Односи Србије и Азербејџана: Стратешкo партнерство кроз енергију и повезаност

Kако Србија и Азербејџан своје партнерство претварају из политичког савезништва у снажну осовину стратешке повезаности

„Повезани смо искреним пријатељством и нема начина да било ко окрене Србију против Азербејџана или обрнуто. Подржавамо територијални интегритет једни других , тако је било и тако ће бити.“ — изјава након састанка председника Вучића и Алијева у Бакуу, 21. децембра 2022.

Од иницијалне сарадње до стратешке повезаности

Србија и Азербејџан успоставили су дипломатске односе у августу 1997. године, чиме су постављени темељи партнерства које се од тада развило од срдачног пријатељства у истински стратешки савез. Заснани на међусобном поштовању суверенитета и територијалног интегритета, заједничким економским приоритетима и све јачем енергетском партнерству, односи су достигли прекретницу потписивањем Декларације о пријатељским односима и стратешком партнерству у Бакуу 2013. године. Од тада, сарадња се проширила кроз учестале сусрете на највишем нивоу (посебно председника Илхама Алијева и Александра Вучића) и кроз 57 билатералних споразума потписаних између 2010. и 2023. године.

У новој геополитичкој стварности значај Азербејџана нагло је порастао, јер Европа настоји да смањи своју зависност од руског гаса. Од почетка рата у Украјини 2022. године, енергетска диверзификација постала је не само економски циљ, већ и стратешка нужност. Пут сада води ка поузданим партнерима који не користе енергетске ланце снабдевања као средство политичког притиска, а Азербејџан се издваја као савршен пример таквог приступа. Са својим растућим производним капацитетима, гасоводима и интеграцијом у кључне коридоре као што су Јужни гасни коридор и планирани Индија–Блиски исток–Европа економски коридор (IMEC), који подржавају Сједињене Државе, Баку настоји да се позиционира као важан актер на новој енергетској мапи Европе. За Србију, јачање сарадње с Азербејџаном значи и много више од обезбеђивања енергената. Оно представља начин да се учврсти у новој мрежи стратешке повезаности и да постепено раскине своју енергетску зависност од Русије.

Политички и стратешки оквир

Тренутни институционални оквир за продубљивање сарадње између Србије и Азербејџана обухвата:

Основне споразуме: Декларација о стратешком партнерству из 2013. године поставила је темеље ових односа, и потврдила поштовање суверенитета и територијалног интегритета (подршку Србије ставу Азербејџана око Нагорно-Карабаха и чврсто залагање Азербејџана за Србију у погледу Косова*). Потом је уследио Заједнички акциони план из 2018. године, који је договорене обавезе преточио у практичну сарадњу у областима безбедности, трговине и инфраструктуре, као и Меморандум о разумевању о Стратешком савету за партнерство из 2022. године, којим је успостављен стални канал за дијалог на највишем нивоу између председника Вучића и Алијева.
Међусобну подршку: На међународној сцени ово партнерство доследно се потврђује узајамним гестовима подршке. Азербејџан је стао уз Србију у кључним тренуцима, као што је уздржавање од гласања о чланству Косова у УНЕСКО-у 2015. године, док је Србија више пута поновила своје залагање за територијални интегритет Азербејџана. Ово усаглашавање одражава не само дипломатску координацију, већ и искрено политичко јединство засновано на заједничким принципима.
Стратешко позиционирање: Обе државе узајамном сарадњом остварују своје интересе. Азербејџан проширује извоз енергената ка централној Европи и Балкану преко Србије (с обзиром на њен географски положај), док Србија добија вредног партнера у настојању да што пре диверзификује своје енергетско снабдевање.

Економска и трговинска сарадња

Економско партнерство Србије и Азербејџана прерасло је из скромних почетака у динамичан и стабилно растући однос у кључним секторима:

