Визија предстојеће сарадње између Србије и САД

Тектонске промене

Цео свет је са великом пажњом испратио овогодишње америчке изборе, свестан њихових глобалних последица. Повратком Доналда Трампа у Белу кућу, почињу да се одвијају значајне промене у америчкој спољној политици. Те промене се могу сажети у једну реченицу: Америка више не жели да буде светски полицајац, већ тражи поуздане савезнике и партнере који ће бити у стању да решавају своје проблеме. Ипак, у тренутку када Америка жели да се више усмери ка себи, она се индиректно налази у два оружана сукоба. Поред њиховог што бржег решавања, кључно је и трајно решити трговински сукоб са Кином, њеним највећим економским конкурентом.

Кључна промена у приступу глобалним питањима јесте смањење идеалистичког интервенционизма у унутрашње послове других држава ради промоције либерализма. Уместо тога, појављује се више изолационистички став, са наглашеним трансакционим приступом који друге актере подстиче на већу одговорност у решавању сопствених изазова.

Вреди нагласити да ће жељене промене председник Трамп моћи лакше и брже да спроведе него у првом мандату. Републиканци контролишу не само Белу кућу, већ и већину у Сенату и Представничком дому, а имају значајан утицај и на Врховни суд. Због тога се у наредне две године очекује интензивнији спољнополитички ангажман, пре него што потенцијално изгубе законодавну већину на половини председничког мандата.

У таквом геополитичком контексту, Србија има могућност да додатно ојача односе са САД, јер одговара профилу партнера какав нова америчка политика тражи: политички стабилна, са снажним економским растом, довољним издвајањем за одбрану, али и са важном, позитивном улогом у стабилности Западног Балкана.

Ревизија европског безбедносног аранжмана

Садашња ситуација, у којој САД имају улогу светског полицајца, посебно на пољу безбедности, донела је стабилност западноевропским земљама, али и створила зависност од америчке војне и политичке моћи. Америка је до сада обезбеђивала безбедност својим НАТО савезницима, али је Трампова администрација више пута истакла да је такав модел неодржив на дужи период и да европске земље морају преузети већи део одговорности за сопствену одбрану.

Овог пута, реторичке поруке из првог Трамповог мандата могле би се претворити у конкретне мере. Очекује се притисак да се повећају војни буџети НАТО чланица и да се повећа учешће у заједничким војним мисијама и вежбама.

Истовремено, Европска унија ће се суочити са притиском да ојача сопствену безбедносну и одбрамбену политику, што подразумева улагања у нове заједничке војне капацитете и механизме за управљање кризама. Иако је то традиционално била најслабија тачка европских интеграција, због очекиваних корака САД, постаће питање од прворазредног значаја.

Критике које Америка упућује западноевропским земљама не односе се на савезнике са истока. Земље попут Пољске, Мађарске, Словачке, Грчке и балтичких држава издвајају довољно средстава за одбрану и имају геостратешки значај као бедем према Русији. Фокус САД ће се, стога, све више окретати ка овом региону, где су политички ставови конзервативнији, а договори лакше достижни него са бирократским Бриселом.

Фактори који доприносе јачању односа Србије и Трампове администрације

Србија, као европска земља, дели бројне карактеристике са источним савезницима САД. Европа се не брани у Бриселу, већ на границама, и државе у Источној европи, укључујући и Србију, чине темељ безбедности континента. Политичке елите у том региону показују реализам и трансакциони приступ у међународним односима, сличан ономе који се очекује од нове америчке администрације. Анализа званичних посета Београду у протекле четири године показује раст посета представника Запада, што сведочи о снажнијем окретању Србије ка том партнерству.

САД имају добру прилику да ангажују Србију као кључног актера у миру и стабилности Западног Балкана. Уколико пропусте ту прилику, у региону би могао настати безбедносни вакуум који ће попунити други актери — Русија, Кина и Немачка. Прве две представљају директан изазов за Запад, док би крути и антагонистички став Немачке према Србији могао подстаћи Београд да се више ослони на Исток.

