Последња полуга Русије: природни гас као оружје и дилема енергетске безбедности Србије

Кључни закључци

• Русија користи гас као политичку полугу према Србији. Од маја 2025. Москва продужава снабдевање само на по три месеца, па свако продужење поново отвара енергетску безбедност Србије као политички преговор; Вучић је такав модел јавно повезао са НИС-ом. Руски гас чинио је 86,6% евидентираног увоза у 2025. Притисак лежи у самом формату уговора; од 2025. није забележен прекид испорука везан за конкретан политички захтев.

• Резултати РИК-а после поновљеног гласања 1. новембра дају Студентској листи 140 од 250 мандата. Обнова снабдевања руским гасом 31. децембра може се поклопити са примопредајом власти.

• Русија и даље контролише НИС. Коначни купопродајни уговор није јавно потврђен. Сједињене Државе су 30. октобра продужиле оперативну лиценцу НИС-а, МОЛ-ову лиценцу за преговоре и ЈАНАФ-ову лиценцу за транспорт сирове нафте до 11. децембра.

• Србија може да почне да смањује зависност пре 2028. преко постојећих праваца; нови интерконектори прошириће њен избор.

1. Стратешки контекст: промене у енергетском утицају Русије

Енергетика није једини инструмент Москве у Србији, али је најопипљивији. Почива на три стуба: већинском власништву у Нафтној индустрији Србије (НИС), доминантном снабдевању гасом преко Гаспрома и Србијагаса и заједничкој контроли инфраструктуре попут подземног складишта Банатски Двор.

НИС је у првом полугодишту 2026. имао, према процени, 66% тржишта моторних горива у Србији и 43% малопродаје, са 384 активне станице, од чега 327 у Србији (процене компаније). Америчке санкције ступиле су на снагу 9. октобра 2025. Рафинерија у Панчеву почела је да обуставља рад 2. децембра 2025 због недостатка сирове нафте, а поново је покренута 19. јануара 2026.

Статус НИС-а на дан 2. новембра 2026.

Реч је о засебним корацима: оперативној лиценци, лиценци за преговоре, одобрењу трансакције од стране ОФАК-а и скидању са санкционе листе. „Форбс Србија“ је објавио да Гаспром можда одуговлачи у нади да ће санкције бити ублажене после америчко-руског договора о дизелу од 9. октобра; то остаје хипотеза. Ако Русија изађе из НИС-а, гас постаје њена главна материјална полуга у Србији. Ако јој ублажавање санкција омогући да задржи НИС, рачуница се мења.

2. Избори: нова власт, стара зависност

После поновљеног гласања на 53 бирачка места 1. новембра, резултати РИК-а са свих бирачких места дају Студентској листи 53,01% и 140 мандата, наспрам 38,98% и 103 мандата Вучићеве Уједињене Србије; мањинске листе имају преосталих седам, према прорачунима расподеле мандата објављеним 2. новембра, док се формална расподела још чека. Вучић је признао пораз. Прва седница Скупштине мора се одржати у року од 30 дана од објављивања коначних резултата, а влада мора бити изабрана у наредних 90 дана. То су крајњи рокови, а не обавезно чекање, али се обнова гасног аранжмана ипак може поклопити са примопредајом власти. Нова већина неће уводити санкције Русији, а ослањање на руски гас назива економским, а не геополитичким питањем. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Москва очекује да ће нова политичка снага сарадњу са Русијом сматрати интересом Србије. Нова влада мораће да успостави сопствене канале са Москвом: кандидат Студентске листе Радомир Саичић рекао је да ће она по формирању послати делегацију у Москву ради преговора о продужењу гасног аранжмана и санкцијама НИС-у. Ако влада не буде формирана до 31. децембра, о том продужењу мораће да преговара влада у техничком мандату.

Из тога произлазе три варијабле:

• Један извор трвења мање: усклађивање са санкцијама ЕУ сада изгледа мало вероватно.

• Питања власништва над НИС-ом: један кандидат Студентске листе упитао је зашто држава никада није искористила право прече куповине. Уговорна куповина акција није национализација, али ће се свака промена планова о власништву у Москви тумачити у светлу везе између гаса и НИС-а коју је описао Вучић.