Споразуми и механизми: Темељи су постављени 2010. године споразумима о заштити инвестиција и избегавању двоструког опорезивања, након чега је 2011. основана Међувладина комисија за трговинску и економску сарадњу, која се редовно састаје (најскорије 9. октобра 2025. године). Кроз ове механизме, две државе су изградиле густу правну и институционалну мрежу: потписано је 57 споразума, а још 13 је у фази преговора, који обухватају енергетику, финансије, пољопривреду и дигиталну размену. Такође, сарадња између Развојне агенције Србије и азербејџанске Агенције за мала и средња предузећа (KOBIA), започета Меморандумом о разумевању из 2022. године, отворила је врата новим заједничким улагањима и пословној размени.
Раст трговине: Иако је почела са дословно нул, трговина између две земље бележи интензиван раст. Билатерална размена порасла је са свега 8 милиона долара 2019. године на око 56 милиона долара до 2021. године, захваљујући извозу српских индустријских производа (машина, фармацеутских и прерађених материјала) у Азербејџан. Прекретница се догодила 2024. године, када је Азербејџан започео испоруку природног гаса Србији. Те године укупан обим трговине порастао је на преко 190 милиона долара, при чему је само извоз енергената премашио 100 милиона долара. Овај корак не само да је диверзификовао српски енергетски микс, већ је убрзао укупну економску сарадњу. Званичници обе земље сада пројектују годишњи раст од 15–20%, подстакнут нижим трошковима транспорта, сарадњом малих и средњих предузећа и отварањем нових коридора стратешке повезаности.
Инвестиције и иницијативе повезивања: Токови инвестиција, иако још увек у развоју, носе симболичку и стратешку тежину. Државни нафтни фонд Азербејџана (SOFAZ) наводно одржава портфолио од 72,7 милиона долара у Србији, највероватније у некретнинама и обвезницама, док је азербејџанска грађевинска компанија AzVirt постала један од кључних учесника у инфраструктурном развоју Србије, градећи деонице аутопута Рума–Шабац и друге важне саобраћајнице које јачају регионалне транспортне везе. Заједнички пројекти у пољопривреди, туризму и прерађивачкој индустрији ће потенцијално у будућности напредовати, уз Путоказ за сарадњу до 2025. године који дефинише планове за јачање веза малих и средњих предузећа и заједничка улагања.

Србија овим партнерством добија приступ Каспијском региону и потенцијално даље ка централној Азији, што потврђује и недавна посета председника Вучића Узбекистану и потписивање више од десет нових споразума о сарадњи. Са друге стране, Азербејџан преко Србије обезбеђује улаз на Балкан, регион од приближно 55 милиона становника.

Енергетска сарадња: срж стратешког партнерства

Енергетика се показала као централни стуб односа између Србије и Азербејџана. Оно што је почело као дипломатски оквир сада је прерасло у један од најперспективнијих примера стратешке повезаности у енергетском сектору Европе.

Споразуми и прекретнице

Низ недавних споразума убрзано је унапредио сарадњу:

Споразум о енергетској сарадњи (јун 2022.) поставио је основу за заједничке пројекте у областима нафте, гаса и обновљивих извора енергије, управо у тренутку када је енергетска криза у Европи узимала маха.
Уговор о испоруци природног гаса (новембар 2023) између Србијагаса и SOCAR-а обезбедио је испоруке од 400 милиона м³ гаса годишње за период од 2024. до 2026. године, чиме је Србија званично интегрисана у шире извозне мреже Азербејџана.
Пуштање у рад гасног интерконектора Бугарска–Србија (децембар 2023) било је преломни тренутак. Са капацитетом од 1,8 милијарди м³ годишње, овај гасовод, финансиран средствима Европске уније, повезао је Србију са Јужним гасним коридором преко Бугарске и са LNG изворима кроз Грчку. Пројекат би требало да покрије око 60% потреба Србије за гасом.
Споразум о хитним зимским испорукама (септембар 2024) додатно је ојачао енергетску сигурност Србије, гарантујући испоруку додатног милиона м³ гаса дневно током зимских месеци. Овај аранжман, укупне количине од око 150 милиона м³, потврдио је поузданост Азербејџана у време највеће потрошње и укључио планове за повећање годишњих испорука на 1 милијарду м³ после 2026. године.
Коначно, Меморандум о сарадњи у области зелене енергије (септембар 2024) означио је корак ка енергетској транзицији. Обухватајући области ветра, сунчеве енергије, водоника и технологија за хватање угљеника, овај документ отворио је могућност укључивања Србије у визионарски **„Коридор зелене енергије“,** подморски кабл снаге 4 GW кроз Црно море, који ће преносити азербејџанску обновљиву енергију ка источној Европи.

Стратешки значај

За Србију је ово енергетско партнерство од суштинског значаја. Скоро сав гас који је Србија увозила (између 2 и 2,5 милијарди м³ у 2022. години) стизао је из Русије, преко крака гасовода „Турски ток“. Са почетком дотока азербејџанског гаса у јануару 2024. године, Србија је први пут обезбедила алтернативне изворе снабдевања, чиме је директно подржала циљеве ЕУ у области енергетске диверзификације. Повезивањем на Јужни гасни коридор, Београд је постао део шире евроазијске енергетске мреже, а председник Вучић предвиђа да ће се увоз гаса удвостручити до 2025. године и достићи пуни капацитет гасовода до 2026. Са своје стране, Азербејџан обезбеђује трајно упориште на Балкану, јачајући свој положај у европском енергетском простору.

