Стратешка дубина Србије у Централној Азији: C5+1+ приступ

Увод

Централна Азија више није периферно позориште у евроазијској геополитици. Она се појављује као одлучујући простор енергетске алтернативе, конкуренције коридора и балансирања великих сила, у којем инфраструктурне руте, ланци снабдевања и регулаторни стандарди све више функционишу као стратешки инструменти. За Србију значај овог региона није у симболичној дипломатији нити у проширивању списка партнера. Реч је о ширењу стратешке дубине, односно способности да се повећа национални суверенитет проширивањем одрживих извора енергије, трговинских рута и институционалних односа који обликују дугорочну безбедност и економско позиционирање Србије.

Ова логика лежи у основи онога што се може дефинисати као “српски приступ C5+1+”, а то је тихо, али структурисано ангажовање са партнерима из Централне Азије (Казахстаном, Узбекистаном и Туркменистаном), које делује паралелно са архитектуром C5+1 предвођеном Сједињеним Државама и функционално се са њом преклапа. Циљ је прагматичан и оперативан. Србија настоји да обезбеди краткорочне токове размене (енергију и трговину), да се укључи у настајуће евроазијске коридоре који повезују Централну Азију преко Каспијског басена и Јужног Кавказа са Турском и Европом, као и да изгради слој сарадње заснован на правилима који је у складу са очекивањима Сједињених Држава и Европске уније, без претварања Централне Азије у позорницу геополитичког сврставања.

Ова стратегија већ даје конкретне резултате. Енергетска безбедност постала је непосредно упориште за ангажман у овом региону. Србија је већину увоза сирове нафте преусмерила ка Казахстану (приближно 60 процената у 2025. години), док нови приступ гасоводима уводи неруски каспијски гас у српски систем преко Азербејџана. Паралелно с тим, дипломатски пробој са Узбекистаном крајем 2025. године резултирао је са више од десет билатералних споразума који обухватају инвестиције, напредне технологије, мобилност радне снаге и секторску сарадњу, што означава прелазак са истраживачке дипломатије на [структурисано партнерство](https://kun.uz/en/news/2025/10/29/uzbekistan-and-serbia-strengthen-partnership-with-over-ten-new-agreements?). Ангажовање са Туркменистаном развија се опрезније, али сврсисходно, са фокусом на политички дијалог и селективну економску сарадњу, посебно у областима енергетике и трговине. На сва три фронта Србија наглашава суверенитет, реципроцитет и институционални континуитет, принципе које додатно потврђује доследна подршка држава Централне Азије Србији у међународним форумима, укључујући њихово непризнавање независности Косова.

На стратешком нивоу, Београд позиционира Србију као партнера у повезивању између Централне Азије и Европе. Регионални лидери вероватно посматрају Србију као предводника и растуће чвориште у овом случају. У целини, ангажовање Србије у Централној Азији усмерено је на три међусобно повезана циља, који укључују диверсификацију енергије, економску експанзију и повећање геополитичке релевантности кроз повезивање. Ова анализа разматра како српски приступ C5+1+ доноси конкретне добитке у областима енергије, геополитике, трговине и коридора, као и које су политичке одлуке потребне да би се настајући моментум исплатио.

Нагло зближавање Србије са Централном Азијом и њена стратешка важност

Након рата Русије у Украјини и глобалног преуређивања енергетских токова као последице, окретање Србије ка Централној Азији долази у пресудном тренутку. Историјски гледано, Србија (и некадашња Југославија) имала је ограничене контакте са централноазијским републикама, које су до 1991. године биле део Совјетског Савеза. Међутим, савремени геополитички токови створили су и подстицаје и могућности за српско-централноазијско зближавање. Хитна потреба Европе да замени увоз руске енергије повећала је значај каспијских и централноазијских снабдевача, док саме државе Централне Азије воде мултивекторске спољне политике које подстичу нова партнерства изван њихових традиционалних веза са Москвом и Пекингом.