• Преиспитивање гасног посла: влада са антикорупцијским мандатом вероватно ће испитати нетранспарентне уговоре и посреднике.

3. Енергија као оружје

Коришћење енергије као оружја јесте употреба снабдевања, цене, уговорних услова или инфраструктуре ради изнуђивања политичких уступака које комерцијални партнер не би тражио. Најчешће делује кроз неизвесност: уговор који истиче пред зиму, попуст који зависи од добре воље.

Србија је и раније осетила поремећаје у снабдевању. Погодила ју је руско-украјинска гасна криза у јануару 2009, а у октобру 2014. руске испоруке смањене су за 28%, са 4,5 на 3,2 милиона кубних метара дневно, што је тадашњи министар енергетике повезао са дугом од 224 милиона долара. Ниједна од ових епизода не доказује политичку принуду према Србији, али обе показују да снабдевање може бити смањено. Русија је 2022. обуставила испоруке Пољској, Бугарској и Финској и смањила протоке кроз Северни ток, док је Србија добила повољне трогодишње услове, везане за цену нафте, за око 2,2 милијарде кубних метара годишње.

Од истека тог уговора у мају 2025. нови дугорочни уговор није закључен; снабдевање се наставља кроз кратка продужења, од којих последње важи до 31. децембра под непромењеним условима. Вучић је 26. септембра рекао да Србија плаћа око 318 евра за 1.000 кубних метара, наспрам тржишног поређења од 868 евра. Уз нафту типа брент близу 115 долара и европски гас око 97 евра/MWh крајем октобра, руско снабдевање остаје драгоцено за Србију. Кратки рокови отежавају дугорочно планирање и управљање ризиком.

Да ли је ово принуда? Докази на то упућују, али нису коначни:

• У прилог полузи: у октобру 2025. Вучић је рекао да краткорочна понуда значи да Русија може да обустави гас ако Србија национализује НИС. То је његово тумачење, а не изречени руски услов.

• Против: Гаспром се суочава са санкцијама и ограничењима у плаћању, а вишегодишње цене су ризичне на нестабилним тржиштима. Постепено укидање увоза руског гаса у ЕУ уноси неизвесност, мада транзит ка Србији остаје дозвољен.

• Није забележено: од 2025. ни смањење испорука ни промена цене везана за препознатљив политички захтев.

Сам тромесечни формат извор је политичке полуге: Москва не мора да смањи испоруке да би Београд осетио притисак сваког новог рока. Наша процена је да Москва има подстицај да аранжман обнови под постојећим условима како би умирила нову владу док је исход по питању НИС-а неизвестан. Ризичнији сценарио повезује услове са НИС-ом. Пошто је формула везана за цену нафте, номинална цена може порасти и без политичког мотива. Прави сигнали су промене формуле или премије, количина и зимске флексибилности, трајања, услова плаћања и раскида, као и свака доказива веза са НИС-ом. Прекид би имао тешке последице: Русија је обезбедила 86,6% евидентираног увоза у 2025, мада је министарка крајем септембра навела 704 милиона кубних метара у складиштима у Србији и Мађарској, што би ублажило почетни удар.

4. Зашто диверсификација траје, али може да почне одмах

Највећи део гаса стиже у Србију Турским током преко Бугарске и преко транзитне компаније у већинском власништву Гаспрома, а и Банатски Двор је у већинском власништву Гаспрома. Права диверсификација истовремено захтева добављаче, капацитет гасовода, уговоре и складишта.

Интерконектор са Бугарском има номинални капацитет од 1,8 милијарди кубних метара годишње, али је 2025. у просеку био искоришћен са само 13,4% пројектованог капацитета. Регулатор као узроке наводи недовољан улазни притисак из Бугарске и уска грла унутар Србије, а не само цену и уговоре. Програм Светске банке од 600 милиона долара одобрен у септембру, који почиње фазом од 170 милиона евра са гасоводом Трупале–Појате, циља управо та уска грла. Када је реч о снабдевању, министарка је рекла да је са СОКАР-ом договорено од једног до два милиона кубних метара дневно; разговори о до 0,9 милијарди кубних метара годишње нису окончани. Србија је такође закупила 300 милиона кубних метара годишње у Александруполису, што је капацитет терминала, а не сам гас.

