Београд као нови Ријад: Дипломатски чвориште између истока и запада

Увод

Ријад се појавио као нови дипломатски центар у савременом свету растућих тензија и мултиполарности. То је потврђено Трамповом одлуком да организује високопрофилне разговоре о окончању рата у Украјини управо у Саудијској Арабији, иако њен значај у светским пословима већ дуго расте.

Саудијска Арабија је једна од највећих светских економија и произвођача нафте, чланица Г20 и ОПЕК-а, добро позиционирана у глобалним економским и политичким питањима. Њена геополитичка позиција у срцу Арапског полуострва, на граници између Запада и Истока, омогућава јој да пажљиво балансира војне, дипломатске и економске изазове мултиполарног света.

Иако мања од Саудијске Арабије, Србија дели сличну геополитичку позицију коју може искористити да постане важан дипломатски центар. Њена централна географска локација, историјске и културне везе и текући дипломатски напори доприносе остварењу тог циља. Међутим, дипломатски пут Србије такође носи изазове, као што су комплексни односи у региону и тежња за чланство у Европској унији.

Постати дипломатски центар донело би Србији политички утицај који би могла искористити за јачање свог статуса регионалног лидера и развијање снажнијих односа са великим светским силама, укључујући и Сједињене Америчке Државе. То би такође могло привући економски раст кроз стране инвестиције, трговину и туризам.

Зашто је Трамп изабрао Ријад?

Од почетка друге Трампове администрације, Саудијска Арабија се брзо наметнула као један од кључних стратешких партнера Сједињених Америчких Држава. Трампова прва телефонска конверзација са страним лидером након ступања на дужност била је са саудијским престолонаследником, који га је обавестио о плановима за улагање $600 милијарди у САД, што је означило продубљивање и политичког и економског партнерства. Трамп је затим изабрао Саудијску Арабију као своју прву страну дестинацију у другом мандату. Важност Ријада коначно је наглашена низом америчко-руских и америчко-украјинских преговора о окончању рата.

Однос Ријада са САД и другим кључним земљама само је једна страна приче. Неке државе које су традиционално биле домаћини дипломатских преговора, попут Швајцарске, нашле су се у ситуацији да морају да бирају страну у све више поларизованом свету, посебно након почетка рата у Украјини. То је довело до тога да их неке стране више не доживљавају као неутралне, чинећи их непогодним местом за високопрофилне мировне преговоре, док је Саудијска Арабија природно испунила ту празнину.

У случају рата између Русије и Украјине, саудијски престолонаследник имао је још један адут: дугогодишњи однос са Владимиром Путином. Саудијска Арабија годинама развија партнерство са Русијом кроз интензивирање мултилатералних састанака и координацију производње нафте у оквиру ОПЕК+. Истовремено, одржавала је “позитивно неутралан” став према и украјинским и руским званичницима — дугорочну инвестицију која се исплатила на дипломатској сцени. Међутим, ово је само део ширих напора Саудијске Арабије да побољша своју глобалну позицију.

Саудијско балансирање у мултиполарном свету

Статус Саудијске Арабије као силе у успону је вишеслојан, јер укључује балансирање економских, војних и дипломатских изазова како у свету, тако и у нестабилном региону Блиског истока. С обзиром на регионалну нестабилност, постала је неопходан безбедносни партнер, нарочито од почетка рата у Гази. Додатно се позиционирала као кључни партнер за глобалну стабилност, одржавајући снажне односе са традиционалним западним савезницима, али и развијајући везе са Кином и Русијом. То омогућава Саудијској Арабији да води своју економску и политичку политику без претеране зависности од било које стране.

Односи са Западом

Ријад предузима неколико кључних корака ради очувања односа са Западом:

• Стратешко партнерство са САД: Постоји дугорочна посвећеност безбедносном партнерству са Сједињеним Државама, посебно у области одбране и енергетике. САД обезбеђују безбедносне гаранције и војну подршку, док Саудијска Арабија обезбеђује стабилно снабдевање нафтом и ценовну стабилност.