Један од темеља добре воље јесте политички фактор. dржаве Централне Азије доследно подржавају територијални интегритет Србије у међународним форумима. Ниједна од пет држава није признала једнострано проглашену независност Косова, а став Узбекистана је посебно илустративан. Председник Александар Вучић јавно је захвалио Ташкенту што је „увек [стајао] уз Србију, чак и када је било изузетно тешко“, истичући да је Узбекистан остао неутралан у осетљивим гласањима у оквиру блока исламске сарадње упркос притисцима. Таква узајамност (Србија, са своје стране, подржава партнере из Централне Азије у УН и другим телима) представља чврст дипломатски темељ за продубљивање сарадње. Она показује да Србија и државе C5 деле принцип поштовања суверенитета и узајамне „политичке подршке на свим нивоима, у свим међународним организацијама“, како је председник Вучић навео након сусрета са лидером Узбекистана. Ово политичко усаглашавање додатно је наглашено током недавне дводневне посете председника Вучића Астани, где су сусрети са руководством Казахстана потврдили узајамну подршку принципима суверенитета и непризнавања у међународним форумима. Поред симболичних потврда, посета је дипломатску наклоност преточила у конкретне разговоре о проширењу сарадње у одбрамбеној индустрији, енергетици и напредним технологијама, чиме је ојачана стратешка димензија односа Србије и Централне Азије.

Дана 28. октобра 2025. године, председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев и председник Србије Александар Вучић одржали су разговоре у резиденцији Куксарој, уз учешће званичних делегација.

Други покретач је дугогодишња политика Србије заснована на несврстаности и разноврсним партнерствима. Београд је вешто балансирао односе са ЕУ, Сједињеним Државама, Русијом, Кином, Турском и другима, што је била нужност за малу државу која делује у окружењу ривалитета великих сила. Ангажовање у Централној Азији проширује овај баланс у нови географски простор. Кључно је да се то чини на начин који не иде против интереса западних савезника, за које је Србија везана економски и цивилизацијски. Сједињене Државе и Европска унија покренуле су сопствене дијалоге „C5+1“ са Централном Азијом, са циљем да ојачају независност тих држава и повежу их са глобалним тржиштима. Иницијатива Србије усклађена је са овим трендом. Помажући повезивање Централне Азије са европским енергетским и транспортним мрежама, Србија посредно подржава западни циљ интегрисаније Евроазије која је мање зависна од Русије. Другим речима, неутралност и поузданост Србије чине је прихватљивим партнером широм геополитичког спектра, омогућавајући јој да се укључи у променљиву динамику Централне Азије без изазивања забринутости.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравио је крајем фебруара у дводневној званичној посети Републици Казахстан, током које је у Астани дочекан уз највише државне и војне почасти.

Са економске стране, растуће интересовање Србије за Централну Азију долази у тренутку када обе стране траже диверсификацију. Економија Србије је била усмерена према ЕУ (њеном главном трговинском партнеру) и у великој мери зависна од руске енергије. Сада Србија настоји да диверсификује увоз енергије и извозна тржишта како би повећала отпорност. Државе Централне Азије, са своје стране, диверсификују спољне везе како би привукле нове инвестиције и смањиле прекомерну зависност од било ког појединачног великог суседа. Почетни обим трговине је скроман, али су трендови раста позитивни. На пример, извоз Србије у Узбекистан више него се удвостручио од 2022. до 2023. године (иако на свега око $20 милиона), а Србија сада остварује растући трговински суфицит са Ташкентом. Са новим споразумима о сарадњи у области машинства, хемијске индустрије, ИТ-а, пољопривреде и другим секторима, очекује се да ће ове бројке расти. Сличан потенцијал постоји и у сарадњи са Казахстаном и Туркменистаном, нарочито у нишним секторима где се српско знање и искуство (нпр. пољопривредна механизација или фармацеутска индустрија) поклапају са потребама тржишта Централне Азије.