Србија стога може постепено да смањује зависност и пре 2028, уз додатне трошкове, преко бугарског правца и течног природног гаса (ТПГ). Нове везе прошириће њен избор, а цела северномакедонска траса реално ће бити доступна од краја 2028.

5. Парадокс: притисак може да убрза слабљење руског положаја

Најјачи адут Москве у Србији био је поуздан и приступачан гас, а не претња да ће га обуставити. Свака употреба гаса као полуге троши тај кредибилитет: Вучићево сопствено тумачење упозорења у вези са НИС-ом помогло је да диверсификација добије легитимитет у земљи, а после 2022. притисак је Русију коштао највећег дела европског тржишта.

Притисак на тек изабрану владу која је управо одбацила санкције вероватно би Москву политички скупо коштао у Србији. Предвидиви услови, насупрот томе, могли би да задрже Русију као значајног добављача, у зависности од цена, инфраструктуре и политике. За Србију диверсификација није непријатељство: куповина дела руског гаса по избору, а не целокупне количине из нужде, омогућава мирнији однос са Москвом.

6. Диверсификација као национални интерес

Диверсификација је српски национални интерес, а не захтев споља. Један доминантан добављач, ма где се налазио, слаби преговарачки положај земље. Циљ је систем у којем ниједан спољни актер нема несразмерну полугу.

ЕУ је финансирала српску деоницу интерконектора са Бугарском са 49,6 милиона евра, а Светска банка сада финансира модернизацију мреже. Стратешки дијалог Србије и САД, покренут 17. јула, донео је меморандум о енергетској безбедности. Реч је о међудржавном оквиру покренутом током мандата одлазеће владе, па се његов континуитет може бранити националним, а не страначким разлозима. Реалне могућности за америчко учешће обухватају ТПГ преко Вертикалног гасног коридора, суфинансирање америчких агенција DFC или EXIM уз Светску банку и предвидив пут кроз ОФАК за НИС.

Водећи пројекат Дијалога, Ђердап 3, јесте планирана реверзибилна хидроелектрана. Она би ојачала безбедност снабдевања електричном енергијом, али не би заменила гас, који Србија користи пре свега за грејање и индустрију.

7. Препоруке

1. Договорити протокол за прелазни период: министри у техничком мандату и нова већина треба да заузму јединствен став о обнови гасног аранжмана и о НИС-у.

2. Одвојити гас од НИС-а: тражити премосни уговор на 12–24 месеца, о коме се преговара одвојено од НИС-а, и оцењивати га по условима, а не само по цени.

3. Предвидиво решити питање НИС-а: обезбедити лиценце и после 11. децембра и окончати започети процес продаје, уз објављивање коначних услова. Удео државе преиспитати тек када снабдевање буде обезбеђено.

4. Претворити правце у снабдевање: закључити уговор са СОКАР-ом, ускладити резервације капацитета дуж целе трасе, искористити програм Светске банке за уклањање уских грла и испробати набавку ТПГ-а преко Александруполиса.

5. Ојачати складиштење: спровести циљ пуњења од 90% који Србију већ обавезује кроз Енергетску заједницу, сертификовати оператора складишта и обезбедити капацитет повлачења гаса и додатне могућности складиштења.

6. Транспарентност као заштитни знак: објавити услове гасних уговора и сачувати енергетски стуб Стратешког дијалога.

Закључак

Доминација Русије у снабдевању Србије гасом, појачана низом краткорочних уговора, даје Москви директну и трајну полугу над Београдом. Продужења на свака три месеца више нису привремено решење; постала су механизам структурне зависности, који Србију држи у сталној неизвесности и приморава је да изнова преговара о безбедности свог енергетског снабдевања. Јавни сигнали који гасне преговоре повезују са НИС-ом додатно показују како Москва може да искористи ту зависност, чак и ако расположиви докази не потврђују да је свако краткорочно продужење изричита принуда. Обнова аранжмана 31. децембра биће кључни тест начина на који Москва намерава да се односи према новој влади Србије. Приоритет Србије, без обзира на то ко влада, мора бити да разгради ову полугу тако што ће у пуној мери искористити постојеће алтернативне правце снабдевања и убрзати изградњу инфраструктуре која ће руски гас учинити избором, а не нужношћу