Држава поводом закључивања уговора о избегавању двоструког опорезивања са Словенијом, у којем је наведено да је реч о „првом таквом уговору између Сједињених Америчких Држава и једне државе настале на простору бивше Југославије“. Оваква формулација указује на то да се конвенција из 1976. године није сматрала важећом ни за једну државу наследницу СФРЈ.

Заједничко административно појашњење Министарства финансија Сједињених Америчких Држава и Министарства финансија Републике Србије отклонило би преостале недоумице које и даље постоје у пракси пореских саветника и међународних компанија.

Положај Србије у америчкој и глобалној мрежи пореских уговора

Међу државама насталим распадом Југославије, само Словенија има важећи уговор о избегавању двоструког опорезивања са Сједињеним Америчким Државама. Тај уговор потписан је 1999. године, а ступио је на снагу у јуну 2001. године.

Хрватска је свој први уговор са Сједињеним Америчким Државама потписала у децембру 2022. године, али он средином 2026. године још увек није ступио на снагу, јер се и даље налази у поступку разматрања и давања сагласности у Сенату Сједињених Америчких Држава.

Србија, насупрот томе, није ни потписала такав уговор нити је формално отпочела преговоре о његовом закључивању. Тај правни вакуум постоји непрекидно од распада Југославије, наставио се након стицања независности Србије 2006. године и није отклоњен ни током бројних билатералних контаката две државе.

Истовремено, Кина већ располаже оним што Сједињеним Америчким Државама недостаје — важећим уговором о избегавању двоструког опорезивања са Србијом, којим је порез по одбитку ограничен на 5 процената на дивиденде и 10 процената на камате и ауторске накнаде (ројалтије).

Пошто између Србије и Сједињених Америчких Држава не постоји такав уговор, на дивиденде, камате, ауторске накнаде и одређене накнаде за услуге које се исплаћују резидентима Сједињених Америчких Држава примењује се домаћа стопа пореза по одбитку од 20 процената, у зависности од правне природе конкретне исплате и евентуално примењивих законских изузетака.

Ова разлика има посебан значај у сектору информационо-комуникационих технологија, имајући у виду да су Сједињене Америчке Државе највећи спољнотрговински партнер Србије у области ИКТ услуга.

Слика 1 приказује практичне последице оваквог правног стања.

Слика 1. Порез по одбитку у Србији: важеће домаће законодавство и упоредни уговорни стандарди. Модел конвенције Сједињених Америчких Држава о порезу на доходак из 2016. године представља полазну основу за преговоре, а не прогнозу будућег решења у уговору између Србије и Сједињених Америчких Држава. Графикон је израђен у програмском језику Python уз употребу библиотеке Plotly. Извори: Закон о порезу на добит правних лица Републике Србије, члан 40; Уговор о избегавању двоструког опорезивања између Кине и Србије, чл. 10–12; Модел конвенције Сједињених Америчких Држава о порезу на доходак из 2016. године, чл. 10–12.

Зашто би обе стране подржале закључивање уговора

Закључивање уговора о избегавању двоструког опорезивања подразумева да обе државе прихвате ниже стопе пореза по одбитку на одређене врсте прекограничних прихода. Ипак, непосредни фискални ефекат могао би бити мањи него што поређење законских пореских стопа на први поглед указује, јер поједини инвеститори већ данас послују преко држава које имају важеће пореске уговоре са Србијом. Амерички капитал се, на пример, често усмерава преко холдинг компанија регистрованих у Холандији или Луксембургу, како би користио повољније стопе пореза по одбитку предвиђене уговорима које те државе имају са Србијом. Закључивање билатералног уговора између Србије и Сједињених Америчких Држава омогућило би поједностављење таквих корпоративних структура, смањење трошкова усклађивања са пореским прописима и потенцијално очување, па чак и повећање буџетских прихода кроз транспарентније и непосредније инвестиционе токове.

За Србију, међутим, кључно фискално питање није висина прихода од пореза по одбитку, већ обим инвестиција које би нови уговор могао да подстакне. Уговор којим би се смањила неизвесност у области трансферних цена, омогућио приступ Поступку заједничког договарања (Mutual Agreement Procedure – MAP) и отклонила потреба за коришћењем посредничких холдинг компанија могао би да подстакне додатне америчке инвестиције. То би се одразило на веће приходе од пореза на добит правних лица, пореза и доприноса на зараде, као и на приходе од пореза на додату вредност који би произашли из ширења пословних активности америчких компанија у Србији. Те потенцијалне користи треба пажљиво мерити у односу на могуће смањење прихода од пореза по одбитку, а не полазити од претпоставке да ће их оне аутоматски надмашити.

