Годишњи извештај о српско-америчким односима у 2025. години

Постоји тенденција да се односи Србије и Сједињених Америчких Држава тумаче кроз тренутке напетости или очекивање једног пресудног преокрета. Међутим, 2025. година није представљала такву врсту прекида или прекретнице. Уместо тога, означила је нешто суштински значајније. Годину у којој је однос постао функционалнији, структурисанији и стратешки релевантнији у пракси.

Разумевање његове путање стога захтева одмак од перцепције и фокус на оно што има тежину у Вашингтону, а то су безбедносни допринос, економска вредност и стратешко усклађивање. Управо дуж ових димензија постаје јасан правац Србије.

Комплетан извештај можете преузети овде.

Одбрана

Безбедносни интереси Србије и САД су независно од јавног мњења и перцепција, увелико у преклапању.

Од 2022. Године:

• Приближно 800 милиона долара вредности муниције омогућено је да стигне у Украјину, при чему незваничне процене указују да тај износ може премашити 2 милијарде долара

• 131 милион долара извоза наоружања усмерен је ка Израелу

• Фабрика за производњу дронова у Србији у заједничкој координацији са Израелом

Истовремено:

• Србија је планирала преко 100 заједничких војних активности са Сједињеним Државама, укључујући вежбе Platinum Wolf 2024 и 2025

• Наставак сарадње са Националном гардом Охаја

Србија се често истиче као једно од најуспешнијих партнерстава у оквиру Програма државног партнерства Националне гарде Охаја, које се често наводи као модел међу више од 60 партнерстава широм Европе и Евроазије.

Политика војне неутралности Србије не ограничава сарадњу. Напротив, она омогућава континуирану, политички одрживу и оперативну интеграцију са Сједињеним Државама и НАТО-ом.

Економија

У економској сфери, учинак Србије остао је отпоран упркос царинама до 35%. Извоз у Сједињене Државе није опао. Напротив, порастао је за приближно 16%, доводећи укупну робну размену близу 1 милијарде долара.

Међутим, суштинска динамика није у роби, већ у услугама и технологији. У 2025. години, извоз ИКТ сектора Србије премашио је 5 милијарди долара, при чему су Сједињене Државе највећи партнер, са уделом од приближно 40–50% у укупном извозу. Ово не одражава јефтин аутсорсинг, већ дигиталну интеграцију високе вредности у америчку економију.

Истовремено, технолошка путања Србије постаје све јаснија. Она се активно преусмерава са Кине ка Сједињеним Државама. Уз финансирање од приближно 50 милиона долара од стране америчке EXIM банке, Србија развија своју 5G инфраструктуру на системима подржаним од Запада, намерно се удаљавајући од кинеских добављача као што је Huawei. Ово није било техничко прилагођавање, већ стратешка одлука.

Овај помак додатно је потврђен инвестиционим трендовима. Кинеске инвестиције у Србији опале су за 55%, што сигнализира процес раздвајања.

Паралелно, неколико структурних развоја наглашава ову транзицију:

• Прво електрично возило произведено у Србији, Fiat Grande Panda, ушло је у производњу под окриљем Stellantis-а

• Производња електричних батерија се шири, укључујући компаније подржане од САД као што је ElevenEs

• Србија институционализује вештачку интелигенцију кроз националну стратегију и проширује своје суперрачунарске капацитете, који тренутно обухватају три државна система

• Гејминг сектор достигао је приближно 270 милиона долара, што одражава глобално конкурентан дигитални производ

Све ово заједно указује на јасан закључак. Економија Србије пролази кроз структурну интеграцију у западне технолошке и економске системе.

Енергетика

Енергетика је домен у коме стратешко усклађивање постаје структурно. Србија пролази кроз методичан процес дерусификације свог енергетског система, што одражава дубљи дугорочни помак.

Кључни елемент ове транзиције је текућа трансформација Нафтне индустрије Србије, која чини приближно 80% тржишта горива у земљи. Овај процес иде ка решењу, при чему мађарски MOL преговара о куповини већинског удела Газпрома, што сигнализира могући структурни прекид са наслеђеном зависношћу.

Истовремено, гасни профил Србије показује и обим зависности и правац промене:

• Годишња потрошња износи приближно 2,7 милијарди кубних метара, при чему је преко 90% историјски увожено из Русије

• Нови интерконектори се развијају са Румунијом (1,5–1,6 милијарди м³ капацитета) и Северном Македонијом (1,5 милијарди м³)

• Постојећа диверзификација укључује партнерство са Азербејџаном (400 милиона м³)

Паралелно, Србија обезбеђује алтернативне правце снабдевања. Приступ LNG терминалу у Александрополију, са 300 милиона кубних метара годишње током 10 година

Важно је да Србија такође отвара дугорочни стратешки пут ка нуклеарној енергији. У сарадњи са Électricité de France (EDF), земља развија план до приближно 1.000 MW нуклеарних капацитета до 2040. године.

Све ово заједно указује на јасан закључак. Србија пролази кроз системску интеграцију у западну енергетску архитектуру.

Геополитика

Геополитичка позиција Србије данас није позиција балансирања.

То је позиција усмереног усклађивања под притиском.

Улога Русије опада, ограничена углавном на наслеђене енергетске везе, без војне сарадње Кина је и даље присутна, али њен стратешки утицај се смањује, уз значајан пад инвестиција (55%)

Србија не напушта мултивекторску дипломатију преко ноћи.

Али правац је јасан. Економска интеграција, безбедносна сарадња и технолошко усклађивање крећу се у истом правцу, ка Западу.

Стратешки дијалог

Централни недостатак у односима Србије и САД данас није недостатак сарадње, већ недостатак структуре.

У том контексту, Стратешки дијалог се појављује као неопходан инструмент, али не као циљ сам по себи, већ као оквир за спровођење. Циљ није стварање још једне платформе за разговор, већ институционализација Србије као структурног партнера првог нивоа Сједињених Држава, уз обезбеђивање континуитета без обзира на политичке циклусе.

Стратешки дијалог би стога требало да функционише као механизам за постизање три конкретна исхода:

1. Интеграција одбране

• Проширити приступ Foreign Military Financing (FMF)

• Поједноставити ITAR процедуре

• Убрзати прелазак са наслеђених совјетских платформи ка потпуној интероперабилности са системима САД

Овај процес није модернизација ради модернизације. Његова сврха је директно укључивање Србије у амерички одбрамбено-индустријски екосистем.

2. Смањење економског ризика 

• Проширити улогу U.S. International Development Finance Corporation (DFC)

• Проширити ангажман Export-Import Bank of the United States (EXIM)

Приоритетни сектори:

• Критични минерали

• Инфраструктура вештачке интелигенције

• Стратешка производња

Циљ је јасан. Осигурати да будући сектори раста Србије буду структурно усклађени са америчким капиталом и технологијом и заштићени од кинеског утицаја.

3. Законодавно утемељење

• Продубити сарадњу са Српским кокусом у Вашингтону

• Подржати укључивање одредби везаних за Србију у National Defense Authorization Act (NDAA)

Ово би формално признало оперативну интероперабилност и стратешки допринос Србије, уз истовремено утемељење односа у америчком праву, а не само у политици.

Оно чему данас присуствујемо није теоријско усклађивање.

Оно се у реалности већ дешава:

• У одбрамбеној сарадњи

• У енергетској трансформацији 

• У технолошкој интеграцији

• У економској размени

Прилика сада лежи у препознавању те реалности и њеном структурном учвршћивању.

А тренутак за деловање не може бити повољнији.

Комплетан извештај можете преузети овде.