Соучавање са изазовима

У јануару 2025. године, привремени прекид дотока азербејџанског гаса, изазван техничким проблемом на пољу Шах Дениз, тестирао је отпорност новог партнерства. Председник Вучић је саопштио да „због више силе… не можемо рачунати на 1,7 милиона кубних метара дневно“. Србија се током тог периода ослонила на резерве из складишта Банатски Двор, док су испоруке обновљене недељу дана касније. Уместо да подрије поверење, овај инцидент је показао колико су диверсификовани правци снабдевања (укључујући будући приступ LNG изворима преко Грчке) важни и подстакао убрзану сарадњу на развоју заједничких складишта и резервне инфраструктуре.

Следећа фаза највероватније ће донети повећање испорука гаса на око 1 милијарду м³ годишње, реализацију Коридора зелене енергије преко Црног мора и потенцијалну сарадњу у области нафте или LNG размена, чиме ће Србија и Азербејџан постати централни стубови нове, диверзификоване енергетске мапе Европе.

Одбрамбена и безбедносна сарадња

Поред економије и енергетике, Београд и Баку су постепено изградили темељ за сарадњу у области одбране и безбедности — осетљиву, али суштински важну димензију и нови слој њиховог ширег партнерства. С обзиром на политику војне неутралности Србије и осетљивост трговине наоружањем и у региону Балкана и на Кавказу, напредак је био постепен, али стабилан. Кључни оквир представља Споразум о војно-техничкој сарадњи, потписан у октобру 2021. године, који је отворио простор за сарадњу у области одбрамбене технологије, обуке и индустрије. Важно је што је споразум потврдио међусобно поштовање суверенитета и територијалног интегритета, осигуравајући да сарадња неће бити усмерена против трећих земаља. Овај пажљиво уравнотежен приступ омогућио је обема странама да продубе војну размену уз очување уравнотеженог безбедносног става Србије.

Велики одбрамбени уговор 2024. године

У фебруару 2024. године председник Вучић потврдио је да је Србија закључила уговор вредан 340 милиона долара са Азербејџаном за извоз 48 самоходних хаубица NORA B-52 калибра 155 мм, што представља један од највећих извозних уговора српске наменске индустрије до сада.

Извор: Министарство одбране Републике Србије

„NORA B-52“ је српска самоходна хаубица калибра 155 мм/52, опремљена потпуно аутоматским пуњачем капацитета 30 пројектила и додатних шест који се налазе на возилу. Може бити монтирана на камионску или MAN шасију и дизајнирана је за брзу, дугометну индиректну ватру (до око 52 км са V-LAP муницијом).

За Србију, овај уговор јача домаћу одбрамбену индустрију, диверзификује базу купаца и показује њену способност да сарађује и са источним и са западним партнерима. Уговор највероватније обухвата и елементе преноса технологије и заједничке производње, што доприноси развоју индустријских капацитета Србије. Политички гледано, Београд овим јача везе са Бакуом уз задржавање неутралности према Јеревану и Москви, представљајући трансакцију као искључиво комерцијалну и у складу са својом подршком миру на Кавказу.

За Азербејџан, овај посао допуњује стратегију диверсификоване набавке наоружања, додајући Србију на листу добављача која укључује Турску, Израел, Русију и Белорусију. Он такође симболизује растуће поверење Бакуа у Београд као партнера изван западних ембарго режима. Набавком српске артиљерије, Азербејџан обезбеђује поуздан приступ савременим европским системима без зависности од једног извора. Ова сарадња уједно показује да Азербејџан види Србију као поузданог партнера који поштује његове безбедносне интересе, чиме се политичко приближавање две земље додатно продубљује.