И за Сједињене Америчке Државе користи би биле непосредне и мерљиве. Уговор би америчким компанијама и физичким лицима која остварују приходе из Србије обезбедио лакши приступ тржишту и смањио административне и пореске трошкове пословања. Поред тога, члан 26, који уређује размену информација, успоставио би уговорни оквир за сарадњу пореских органа, допуњујући већ постојеће механизме извештавања у оквиру FATCA споразума широм разменом информација и административном сарадњом.

На крају, обе стране добиле би приступ Поступку заједничког договарања (MAP), механизму који омогућава пореским органима две државе да споразумно решавају прекограничне пореске спорове. У одсуству билатералног уговора, такав институционални механизам данас не постоји.

Где се пореске препреке највише осећају

ИКТ сектор: темељ билатералних економских односа

Извоз ИКТ услуга из Србије достигао је приближно 5,2 милијарде долара у 2025. години, што представља десетоструко повећање у односу на 2012. годину. Сједињене Америчке Државе данас представљају највеће појединачно страно тржиште за овај сектор. Према Годишњем извештају Пупин иницијативе о односима Србије и Сједињених Америчких Држава за 2025. годину, удео америчког тржишта износи 40–50 процената укупног извоза ИКТ услуга, што одговара вредности од приближно 2,1 до 2,6 милијарди долара годишње.

Америчко присуство у српском ИКТ сектору предводе компаније Microsoft, Databricks, NCR Voyix и Oracle, при чему је Oracle Cloud регион у Државном дата центру у Крагујевцу први такав центар компаније у југоисточној Европи.

Један од најзначајнијих пореских изазова за америчке компаније које послују преко зависних друштава у Србији односи се на трансферне цене. Накнаде које се обрачунавају унутар исте корпоративне групе за развој софтвера, инжењерске услуге, лиценцирање интелектуалне својине или услуге управљања могу бити предмет преиспитивања како америчких тако и српских пореских органа. Без Поступка заједничког договарања (Mutual Agreement Procedure – MAP), Пореска служба Сједињених Америчких Држава (IRS) и Пореска управа Републике Србије немају формални механизам за решавање противречних пореских оцена.

Српски стручњаци могу бити изложени америчкој пореској обавези уколико своје услуге физички обављају на територији Сједињених Америчких Држава или ако њихове активности доведу до успостављања другог облика пореске повезаности (tax nexus) са америчком јурисдикцијом. Насупрот томе, услуге које се у потпуности пружају из Србије, без физичког присуства у Сједињеним Америчким Државама, по правилу се сматрају приходом из иностранства за потребе америчког федералног пореза на доходак. Због тога је одсуство билатералног пореског уговора најзначајније за мобилне стручњаке, прекогранично запослене и ситуације у којима постоје спорови око пореске резидентности или постојања пословног присуства, а не за уобичајене српске пружаоце услуга који своје америчке клијенте опслужују искључиво на даљину.

Америчке компаније које пружају услуге у области рачунарства у облаку и вештачке интелигенције, а лиценцирају софтвер корисницима у Србији, подлежу домаћој стопи пореза по одбитку од 20 процената на плаћања која се квалификују као ауторске накнаде. То је приближно двоструко више од стопа од 5 до 10 процената које уживају компаније из држава Европске уније са којима Србија има закључене уговоре о избегавању двоструког опорезивања. Иако није могуће прецизно утврдити укупну вредност билатералне основице за опорезивање ауторских накнада на основу јавно доступних података, јасно је да су трошкови који произлазе из лиценцирања софтвера, уговора у области вештачке интелигенције и преноса права интелектуалне својине економски значајни.

