Од Покрета Несврстаних ка будућем савезништву Београда и Њу Делхија у новој глобалној игри моћи

„Пустите је да спава, јер када се пробуди, потрешће читав свет”, биле су наводне речи Наполеона Бонапарте о потенцијалу Кине након његовог коначног војног пораза у разорној европској игри моћи 1816. године. Пророчко запажање заиста, али да је топовска паљба његових артиљеријских батерија била тиша, Наполеон би можда погледао и у данас и те како моћног кинеског суседа, Индију. Јер тренутно се чини да у свету имамо још једног успаваног џина који се коначно пробудио.

Индија се у последње време заузима прво место на бројним насловним страницама и налази се у жижи светске јавности, због своје офанзиве, али иако се она одвија у периоду интензивнох оружаних сукоба, ова је заправо мирољубива и дипломатска. Индија намерава да искористи свој потенцијал претежно економски, и како изгледа у једном часном и мање агресивном стилу, што је знатно разликује од њеног највећег суседа, Кине.

Оно што је уникатно у случају Индије јесте да је она отворена за партнерства са свим половима моћи у данашњем међународном систему, док се они паралелно налазе у међусобном ривалству. САД партнерство са Индијом виде као део стратегије обуздавања Кине, свог највећег светског ривала, ЕУ жели доступност тржишта најмногољудније земље света у временима трговинске несигурности. Са друге стране, Русији Индија представља вредно и алтернативно тржиште за енергенте након раскида веза са Европом, док ни сама Кина не може да седи скрштених руку поред овако релевантног суседа.

Ипак, изгледа да је Индија одлучила да више гледа на Запад у 2026. години. Истовремено се одигравају две кључне међусобно повезане иницијативе, од којих је једна разрада идеје коридора IMEC (Индија–Блиски исток–Европа) као алтернатива кинеској иницијативи „Појас и пут”, док је друга коначно потписан споразум о слободној трговини између Индије и ЕУ после деветнаест година напорних преговора. Као круна ове дипломатске игре, Индија је недавно била и домаћин AI самита, што додатно поткрепљује снагу њене оријентисаности ка будућности.

У току ових глобалних померања, Србија је препознала тренутак и одлучила да дипломатски наступи проактивно. Посета председника Александра Вучића Њу Делхију и састанци са индијским премијером Нарендром Модијем, као и са председницом Индије Друпади Мурму, представљају увод у нову фазу билатералних односа. Сусрети су, како је истакнуто са обе стране, били садржајни и усмерени ка конкретној сарадњи, а не само симболичким политичким порукама.

У разговорима је посебно наглашена потреба за јачањем трговинске размене и инвестиција. Обе стране су истакле да се отварају значајне могућности за долазак српских компанија на индијско тржиште, али и за улагања индијских компанија у Србију. Већ постоје први показатељи тог тренда, попут јавности мало познатих индијских инвестиција у индустријске погоне у Србији (Motherson, Cona Comstar, TAFE итд.) и интересовања нових технолошких стартапова за улазак на домаће тржиште.

Дипломатски гестови такође имају важну улогу у изградњи поверења. Индија је потврдила учешће на EXPO 2027 у Београду, док је српски председник позвао премијера Модија да посети Србију, што би представљало историјски искорак у политичким односима две земље. Вучић је и написао чланак на тему вештачке интелигенције пред своју посету и дао интервју за индијски CNN, што је и било уважено од стране индијског премијера. Овакви потези сигнализирају спремност обе стране да сарадњу подигну на стратешки ниво.

У практичном смислу, сарадња се усмерава ка секторима који носе највећи развојни потенцијал. Највише могућности представља заједничка производњу муниције и развој војно-индустријске сарадње, што би отворило простор за заједничке инвестиције и трансфер технологијe. Србија има развијену наменску индустрију и изразила је спремност за трансфер војне технологије и ширење производње на територији Индије. Паралелно са тим, разговарало се о сарадњи у области вештачке интелигенције, дигиталне трансформације и развоја суверених AI модела, где би српски и индијски стручњаци могли да раде заједно. С обзиром на чињеницу да Србија има добро развијен дата центар у Крагујевцу, и да ће се у њеном власништву ускоро наћи укупно три суперкомпјутера, додатно се јача њена позиција у овом сектору сарадње.

Пољопривреда и производња ђубрива представљају још једну кључну тачку повезивања. Индија, као пољопривредни гигант, и Србија, са снажним аграрним сектором, виде простор за заједничке пројекте који би допринели стабилнијем снабдевању и расту извоза. Уз то, разматране су и могућности сарадње у образовању, финтеку и туризму, као и размена стручњака и радне снаге. За ове пројекте би било потребно наћи решење након укинутог безвизног режима према Индији од стране Србије (по захтеву Европске уније) 2023. године. Упркос томе, темељи сарадње делују чврсто.

Посебну тежину свему даје чињеница да се ово приближавање одвија упоредо са снажнијим повезивањем Индије и Европе, као што је већ поменуто. Ипак, у таквом окружењу, Србија настоји да се наметне као поуздан партнер и логистичко упориште за индијске компаније које траже улаз на европско тржиште. Отварање простора за долазак индијских стручњака и инвеститора, али и стварање повољнијих услова за пословање српских фирми у Индији, део је шире и дугорочније стратегије економског повезивања.

Овакв приступ ослања се и на политичко разумевање које две земље годинама граде. Србија и Индија деле сличне ставове по бројним глобалним питањима и доследно се међусобно подржавају на међународним форумима, што економској сарадњи даје додатну стабилност и предвидивост. Та политичка основа омогућава да се партнерство не заснива само на тренутним интересима, већ на поверењу које се развија кроз континуитет односа.

Подаци о привредној сарадњи потврђују да ти односи већ имају чврсту материјалну основу. У Србији данас послују 252 индијске компаније, док чак 3.200 српских фирми увози робу из Индије. Истовремено, српске компаније пласирају на индијско тржиште различите производе, чиме се трговинска размена постепено диверсификује и добија на комплексности. Укупна робна размена између две земље у периоду од јануара до септембра 2025. године достигла је 365,7 милиона долара, што представља јасан показатељ узлазног тренда. Он је ипак овом посетом добио нови моментум који убрзо треба да уђе у фазу интензивне реализације.

Све ово указује да се односи Србије и Индије полако померају из оквира коректне политчке сарадње која је била карактеристична за прошли век, ка зрелијем и садржајнијем партнерству, у којем економске бројке прате политичку вољу, а политичка воља отвара простор за још амбициозније заједничке пројекте.

У свету који се поново дели на блокове и сфере утицаја, старе везе понекад добијају нову снагу. Србија и Индија нису само партнери у настајању, већ државе које су још у време Покрета Несврстаних училе како да сарађују мимо великих подела и наметнутих избора. Данас, када се историја убрзава и када се глобални поредак поново обликује, то наслеђе добија савремени смисао. Пут од Београда до Њу Делхија зато није само дипломатска рута, већ наставак једне дуже приче о политичком разумевању и узајамном поштовању. Ако се та нит настави, некадашња солидарност несврстаних може прерасти у партнерство суверених и амбициозних држава које у новом свету не траже заштитнике, већ савезнике.