Преклапање интереса Србије и нове америчке администрације

Сарадња са Србијом омогућила би САД да додатно стабилизују регион који се дуго посматра као потенцијално кризно жариште. Србија, као војно неутрална земља са економским растом од 3,8% и улагањима у одбрану која премашују пожељних 2% БДП-а, ради на унапређењу мира, стабилности и сарадње у региону.

Са друге стране, Србија би добила најмоћнију државу света као кредибилног партнера. Да би та сарадња успела и да би се спречила трка за утицај, САД треба дубље да разумеју позицију Србије. Кључно је да Америка ојача своју улогу у дијалогу Београда и Приштине, подржи формирање Заједнице српских општина и заштити људска права Срба на Косову и Метохији од агресивне политике руководства Аљбина Куртија. Приштина већ дуже време није конструктиван актер у дијалогу, што је у директној супротности са интересима САД у региону. Због тога се санкције Куртију намећу као потреба.

Области сарадње са САД

Најзначајнија област сарадње је економија, пре свега привлачење нових америчких инвестиција у Србију, у светлу недавног стицања инвестиционог кредитног рејтинга.

Војна сарадња такође има велики потенцијал. Постоји простор за унапређење трговине оружјем и муницијом, јер обе земље придају велики значај својим одбрамбеним индустријама. Треба наставити тренд заједничких војних вежби и унапредити сарадњу у том правцу.

Енергетика је још једна кључна област, већ потврђена потписивањем стратешког споразума. Нове америчке инвестиције у српске енергетске пројекте имале би обострани значај – и политички и економски. То би Србији омогућило да диверсификује изворе енергије и смањи зависност од Русије.

Као симбол продубљене сарадње, било би пожељно да се организује посета високог званичника САД Србији – најбоље самог председника Трампа. То би означило крај 45-годишње паузе од последње председничке посете и послало снажну поруку о новој спољнополитичкој оријентацији. С обзиром на најављену Трампову посету Мађарској, географска близина чини и Београд реалном дестинацијом. Додатно, Трамп ужива чак 59% подршке у српској јавности.

Да ли односи Србије са Кином и Русијом представљају препреку?

На први поглед, односи Србије са овим државама делују као потенцијална препрека за сарадњу са САД. Србија се често посматра као традиционални савезник Русије, а кинески утицај се перципира са опрезом због трговинског рата између Запада и Пекинга. Ипак, дубља анализа показује супротно.

Прво, сарадња са једном силом у појединим областима не искључује партнерства са другима. Примери Индије, Турске, Бразила или УАЕ показују да је могуће водити уравнотежену спољну политику, уз очување суверенитета и поверења свих партнера.

Што се тиче Кине, њена сарадња са Србијом ограничена је на економију, тј. заједничке пројекте и инвестиције без политичких услова. Кина у Србији није користила економску моћ за политички утицај, па ту не постоји препрека за унапређење сарадње са САД. На пример, Мађарска има два и по пута више кинеских инвестиција од Србије, али је и даље поуздан партнер САД.

Када је реч о Русији, ситуација је јасна. Од почетка рата у Украјини није било посета руских званичника Србији, а сарадња се углавном одвија у енергетском сектору. Међутим, Србија брзо диверсификује енергетске изворе, уз америчку подршку, што додатно иде у прилог сарадњи са Вашингтоном.

Препоруке за Србију

Мере које би Србија могла да предузме како би се додатно афирмисала у очима америчке администрације и побољшала свој међународни положај:

• Организовати посету високог званичника САД Београду – идеално председника Трампа, али и потпредседник или државни секретар били би добродошли.

• Успоставити стратешки дијалог са САД – институционализовати комуникацију на највишем нивоу о кључним питањима.

• Регионална сарадња – иницијативе попут Отвореног Балкана, ЦЕФТА-е и других економских формата сведоче о конструктивном приступу.

• Савези у региону – јачање сарадње са Мађарском, Словачком, Грчком и другим државама које ће бити у фокусу нове администрације.

• Јачање имиџа Србије као фактора мира и стабилности – кроз јавну дипломатију усмерену ка релевантним актерима.

• Србија као мотор економског раста региона – наставити фискалну и монетарну дисциплину, подстицати западне инвестиције, и унапређивати економску сарадњу у билатералним и мултилатералним оквирима.