Истраживање Марјановић и сарадници (2026), објављено у часопису International Journal of Economic Sciences (том 16, број 1), обухватило је 300 страних инвеститора који су улагали у Србију у периоду од 2001. до 2019. године. Резултати показују да су компаније са израженом глобалном оријентацијом знатно већу важност придавале избегавању двоструког опорезивања (M = 2,87; SD = 1,39) него велике мултинационалне корпорације које већ располажу развијеним системима пореске усклађености (M = 1,83; SD = 1,02), при чему је утврђена статистички значајна разлика (F(2,85) = 5,33; p = 0,01; η² = 0,115). Профил америчких технолошких и услужних компанија које послују у Србији у већој мери одговара управо групи глобално оријентисаних предузећа описаној у овом истраживању. Треба, међутим, имати у виду да је наведено истраживање спроведено пре него што је билатерална трговина ИКТ услугама достигла садашњи обим.

Продаја технолошких компанија: структурно решење уместо пореског уговора

Компанија Take-Two Interactive преузела је Нордеус за 378 милиона долара, док је компанија Epic Games преузела 3Lateral. Из јавно доступних података није могуће утврдити кроз које су правне и корпоративне структуре ове трансакције реализоване. Ипак, у пракси међународних аквизиција у државама које немају закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања са Сједињеним Америчким Државама, купци често користе холдинг компаније основане у Холандији или Луксембургу. На тај начин могу да користе повољније стопе пореза по одбитку предвиђене уговорима које Србија има са више од шездесет других држава, али не и са Сједињеним Америчким Државама.

Таква пракса ствара јасан економски подстицај за коришћење посредничких структура у трећим државама. Истовремено, она повећава правну и административну сложеност трансакција, увећава трошкове закључења послова и често доводи до тога да се значајан део корпоративних активности одвија у јурисдикцијама које нису непосредно повезане ни са Србијом ни са Сједињеним Америчким Државама. Последично, амерички инвеститори могу бити изложени већим трошковима структурирања трансакција, правног саветовања и пореског усклађивања него инвеститори из држава које већ имају закључене пореске уговоре са Србијом. Како српски технолошки сектор наставља да расте и привлачи све већи број међународних инвестиција, значај ових додатних трошкова постајаће све израженији.

Тржиште капитала и енергетика

Емисија еврообвезница компаније Телеком Србија из маја 2026. године, вредна приближно 2,2 милијарде долара, коју су предводиле банке Citi, Bank of America и JPMorgan, привукла је тражњу инвеститора у износу од 13,87 милијарди долара, што представља највећу корпоративну емисију обвезница у историји југоисточне и централноисточне Европе.

Амерички институционални инвеститори који су учествовали у овој емисији могу бити изложени српском порезу по одбитку на приходе од камате, у зависности од пореских одредаба самих обвезница и начина на који су њихова улагања структурирана. Уколико не постоји уговор о избегавању двоструког опорезивања који би омогућио повољнији третман, примењивала би се домаћа стопа пореза по одбитку од 20 процената.

Слична ситуација може се јавити и у супротном смеру. Споразум Извозно-увозне банке Сједињених Америчких Држава (EXIM Bank) о финансирању изградње 5G мреже у Србији, вредан 50 милиона долара, потенцијално може довести до исте врсте пореског оптерећења. У зависности од конкретне структуре финансирања и евентуално примењивих законских изузетака, исплате камате америчком кредитору могле би такође бити предмет домаћег пореза по одбитку.

Заједничко саопштење Србије и Сједињених Америчких Држава од 17. јула означило је реверзибилну хидроелектрану „Ђердап III“ као први пројекат који ће се реализовати у оквиру Међувладиног споразума о сарадњи у области енергетике. Накнаде за лиценцирање технологије које би биле повезане са таквим пројектима могу, у зависности од њихове правне квалификације, бити предмет српског пореза по одбитку. Уговор о избегавању двоструког опорезивања, кроз одредбе које се односе на ауторске накнаде (ројалтије), могао би да снизи примењиве пореске стопе са 20 процената на 0–10 процената.

Исти проблем јавља се и код америчких компанија које послују у сектору критичних минералних сировина у Србији, укључујући и **пројекат „Јадар“**, који је Европска унија уврстила међу своје Стратешке пројекте. Према плановима, овај пројекат требало би да до 2030. године обезбеди производњу приближно 58.000 метричких тона литијум-карбоната батеријског квалитета годишње, што му даје посебан значај за европске ланце снабдевања у области батеријске индустрије и енергетске транзиције.

