Одговор на санкције САД НИС-у: национализација, реформа, диверсификација

Предстојеће санкције и потреба за деловањем

• Санкције енергетском гиганту у руском власништву: У суботу је председник Србије Александар Вучић изјавио да САД планирају да уведу санкције НИС-у, највећој српској нафтно-гасној компанији, због већинског руског власништва у компанији, с обзиром на то да Gazprom Neft и Gazprom поседују укупно 56,15% удела. Према Вучићу, санкције ће ступити на снагу 1. јануара 2025. године, а Уједињено Краљевство и друге европске земље вероватно ће следити исти пример.

• Хил: Русија користи профит НИС-а за финансирање рата у Украјини: Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, Кристофер Хил, изјавио је у понедељак да не може да говори о санкцијама и нагласио да Русија користи профит НИС-а за финансирање рата у Украјини, без да та средства реинвестира у Србију. „Ово је питање Русије, а не питање Србије. Никако нећемо предузети ништа што би на било који начин могло да нашкоди српској економији. Сва питања ћемо детаљно размотрити са Владом Србије и осигурати да Србија не претрпи апсолутно никакву штету. То није сврха овога, и сигурно то неће бити резултат,” рекао је Хил српским медијима. До сада није било званичних изјава из Москве.

• САД ће помоћи у проналажењу решења које неће штетити Србији: Предстојеће санкције представљају кључну прилику за Србију да поврати контролу над својим енергетским сектором, смањи зависност од руских енергената и усклади се са савременим енергетским трендовима, истовремено штитећи своје економске и стратешке интересе. Може се приметити да су Сједињене Америчке Државе спремне да помогну Србији у решавању овог питања без угрожавања српских интереса, што се види не само у недавној изјави амбасадора Хила, већ и у скоријем развоју српско-америчких енергетских односа. Ово потврђује и споразум о стратешкој сарадњи у енергетици који су представници две земље потписали у Вашингтону 18. септембра 2024. године.

Једна од највећих српских компанија и највећи проблем за енергетску безбедност

• Контроверзна продаја и неиспуњено обећање: Удео од 51% у НИС-у продат је компанији Гаспром Њефт за 400 милиона евра, 2008. године, уз додатних 500 милиона евра уложених у модернизацију. У првој половини истe године, профит компаније износио је око 100 милиона евра, што показује да је продаја била изузетно повољна за Русију, а штетна за српске националне интересе. Један од главних разлога за продају испод реалне тржишне вредности било је обећање да ће гасовод Јужни ток пролазити кроз Србију, што је касније отказано због непоштовања прописа ЕУ.

• Санкције и губитак приступа најновијој технологији: Године 2014, у истом тренутку када је пројекат „Јужни ток“ отказан, НИС се први пут у овом веку суочава са обимним санкцијама. Компанија је успела да се носи са санкцијама кроз коришћење изузетака и сарадњу са банкама које нису повезане са САД и ЕУ. Ипак, НИС се суочава са дугорочним последицама санкција, јер је онемогућен приступ најнапреднијим технологијама са Запада.

• Како Србија диверсификује своје изворе енергије: Од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, ослањање Србије на руске енерегенте указује је на њену рањивост у актуелној геополитичкој ситуацији. Прелазак на диверзификоване изворе енергије допринеће побољшању енергетске безбедности Србије, и усклађивању са стратешким приоритетима ЕУ и САД за смањење руског утицаја у југоисточној Европи. Србија је предузела бројне кораке како би диверзификовала свој енергетски микс, укључујући повећане инвестиције у зелену енергију и пројекте као што је нови гасни интерконектор између Бугарске и Србије, који ће омогућити већи приступ течном природном гасу из земаља попут Азербејџана. Значајан корак представља и одлука о развоју нуклеарне енергије у партнерству са Француском, што је историјски искорак за енергетски сектор Србије.

