Vuk Velebit
Борба против организованог криминала кроз сарадњу са САД
Fighting Organized Crime as the Foundation for Economic Growth and the Serbian-American Partnership

Борба против организованог криминала као темељ економског раста и српско-америчког партнерства
Политичке промене у Србији отвориле су прилику за изградњу снажнијих институција, успостављање владавине права и стварање темеља за дугорочни економски развој. Убедљива победа Студентске листе донела је политички легитимитет за спровођење дубоких реформи, укључујући одлучнију борбу против организованог криминала и корупције.
Међутим, период политичке транзиције истовремено представља један од најосетљивијих тренутака за државу. Док се нова власт формира, а институције прилагођавају новим политичким околностима, постоји опасност да организоване криминалне групе покушају да искористе привремени вакуум моћи како би ојачале своје позиције и успоставиле нове везе унутар државног апарата.
Управо зато борба против организованог криминала мора постати један од првих приоритета нове владе. Србија не сме дозволити да политичка транзиција постане прилика за прерасподелу утицаја између криминалних група или њихово прилагођавање новим центрима политичке моћи.
Америчка подршка као стратешка прилика
У овом тренутку Србија има важну предност: спремност Сједињених Америчких Држава да подрже јачање владавине права и борбу против организованог криминала.
Недавна објава америчког Бироа за међународну борбу против наркотика и спровођење закона (INL), након састанка са представницима Студентског покрета и Студентске листе током посете помоћника државног секретара Брендана Ханрахана Београду, представља важан политички сигнал. Вашингтон показује заинтересованост за сарадњу са новим политичким актерима у областима које су од кључног значаја за институционалну стабилност Србије.
Таква сарадња не би почињала од нуле. Амерички INL програми годинама подржавају реформе правосуђа, обуку полиције и тужилаца, унапређење капацитета за финансијске истраге и борбу против међународних криминалних мрежа. Сарадња са америчким институцијама попут ФБИ и ДЕА већ је показала значај међународне размене информација и заједничких истражних капацитета у сузбијању организованог криминала.
Нова влада требало би да ову сарадњу подигне на виши ниво, користећи постојеће механизме српско-америчког Стратешког дијалога. Приоритети би могли да обухвате интензивнију сарадњу полицијских и правосудних институција, унапређење финансијских истрага, ефикасније одузимање имовине стечене криминалом, заштиту сведока и изградњу капацитета за откривање повезаности криминалних мрежа са корупцијом у државним институцијама.
Америчка подршка може пружити знање, искуство, технологију и институционалне механизме сарадње, али одговорност за реформе мора остати на Србији. Циљ мора бити изградња професионалних и независних институција које ће бити способне да се боре против организованог криминала без обзира на то ко се налази на власти.
Борба против криминала је и економска политика
Сузбијање организованог криминала често се посматра првенствено као безбедносно питање. Међутим, за Србију оно мора постати и један од централних стубова нове економске политике.
Организовани криминал и системска корупција представљају озбиљну препреку привредном развоју. Они повећавају трошкове пословања, нарушавају тржишну конкуренцију, обесхрабрују инвеститоре и стварају окружење у којем успех компанија не зависи искључиво од квалитета производа, иновација и способности запослених, већ и од неформалних веза и приступа политичкој моћи.
За међународне инвеститоре предвидљивост институција често је једнако важна као пореска политика или доступност квалификоване радне снаге. Компаније које разматрају дугорочна улагања процењују ризике повезане са корупцијом, неефикасним судовима, нетранспарентним јавним набавкама и могућношћу да криминалне структуре утичу на пословно окружење. Таква неизвесност повећава цену капитала и може одвратити инвеститоре од пројеката који би иначе били економски оправдани.
Србија се истовремено суочава са изазовом привлачења новог инвестиционог капитала и преласка са модела економског развоја који се у великој мери ослањао на субвенције и релативно јефтину радну снагу ка моделу заснованом на продуктивности, иновацијама и снажнијим домаћим компанијама.
Снажне институције и независно правосуђе представљају основу таквог заокрета. Оне смањују ризик улагања, омогућавају равноправнију тржишну утакмицу и стварају услове да капитал буде усмерен ка продуктивним инвестицијама. Корист од тога не би имале само велике међународне компаније. Домаћи предузетници, мала и средња предузећа и грађани могли би кроз већу конкуренцију, нова радна места и раст пореских прихода да осете конкретне ефекте институционалних реформи.
Јачање владавине права треба повезати и са амбицијом продубљивања економских односа са Сједињеним Државама. Србија има потенцијал да привуче значајније америчке инвестиције у енергетику, инфраструктуру, напредне технологије и индустрију. Међутим, реализација великих пројеката захтева више од политичких декларација и међудржавних договора. Потребни су правна сигурност, поуздане институције и пословно окружење у којем правила важе једнако за све.
У том смислу, борба против организованог криминала представља и инвестицију у међународну конкурентност Србије.
Од политичког мандата до институционалних реформи
Убедљива изборна победа Студентске листе пружа новој власти значајан политички капитал за спровођење реформи. Ипак, подршка бирача сама по себи није гаранција њиховог успеха. Пресудно ће бити колико брзо нова влада успе да политичка обећања преточи у конкретне институционалне промене.
Међу првим корацима требало би да буде успостављање јасне стратегије за борбу против организованог криминала, засноване на независности тужилаштва, професионализацији полиције, финансијским истрагама и међународној сарадњи.
Важно је спречити да обрачун са криминалом прерасте у инструмент политичке освете. Кредибилитет нове власти зависиће од способности да покаже како закон важи једнако за све, без обзира на политичку припадност или везе са претходном или новом влашћу. Само такав приступ може обезбедити дугорочну подршку грађана и поверење међународних партнера.
Сједињене Државе могу бити важан партнер у том процесу. Постојећа сарадња, отвореност америчких институција према новим политичким актерима и могућност продубљивања Стратешког дијалога стварају повољан оквир за институционалне реформе и јачање билатералних односа. Њихов успех могао би да постане један од најважнијих показатеља способности Србије да демократску транзицију претвори у трајну политичку и економску стабилност.
Србија данас има прилику да успостави другачији модел развоја, у којем институције штите грађане и привреду, тржишна конкуренција није ограничена привилегованим везама, а економски успех зависи од рада, знања и иновација.
Остале анализе

Време читања:
8
минута
18. 11. 2026.
текст
Борба против организованог криминала кроз сарадњу са САД
Fighting Organized Crime as the Foundation for Economic Growth and the Serbian-American Partnership

Време читања:
10
минута
12. 11. 2026.
текст
Поверење јавности пре изградње реактора
Србији је потребан закон о нуклеарној транспарентности, уз Винчу као кључни ослонац.

Време читања:
10
минута
10. 11. 2026.
текст
Дунавски троугао: енергетска стратегија САД у Југоисточној Европи и стратешка прилика Србије
The foundations are already in place. For Serbia’s new majority, securing diversified and reliable energy is a national interest.