Људски капитал: празнина у области социјалног осигурања

Међу стручњацима рођеним у Србији који раде у обе државе налазе се лица на привременом раду у иностранству, запослени који истовремено раде за послодавце у обе државе, као и професионалци чије се радне каријере одвијају у оквиру оба система социјалног осигурања. У одсуству споразума о социјалном осигурању (тотализационог споразума), исти приход може истовремено бити предмет плаћања доприноса у обе државе. Поред тога, осигураници не могу да сабирају периоде осигурања остварене у Србији и Сједињеним Америчким Државама приликом стицања права на старосну или инвалидску пензију.

Управо ови стручњаци представљају важан део људске инфраструктуре која подржава билатералне односе у области информационо-комуникационих технологија. Њихове професионалне мреже доприносе усмеравању америчких технолошких пројеката ка инжењерским тимовима у Београду, док њихове каријерне одлуке непосредно утичу на то где ће америчке компаније развијати своје пословне капацитете. Закључивање тотализационог споразума решило би конкретан финансијски и административни проблем са којим се ова група данас суочава, а који се тренутно решава искључиво појединачним и ад хок приступом, без институционалне подршке.

Прва фаза: закључивање споразума о социјалном осигурању

Споразум о социјалном осигурању (тотализациони споразум) обезбеђује да сваки радник у датом тренутку буде обухваћен само једним системом социјалног осигурања, омогућава координацију приликом утврђивања права на социјална давања у обе државе и спречава двоструко плаћање доприноса.

Са правног становишта, реч је о извршном међународном споразуму, за чије ступање на снагу није потребна сагласност Сената Сједињених Америчких Држава. Са српске стране преговоре би водио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд), док би америчку страну представљала Управа за социјално осигурање (Social Security Administration).

Сједињене Америчке Државе до сада су закључиле више од тридесет оваквих споразума, укључујући и споразуме са већином великих западноевропских држава, као и са Аустралијом, Јапаном, Јужном Корејом и Бразилом. Србија се, међутим, и даље не налази међу тим државама.

Временски оквир и упоредна пракса

Код пет држава централне и источне Европе период од потписивања до ступања на снагу споразума о социјалном осигурању кретао се од 11 месеци (Пољска) до 24,5 месеци (Словенија), при чему је медијана износила 16,7 месеци, а аритметичка средина 17,4 месеца (Слика 2).

На основу ових упоредних примера, може се сматрати да је период од 18 до 24 месеца реалан оквир за планирање закључивања оваквог споразума. Ипак, стварна динамика зависиће пре свега од тога колико брзо ће обе државе именовати своје преговарачке тимове и окончати неопходне унутрашње процедуре.

Слика 2. Број месеци од потписивања до ступања на снагу споразума о социјалном осигурању између Сједињених Америчких Држава и одабраних партнера из централне и источне Европе. Графикон је израђен у програмском језику Python уз употребу библиотеке Plotly. Извор: Управа за социјално осигурање Сједињених Америчких Држава, табела статуса међународних споразума.

Први конкретан резултат

Закључивање споразума о социјалном осигурању требало би да представља први конкретан резултат рада заједничке билатералне радне групе. Такав споразум омогућио би успостављање координације система социјалног осигурања две државе без потребе за сагласношћу Сената Сједињених Америчких Држава, а истовремено би створио институционални замах за преговоре о знатно сложенијем уговору о избегавању двоструког опорезивања. Поред тога, непосредно би решио проблеме групе која је највише погођена постојећим правним вакуумом — професионалаца чији се радни однос или каријера одвијају у обе државе. За разлику од пореског уговора, његово ступање на снагу не зависи од поступка потврђивања у Сенату Сједињених Америчких Држава.

Друга фаза: уговор о избегавању двоструког опорезивања

Први корак: обезбедити место на преговарачком дневном реду

Разговори о закључивању уговора о избегавању двоструког опорезивања између Србије и Сједињених Америчких Држава често почињу анализом будућег текста уговора. Међутим, непосреднији и важнији задатак јесте обезбеђивање политичке подршке Министарства финансија Сједињених Америчких Држава, као и довољних кадровских капацитета у оквиру Канцеларије за пореску политику (Office of Tax Policy) за отпочињање преговора.