Стратешки изгледи и тачке повезивања: од Бакуа до IMEC-а

Са оптимистичним погледом у будућност, односи Србије и Азербејџана спремни су да превазиђу билатерализам и укључе се у шире стратешке коридоре широм Евроазије. Три међусобно повезана коридора издвајају се као кључне прилике:

Оквир	Кључни фокус	Улога Србије	Улога Азербејџана	Стратешки значај
Јужни гасни и зелени енергетски коридор (Каспијско море–Црно море–Балкан)	Диверсификација енергије, трговина природним гасом и обновљивом електричном енергијом	Постаје део проширеног Јужног гасног коридора, као дистрибутивно чвориште за азербејџански гас и транзитни чвор за зелену струју из подморског кабла кроз Црно море	Шири извоз како гаса, тако и обновљиве електричне енергије ка Европи преко Србије и балканске инфраструктуре	Учвршћује обе земље у енергетској транзицији Европе и успоставља коридор стратешке повезаности од Каспија ка Европи
India–Middle East–Europe Economic Corridor (IMEC)	Трговинско-транспортни коридор који повезује Индију–Залив–Средоземље–Европу	Интегрише балканске транспортне правце (Пиреј–Београд–Будимпешта, Трст–Београд) у континенталну логистику	Може деловати као конектор између IMEC-а и Кавказа/Централне Азије, ослањајући се на снажне везе са Турском и Израелом	Укључује Србију и Азербејџан у оквир стратешке повезаности уз подршку САД и ЕУ, повећавајући њихову регионалну релевантност
Средишњи коридор и север–југ везе	Логистички коридори (Кина–Централна Азија–Кавказ–Европа и Индија–Иран–Каспиј–Русија)	Прикључује се евроазијским транспортним рутама кроз логистику и железничку сарадњу, са потенцијалним повезивањем преко Румуније и Црног мора	Бива транзитно чвориште за терет из Каспијског региона и Централне Азије ка Европи, укључујући Србију као партнера у ланцима снабдевања	Обезбеђује обема земљама место у новим „коридорима моћи“, учвршћујући њихову улогу мостова у мултиполарном систему стратешке повезаности

Тренутно стање Јужног гасног коридора

Извор: SOCAR

IMEC коридор

Извор: Atlantic Council

Средишњи коридор

Извор: Royal United Services Institute

Препоруке политике: како моментум претворити у дугорочно партнерство

Да би Србија у потпуности искористила предности свог партнерства са Азербејџаном, потребно је спровести следеће мере:

Направити од Србије главно гасно-нафтно чвориште Западног Балкана: Србија би требало да чвршће повеже свој гасни систем са суседима (Северном Македонијом, Румунијом, Мађарском, БиХ итд.) како би азербејџански гас могао да стигне до читавог региона. Могла би да инвестира и у мање LNG терминале на Дунаву који би обезбедили додатну енергију током зиме. Азербејџан би могао да помогне суфинансирањем нових складишта гаса или нафте у Србији, чиме би се стабилизовало снабдевање током целе године.
Изградити заједнички савез у области зелене енергије: Обе земље могу значајно профитирати из сарадње у сектору ветроенергије и соларне енергије. Азербејџан има велики потенцијал ветра на Каспијском језеру и соларне енергије на југу земље, док и Србија поседује значајне обновљиве потенцијале. Заједничким узајамним улагањем у обновљиве пројекте у обе државе и прикључивањем Србије на Коридор зелене енергије преко Црног мора, партнерство би се ускладило са климатским циљевима ЕУ и Азербејџану обезбедило место у зеленој енергетској будућности Европе.
Повезати њихове привреде новим трговинским коридорима: Србија би требало да се придружи разговорима о планирању Индија–Блиски исток–Европа економског коридора (IMEC) и да сарађује са Грчком и Италијом на модернизацији железница и логистичких рута. Ове руте би омогућиле кретање робе из Азије у Европу преко Балкана.
Ојачати сарадњу у области нафте, одбране и инвестиција: Азербејџански SOCAR и српски НИС могли би да успоставе дугорочне уговоре о снабдевању нафтом, чиме би Србија диверзификовала увоз ван Русије. У одбрани, две земље треба да наставе одбрамбену сарадњу чији је темељ уговор NORA B-52 хаубицама, уз нове уговоре о наоружању, заједничку обуку и успостављање ремонтних центара у Србији. То би ојачало српску одбрамбену индустрију и Азербејџану обезбедило поузданог европског партнера. Такође би могле покренути Инвестициони фонд Србија–Азербејџан ради финансирања заједничких пројеката логистици, обновљивим изворима енергије и инфраструктури, уз подршку европских и развојних банака.
Нагласити билатералне односе као симбол прагматизма (сарадња упркос разликама): Србија и Азербејџан могу представити своје партнерство као пример несврстане сарадње, хришћанске и муслиманске земље које заједно раде на заједничким економским циљевима. Заједничким промовисањем инфраструктурних и енергетских пројеката показале би да мање и средње државе могу ојачати регионалну стабилност кроз повезаност, а не поделе. Таква сарадња могла би унапредити међународни углед обе земље.