• Опасност контроле страног актера над кључним сектором: Упркос значајном напретку у диверсификацији извора енергије, власништво над НИС-ом и даље представља проблем који је у јавности донекле занемарен. Једна од главних лекција коју је свет научио 2022. године била је важност независних, диверзификованих и безбедних стратешких индустрија. Исте те године, НИС је забележио рекордан профит од 787 милиона евра, што је готово дупло више од цене коју је Гаспром платио за контролни удео пре 14 година. Иако српска нафтна индустрија нема глобални утицај, она је од виталног значаја за економију Србије. Од 2008. године, контролу над њом има један страни актер. Тај исти актер данас користи профит српске нафтне индустрије за инвазију на земљу чији суверенитет Србија подржава, и тиме изазива санкције које прете да озбиљно угрозе виталне интересе Србије.

Повратак етатизму није решење

• Национализација као једино решење: Ако се најављене санкције спроведу, а Јадрански нафтовод постане недоступан, НИС би вероватно изгубио велики део успеха због којег годинама важи за једну од најзначајнијих српских компанија. Са економске тачке гледишта, било би разумно да Русија размотри продају акција компаније са тако неизвесном будућношћу. Ипак, међународне санкције против Русије и актуелне геополитичке околности не остављају другу опцију осим национализације, при чему би Србија преузела целокупан руски удео у компанији.

• Потпуно преузимање руског удела?: Национализација је неопходан први корак, али би требало да буде спроведена у фазама. У На почетку, Србија може да преузме руски удео у НИС-у и уз међународну подршку обезбеди успешну транзицију. Следећа фаза би се усредсредила на спровођење структурних реформи зарад побољшања ефикасности и управљања, након чега би уследила јавна понуда домаћим, затим међународним инвеститорима да би се успоставила дугорочна стабилност. Смањење руског удела на мање од 50% не би било довољно, јер би санкције и даље могу да утичу на пословање НИС-а. Потпуна национализација акција у власништву Gazprom-a представља најефикасније краткорочно решење којим се могу заштитити економски интереси Србије и њена енергетска безбедност.

• Национализација као део транзиције, а не повратак етатизму: Са друге стране, национализација без планиране јавне понуде представљала би значајну промену у приступу Србије стратешким индустријама. То може бити забрињавајући сигнал за инвеститоре и додатно оптерећење за српску државу, с обзиром на то да су државне компаније често оптерећене проблемима као што су неефикасност, лоше управљање и корупција. НИС у већинском државном власништву је неповољна алтернатива за национализацију као сам почетак промена, јер са собом доноси неефикасност и успоравање реформи које могу значајно допринети зеленој транзицији Србије у конкурентном, тржишно оријентисаном окружењу.

  Диверсификовано власништво и енергетска безбедност

• Финансирање национализације НИС-а не би требало да буде препрека: Цена деоница НИС-а је нагло опала након што је Александар Вучић најавио могуће санкције. Укупна вредност руског удела се процењује на око €630 милиона, што је нпр. мање од издатака Владе Србије намењеним изградњи новог националног стадиона (€956 милиона). Премда би захтевало велике напоре, откуп руског удела у НИС-у је реалистична опција за Србију, која тренутно поседује 29.87% акција.Постоји шанса, да без међународне подршке, неће бити могуће финансирати откуп. Такође, неопходно је то учинити на начин који је се не противи санкцијама уведеним Русији. Пошто је НИС профитабилно предузеће, проналажење институција, као што је EBRD, вољних да буду финансијери не би требало да буде тежак задатак.

• Заштита националних интереса уз помоћ златних деоница и малих инвеститора: Главни аргумент у прилог државног власништва над индустријама од стратешког значаја, као што је енергетика, је овлашћење државе да заштити суверенитет земље и интересе грађана. То се може постићи и без повећања тренутног удела државе у НИС-у, помоћу принципа златне деонице, који Србији даје моћ вета у питањима од националног значаја. У пракси, овај модел се показао ефикасним, јер омогућује компанијама да послују по принципима слободног тржишта, док постоји и флексибилност у ванредним ситуацијама када су угрожени национални интереси. Већина нафтних компанија у уређеним земљама је организована на сличан начин, и златна деоница се сада већ може описати као стандардна пракса у индустрији. Продаја акција грађанима и институционалним инвеститорима из Србије би додатно заштитила националне интересе, а постоји и потенцијал за кампању ширења свести о улагању у капитална тржишта.