Министарство финансија Сједињених Америчких Држава не објављује формалну листу држава које чекају почетак преговора. Напредак зависи од непосредне сарадње министарстава финансија две државе, уз политичку подршку коју обезбеђује Стратешки дијалог. Док Србија не добије статус приоритета у оквиру тог процеса, не може започети ни процењени временски оквир од 36 до 48 месеци, који је потребан до потписивања уговора.

Полазни оквир: Модел конвенције Сједињених Америчких Држава из 2016. године

Полазну основу америчке преговарачке позиције представља Модел конвенције Сједињених Америчких Држава о порезу на доходак из 2016. године. Он обухвата савремена правила Организације за економску сарадњу и развој (OECD) за спречавање ерозије пореске основице и премештања добити (BEPS), детаљне одредбе о ограничавању уговорних погодности (Limitation on Benefits – LOB), као и механизме усмерене на спречавање злоупотребе пореских уговора (treaty shopping).

Три кључна преговарачка приоритета Србије

У преговорима су важније јасно дефинисане политичке и економске приоритетне области него сама нумерација појединих чланова уговора. Са становишта Србије, три питања имају посебан значај за будуће билатералне односе.

Порески третман ауторских накнада (ројалтија) представља најважнију тачку преговора. Модел конвенције Сједињених Америчких Држава предвиђа да се право опорезивања ауторских накнада додељује држави резидентности примаоца прихода, што у пракси значи нулту стопу пореза по одбитку у држави извора прихода. Међутим, у уговорима које Сједињене Америчке Државе закључују са државама у развоју или тржиштима у успону, стопе се најчешће крећу између 5 и 10 процената.

У недостатку билатералног уговора, накнаде за лиценцирање ИКТ решења, права интелектуалне својине у индустрији видео-игара, софтвер заснован на вештачкој интелигенцији и трансфер технологије могу бити опорезоване домаћом стопом пореза по одбитку од 20 процената. Иако на основу јавно доступних података није могуће поуздано проценити укупан обим билатералних токова ауторских накнада, нема сумње да они представљају економски најзначајнију категорију прихода на коју би порески уговор непосредно утицао. Због тога би Србија требало да настоји да обезбеди што нижу уговорну стопу, имајући у виду да полазна позиција заснована на Моделу OECD америчкој страни пружа значајан преговарачки простор.

Одредбе које се односе на технолошке инвестиције представљају друго кључно питање. Оне ће одредити да ли ће америчке компаније приликом преузимања српских предузећа и даље бити принуђене да користе холдинг компаније у трећим државама. Према Моделу конвенције Сједињених Америчких Држава, капитална добит од располагања имовином која није непокретност опорезује се у држави резидентности пореског обвезника. Одредба заснована на члану 13 могла би да смањи потребу за посредничким корпоративним структурама и учини непосредне трансакције између Србије и Сједињених Америчких Држава привлачнијим.

Када је реч о каматама, амерички модел такође полази од правила да право опорезивања припада држави резидентности примаоца прихода, што практично подразумева нулту стопу пореза по одбитку у држави извора. Ипак, у појединим уговорима са тржиштима у развоју задржава се стопа од око 10 процената, док би кредити које подржавају државне институције, попут финансирања 5G инфраструктуре које обезбеђује EXIM Bank, могли бити у потпуности ослобођени пореза по одбитку.

За дивиденде, Модел конвенције предвиђа највишу стопу пореза по одбитку од 5 процената за корпоративне акционаре који поседују најмање 10 процената гласачких права, односно 15 процената за све остале примаоце. Обе стопе су знатно ниже од садашње домаће стопе од 20 процената која се примењује у Србији.

Трећи приоритет односи се на спречавање злоупотребе пореског уговора (treaty shopping). Начин на који би одредбе о ограничавању уговорних погодности (LOB) биле усклађене са домаћим механизмима Србије за спречавање злоупотребе биће посебно размотрен у наредном одељку.

Однос између модела OECD и УН

Модел конвенције Сједињених Америчких Држава из 2016. године заснива се на приступу Организације за економску сарадњу и развој (OECD) и у највећој мери одражава интересе држава које извозе капитал. Србија је, међутим, нето увозник капитала, због чега има оправдан интерес да заступа поједина решења из Модела конвенције Уједињених нација, нарочито када је реч о опорезивању ауторских накнада (ројалтија) и камата. Ипак, таква разилажења представљају уобичајен део америчких преговора са тржиштима у развоју.