  
  

• Економске инвестиције: Краљевина наставља да масовно инвестира у Европу, а још више у Сједињене Државе, посебно током два Трампова мандата, с уговорима вредним и по неколико стотина милијарди долара. То је представља као поузданог економског партнера Запада и пружа јој утицај и у другим областима.

  
  

• Увоз војне опреме: Саудијска Арабија улаже у модернизацију своје одбране, купујући оружје углавном од западних држава, при чему су САД и европске земље њени главни снабдевачи. Ово је недавно потврђено уговором о наоружању вредним 140 милијарди долара између САД и Саудијске Арабије.

Односи са Истоком

Последњих година Саудијска Арабија континуирано развија односе са Кином и Русијом:

• Партнерство са Кином: Као највећи трговински партнер Саудијске Арабије, Кина има огроман значај за саудијску економију. Партнерство је додатно продубљено кроз сарадњу у области енергетике, финансија и Иницијативе Појас и пут.

  
  

• Сарадња са Русијом: Упркос међународној изолацији Русије након 2022. године, Саудијска Арабија одржава конструктиван однос кроз мултилатералне састанке. Као два од највећих светских произвођача енергије, две земље сарађују у оквиру ОПЕК+ у регулисању глобалног тржишта нафте.

  
  

• Позив у БРИКС: Краљевина је 2023. године добила позив да се придружи блоку, али то још увек није прихватила. Иако учествује на састанцима БРИКС-а, Саудијска Арабија је опрезна када је реч о званичном приступању, јер би тиме могла угрозити односе са САД, које су запретиле одмаздом у случају напуштања америчког долара као резервне валуте.

Односи у региону

Поред балансирања између водећих светских сила, Саудијска Арабија је активна у унапређивању свог регионалног положаја:

• Економски развој: Кроз амбициозни план “Визија 2030”, који има за циљ диверзификацију економије ван извоза нафте, Саудијска Арабија интензивно улаже у секторе као што су туризам, технологија и обновљиви извори енергије. То захтева изградњу односа са ширим кругом земаља, нарочито у региону.

  
  

• Дипломатска активност: Саудијска Арабија игра све активнију улогу у регионалној дипломатији, приступајући прагматично чак и земљама са којима је имала историјска непријатељства и отворене сукобе. У циљу јачања свог регионалног положаја, предузела је низ дипломатских иницијатива, побољшавајући односе са Ираном, Хутима, Катаром и потенцијално Израелом.

  
  

• Регионална сарадња: Саудијска Арабија одржава снажне економске односе кроз Савет за сарадњу у Персијском заливу (GCC) и ОПЕК, као и политичке и културне везе кроз Арапску лигу и Организацију исламске сарадње (OIC). Додатно је улагала у обнову региона након конфликата, посебно у Сирији и Гази.

Добит за Београд

Србија може остварити значајне користи унапређењем свог статуса и позиционирањем као дипломатски центар:

• Међународни утицај: Србија би унапредила своју способност деловања у међународним односима, што би јој омогућило да ефикасније заступа националне интересе у мултилатералним форумима и ојача свој глас у питањима од регионалног и глобалног значаја.

  
  

• Јачи односи: Интензивна дипломатска активност довела би до јачања односа са другим државама, што би потенцијално резултирало стратешким партнерствима, трговинским споразумима и другим облицима сарадње.

  
  

• Регионална стабилност: Србија би могла допринети стабилности региона кроз продубљивање прекограничне сарадње у кључним областима као што су економска интеграција, повезаност инфраструктуре, управљање границама и борба против организованог криминала. Приближавањем иницијативама које подржавају Сједињене Државе и показивањем конструктивног приступа у односима са суседима, Србија би се позиционирала као поуздан и прагматичан партнер Вашингтона на Западном Балкану.

  
  

• Економски раст:

  • Стране инвестиције: Повећана међународна пажња помогла би Србији, јер компаније теже да се позиционирају у стратешки важним земљама.

  • Трговина: Веће поверење и чешћи мултилатерални односи могли би довести до повећања трговине, али и до стварања шире и разноврсније трговинске мреже, што би смањило зависност Србије од једне земље.