• Партнерство са великим мултинационалним енергетским компанијама: Реформа српског енергетског сектора је неопходна да би кључне компаније, попут НИС-а, могле да допринесу, уместо да штете, енергетској независности Србије и потпуним усклађивањем са регулативом и вредностима ЕУ. Укључивање великих мултинационалних компанија из сектора енергетике би помогло Србији на више начина. Стручњаци из НИС-а би добили прилику да прошире своје знање кроз сарадњу са колегама из иностранства. Било би и неупоредиво лакше увести и примењивати најнапредније технологије. Приступ ових компанија корпоративном управљању би се могао применити у НИС-у, у смислу балансирања између интереса акционара и унапређења ефиксасности. Национализација НИС-а и спровођење неопходних реформи би биле значајно финансијско оптерећење. Капитал који би велике мултинационалне компаније уложиле, уколико се партнерство оствари, би помогао да се смањи трошак који сносе порески обвезници у Србији.

• Потенцијални страни инвеститори: Србија би могла да се обрати регионалним енергетским гигантима као што су мађарски MOL Group и пољски Orlen. Мађарска компанија је фаворит, јер већ има значајно присуство у региону, а постоји и јако билатерално енергетско партнерство. Тренутне геополитичке околности додатно чине MOL Group атрактивним инвеститором. Обраћање француским компанијама попут TotalEnergies SE имало би смисла јер би то представљало хоризонталну експанзију енергетског партнерства између Србије и Француске, тренутно заснованом на нуклеарној енергији. Улагања компанија из ЕУ у Србију би убрзала зелену транзицију, осигурала усклађивање са енергетским политикама ЕУ и тренд европских и америчких инвестиција у индустрију обновљивих извора енергије у Србији би се наставио. Америчке компаније ExxonMobil и Chevron би се такође могле заинтересовати за НИС, с обзиром на то да поседују тенденцију инвестирања у регионе у којим је Русија стратешки конкурент, попут Централне Азије.

• Како би партнерство са САД допринело енергетској независност и Србије: Укључивање америчких институционалних инвеститора могло би трансформисати НИС, обезбеђујући капитал, експертизу у управљању и стратешко усклађивање неопходно за модернизацију енергетског сектора Србије. Сарадњом са истакнутим и искусним пензионим фондовима, компанијама приватног капитала и другим институционалним инвеститорима, Србија би могла да финансира иницијативе за зелену енергију, унапреди технологију и побољша оперативну ефикасност, истовремено усвајајући најбоље светске праксе. Овакав приступ осигурао би транспарентност и смањио ризике од корупције. Кроз овај предлог ојачале би се економске везе, при чему би Америчка корпорација за међународни развој (DFC) и Европска банка за обнову и развој (EBRD), могле да одиграју кључну улогу у финансирању пројеката национализације и енергетске транзиције, јачајући енергетску безбедност Србије и постављајући темеље за модернизовану и одрживу енергетску будућност. Реформа НИС-а кроз партнерство са САД и ЕУ могла би да послужи као модел за ширу економску сарадњу. Узевши стратешки енергетски споразум из септембра 2024. године као темељ, Србија може да продуби интеграцију у западне економске оквире, подстакне иновације и привуче инвестиције у секторе изван енергетике.

Аутори:

Вук Велебит, Пупин Иницијатива

Андреј Цвејанов, Пупин Иницијатива

Истраживачи:

Петар Ивић, Пупин Иницијатива

Мартина Којић, Пупин Иницијатива

Димитрије Симовић, Пупин Иницијатива