У пракси се одредбе о којима не постоји сагласност привремено стављају у угласте заграде, након чега се преговори о њима настављају у наредним рундама.

Србија има легитиман интерес да заштити своје приходе од пореза у држави извора, али истовремено настоји да привуче већи обим америчких инвестиција. Стопа пореза по одбитку на ауторске накнаде у распону од 5 до 10 процената била би знатно нижа од садашње домаће стопе од 20 процената и повећала би конкурентност српске привреде. Са друге стране, инсистирање на вишим стопама које дозвољава Модел Уједињених нација могло би умањити значај будућег уговора за компаније из области технологије, одбрамбене индустрије и енергетике, управо оне које Србија настоји да привуче.

Ризик поступка потврђивања у Сенату САД

Да би уговор о избегавању двоструког опорезивања ступио на снагу, неопходно је да га потврди Сенат Сједињених Америчких Држава двотрећинском већином. Пример уговора између Сједињених Америчких Држава и Чилеа показује колико тај поступак може потрајати.

Уговор је потписан у фебруару 2010. године, али је Сенат дао сагласност тек јуна 2023. године, након тринаест година. Највећи део тог застоја био је последица блокаде коју је, позивајући се на питања заштите приватности, покренуо сенатор Ренд Пол. Када је Одбор Сената за спољне послове коначно ставио уговор на дневни ред, у њега су унете и резерве које су одражавале измене америчког пореског законодавства настале након усвајања Закона о смањењу пореза и отварању радних места (Tax Cuts and Jobs Act) из 2017. године.

Практичан одговор на овај ризик јесте да се прво закључи споразум о социјалном осигурању, док се истовремено већ током преговора о пореском уговору започне комуникација са члановима Сената.

Особље Одбора Сената за спољне послове требало би благовремено упознати са значајем будућег уговора, представљајући га пре свега као инструмент за подстицање трговине и инвестиција. Природну полазну основу за такав приступ представља Српски кокус у Представничком дому Конгреса САД, чији су копредседавајући представници Клаудија Тени и Емануел Кливер.

Питања заштите приватности и правила о размени пореских информација требало би решавати већ током израде текста уговора, како би члан 26 остао у складу са Моделом конвенције Сједињених Америчких Држава и прихваћеним међународним стандардима.

Одредба о ограничавању уговорних погодности (LOB)

Свеобухватна одредба о ограничавању уговорних погодности (Limitation on Benefits – LOB) неопходна је како би се спречило да инвеститори из трећих држава користе холдинг компаније у Србији искључиво ради стицања погодности из америчко-српског пореског уговора.

Таква одредба омогућава приступ уговорним погодностима само оним резидентима који испуњавају прописане услове у погледу власничке структуре или стварног обављања пословне делатности. На тај начин истински билатерални инвеститори задржавају право на уговорне погодности, док се истовремено искључују правна лица која немају стварну економску везу ни са Србијом ни са Сједињеним Америчким Државама.

Проф. Душан В. Поповић, у поглављу о српској пореској политици из 2024. године (у зборнику који је приредио Золтан Нађ, Economic Governance, Central European Academic Publishing), указује да се српско домаће начело фактицитета разликује од општих LOB правила предвиђених Директивом Европске уније о спречавању избегавања пореза (ATAD) и Моделом конвенције Сједињених Америчких Држава из 2016. године. Због тога ће током преговора бити неопходно прецизно ускладити примену LOB одредбе са постојећим српским правилима за спречавање злоупотребе пореских прописа.

Временски оквир

Под условом да Министарство финансија Сједињених Америчких Држава Србији додели статус приоритета и именује преговарачки тим, до потписивања уговора могло би доћи у року од 36 до 48 месеци.

Ова процена полази од претпоставке да ће бити одржане најмање две рунде непосредних преговора, да ће текст уговора бити разматран члан по члан и да ће бити постигнут договор о најважнијим разликама између модела OECD и Уједињених нација.

У таквом сценарију, потписивање уговора било би могуће током 2029. или 2030. године, док би поступак потврђивања могао да потраје још 12 до 18 месеци, а потенцијално и дуже уколико дође до застоја у Сенату.