  • Туризам: Дипломатски центар би вероватно привукао више посетилаца, као што су дипломате, пословни људи и туристи заинтересовани за упознавање српске културе.

Шта Београд може да научи од Ријада?

Србија нема економску снагу ни природна богатства попут Саудијске Арабије, али дели сличну геополитичку позицију — пажљиво балансирану између великих сила у мултиполарном свету. Од Саудијске Арабије може научити како да искористи сопствене предности за бољу међународну позицију.

Ево прегледа кључних лекција за Србију:

• Диверсификована партнерства: Одржавање односа са широким спектром земаља — САД, Кином, Русијом, али и регионалним силама. Као што Саудијска Арабија афирмише своје националне интересе кроз сарадњу са различитим актерима, тако би и Србија требало да избегава да буде вођена интересима само једне силе.

  
  

• Регионални утицај: Србија је водећи актер у економији и безбедности Балкана, слично као што је Саудијска Арабија у Блиском истоку. Комплексни односи и историја региона не треба да буду препрека за јачање позиције Србије, већ подстицај за дипломатске иницијативе сличне онима које Саудијска Арабија предузима у свом региону.

  
  

• Економски утицај: Саудијска Арабија користи своју економску снагу кроз инвестиције, трговину и енергетику за остваривање интереса. Слично, Србија може искористити свој економски потенцијал за јачање односа са кључним партнерима. Може се фокусирати на специфичне секторе у којима има предност — као што су пољопривреда, информационе технологије или производња — како би привукла циљане инвестиције.

  
  

• Дипломатска активност: Саудијска Арабија је видљиво повећала своју дипломатску активност, организујући билатералне састанке, самите и друге догађаје, са дугорочном дипломатском стратегијом. Србија би могла да повећа своје активности, посебно у региону Балкана и у областима где има компаративну предност.

  
  

• Специјализована дипломатија: Као што Саудијска Арабија користи своје предности у религијском наслеђу (место рођења ислама) и енергетском сектору, Србија би могла да идентификује сопствене специфичности и развије циљане дипломатске стратегије. Примери укључују културне везе са словенским и православним народима, повезаност са Глобалним југом кроз некадашње учешће у Покрету несврстаних, или потенцијал у индустријама као што су ИТ и пољопривреда.

Поређење са другим дипломатским центрима

Ево поређења Србије са неколико земаља које су недавно биле домаћини значајних дипломатских преговора, из угла њихових економија, међународних веза и географског положаја:

• Укупна раздаљина између сваке престонице (Ријад, Доха, Маскат, Анкара, Берн и Београд) и четири велике силе (САД – Вашингтон, ЕУ – Брисел, Русија – Москва, Кина – Пекинг), мерена алатом „Measure distance“ на Google Maps.

Препоруке за доносиоце одлука

• Јачање позиције Србије у региону: Предузети конкретне и мерљиве кораке ка унапређењу односа са земљама региона, на пример, симболичним дипломатским гестовима. Улагати у даље јачање економске сарадње, посебно кроз активније учешће у иницијативи Отворени Балкан и прикључивање Иницијативи Три мора.

  
  

• Унапређење глобалне повезаности: Учинити Србију доступнијом другим земљама, пре свега ваздушним саобраћајем. Фокусирати се на ширење мреже летова и додавање нових дестинација, нарочито из кључних држава из различитих региона света. Недавна експанзија летова из Београда ка Тбилисију, Женеви, и потенцијално Мајамију је корак у добром правцу.

  
  

• Проширење дипломатских веза: Повећати стално дипломатско присуство у регионима у којима Србија има мали број мисија, са фокусом на кључне регионалне актере, као што је Тајланд у Југоисточној Азији. Истовремено, радити на привлачењу отварања нових дипломатских представништва у Србији — на пример, од преосталих европских земаља које још увек немају своје амбасаде у Београду.

  
  

• Развијати присуство у међународним организацијама: Радити на приступању важним међународним организацијама, попут Светске трговинске организације и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), што би омогућило Србији да буде домаћин економских, трговинских и других специјализованих преговора.