Стратешки дијалог као институционални оквир

Резултати прве седнице

Заједничким саопштењем од 17. јула утврђено је да ће реверзибилна хидроелектрана „Ђердап III“ бити први пројекат који ће се реализовати у оквиру Међувладиног споразума Србије и Сједињених Америчких Држава о сарадњи у области енергетике. Истовремено је поздрављено финансирање изградње 5G мреже од стране EXIM банке, потврђено приступање Србије Артемис споразумима, као и годишње издвајање 300.000 долара за Фулбрајтов програм.

Такође је најављено отварање нових генералних конзулата Србије у Мајамију и Сан Франциску, што је непосредно повезано са улогом српске дијаспоре која је већ разматрана у овом раду.

Међутим, координација у области опорезивања и социјалног осигурања није обухваћена заједничким саопштењем.

Задаци радне групе

Два најважнија непосредна задатка радне групе већ су наведена у делу „Препоруке“ на почетку овог рада:

а) покретање преговора о закључивању споразума о социјалном осигурању;

б) формално обраћање Министарству финансија Сједињених Америчких Држава са захтевом да Србију уврсти међу приоритетне државе за преговоре о пореском уговору.

Стратешки дијалог представља управо онај институционални механизам који Србији даје кредибилитет неопходан да обезбеди ограничене кадровске и административне капацитете Министарства финансија Сједињених Америчких Држава. Без тог оквира ниједан од ова два захтева не би имао довољну политичку тежину.

Политички континуитет

Председник Александар Вучић је 27. јуна најавио могућност подношења оставке и расписивања ванредних председничких и парламентарних избора, што представља неповољан политички тренутак за све инструменте сарадње описане у овом раду.

Управо зато споразум о социјалном осигурању треба да има приоритет, јер га воде надлежне институције система социјалног осигурања и његови преговори могу несметано да се наставе и након евентуалне промене власти.

Исто тако, преговори о уговору о избегавању двоструког опорезивања могу се водити на нивоу министарстава финансија чим америчка страна Србији додели статус приоритета.

Оба процеса требало би да воде стручни државни службеници, а не политички функционери.

Ризици и мере за њихово ублажавање

Највећа ограничења представљају ограничени кадровски капацитети Канцеларије за пореску политику Министарства финансија Сједињених Америчких Држава и поступак потврђивања у Сенату.

Канцеларија располаже релативно малим бројем стручњака и већ има обиман распоред преговора, због чега ће Србији бити неопходна трајна политичка подршка како би обезбедила довољно пажње америчке администрације.

Посебан ризик представља и поступак потврђивања у Сенату. Пример Чилеа показује да и уговор који ужива широку стручну подршку може остати нерешен више од једне деценије.

Додатне ризике представљају питање Косова и Метохије, као и могуће политичке промене у Србији. Ипак, њихов утицај је ограничен, будући да је реч о техничком правном инструменту о којем преговарају министарства финансија, а не о политичкој изјави о питањима суверенитета.

Због тога оба преговарачка процеса треба да остану у надлежности професионалне државне управе, како евентуални ванредни избори не би прекинули њихово спровођење.

На крају, недовољно чврсто формулисана LOB одредба могла би омогућити инвеститорима из трећих држава да Србију користе као посредничку јурисдикцију ради стицања погодности из будућег пореског уговора. Начини за спречавање тог ризика размотрени су у претходном одељку.

Закључак

Радне групе формиране након првог састанка Стратешког дијалога усмериће свој рад на енергетику, одбрану, науку и сарадњу међу људима. Координација у области опорезивања и социјалног осигурања за сада није део тог дневног реда.

Иако односи Србије и Сједињених Америчких Држава представљају једно од најважнијих економских партнерстава Србије, њихова правна основа и даље је недовољно развијена. Инвеститори су принуђени да користе посредничке корпоративне структуре у трећим државама, док се запослени самостално суочавају са преклапањем система социјалног осигурања.

Закључивање споразума о социјалном осигурању омогућило би координацију осигурања и сабирање периода уплаћених доприноса за лица која испуњавају прописане услове, док би накнадно закључивање уговора о избегавању двоструког опорезивања значајно смањило пореске препреке у секторима технологије, енергетике и тржишта капитала.

Непосредни приоритет остаје обезбеђивање политичке подршке Министарства финансија Сједињених Америчких Држава и неопходних преговарачких капацитета. Стратешки дијалог пружа практичан институционални механизам кроз који обе државе могу да покрену овај процес — и требало би да га искористе.