Коначно, контекст физичке повезаности развио се у корист Србије. Велики инфраструктурни пројекти све више укључују Србију у трансевропске коридоре који се могу протезати ка Азији. Европска унија финансира модернизацију железнице од Београда ка бугарској граници (са даљим повезивањем према Турској), чиме се значајно скраћује време транспорта. Ер Србија је убрзано проширила своју мрежу летова ка истоку, са директним линијама за Баку и Тбилиси отвореним 2023. године, ускоро се очекује нова линија ка Казахстану, а разматрају се и планови за повезивање са Узбекистаном (Самарканд или Ташкент). Ове везе, заједно са речним транспортом на Дунаву и постојећим друмским коридорима, позиционирају Србију као логистичку капију. Званичници Централне Азије су то уочили: влада Казахстана изричито је позвала Србију да размотри коришћење транскаспијског „Средњег коридора“ за транспорт робе ка Европи преко Београда.

У оквиру посете, председник Вучић обишао је војну изложбу у комплексу Бескару, где је упознат са достигнућима одбрамбене индустрије Казахстана и најновијим технолошким решењима у области одбране и безбедности.

Због чега је Централна Азија важна за Србију?

Ангажовање Србије у Централној Азији најбоље се може разумети као стратешки мултипликатор , и свестан покушај да се повећа национална отпорност проширивањем приступа енергији, тржиштима и геополитичким опцијама. Основна логика је једноставна. Продубљивањем односа са пет држава Централне Азије Србија умножава свој маневарски простор у међународном систему који се убрзано фрагментише. Ово је настојање усмерено ка повезивању и релевантности. Београд сигнализира да не жели да буде само посматрач у Евроазији, већ има циљ да постане повезујући чинилац и корисник нових токова.

У средишту овог приступа налази се прагматични реципроцитет. Србија добија конкретне предности, попут диверсификованих извора енергија, нових извозних тржишта, прилива инвестиција и дипломатскуе подршке у питањима од националног значаја. Заузврат, централноазијским партнерима нуди поуздану европску капију и партнерство неоптерећено историјским наслеђем. За разлику од великих сила, Србија у ове односе улази на равноправној основи, наглашавајући суверенитет и узајамно поштовање. Како је једна узбекистанска анализа истакла, сарадња је „заснована на међусобном поверењу“ и све више „поприма стратешки карактер“, што је јасан показатељ да обе стране у овом односу виде дугорочну вредност.

Енергетска безбедност пружа најјаснији пример ове двосмерне стратешке дубине. За Србију је смањење зависности од руских енергетских испорука постало хитно, а партнерства са Казахстаном, Азербејџаном и потенцијално Туркменистаном нуде практичан пут напред. За произвођаче из Централне Азије Србија представља стабилну европску улазну тачку и додатну транзитну опцију ка западу. Енергетско партнерство Србије и Азербејџана већ је укључило Београд у азербејџански извозни систем кроз испоруке гаса и планиране везе за зелену електричну енергију. Србија од 2024. године прима неруски природни гас из Азербејџана, што представља значајан корак ка диверсификацији и смањењу зависности од једног снабдевача. Председник Вучић је Азербејџан описао као „поузданог партнера“ у енергетској стратегији Србије, наглашавајући значај алтернативних токова чак и док се настављају уговори о испоруци руског гаса. Каспијски заокрет тако функционише као вин-вин ситуација. Србија јача своју отпорност, док произвођачи из Централне Азије учвршћују своје присуство на европском тржишту.

Енергeтика: обезбеђивање нових извора и рута

Казахстанска нафта представља спасоносну линију за српске рафинерије. Рафинерија у Панчеву дуго се ослањала на сирову нафту из Ирака и Русије, што је снабдевачке руте чинило изложеним геополитичким ризицима. То је почело да се мења 2022–2023. године када су се увозници окренули казахстанској нафти. До средине 2025. Казахстан је постао највећи снабдевач Србије сировом нафтом, са скоро 60% укупног увоза, у односу на приближно једну трећину само неколико година раније. Министарство енергетике потврдило је да „од почетка ове године највећи део увоза сирове нафте долази из Казахстана“, напомињући да НИС набавља нафту тамо где су тржишни услови најповољнији. Ова промена смањила је зависност од блискоисточних рута као што је Ормуски мореуз. Казахстанска сирова нафта, која се транспортује преко Црног мора или Медитерана до система Јадранског нафтовода и продаје као санкцијама усклађена мешавина KEBCO, представља сигурнију алтернативу. Када је танкер са 1 милион барела казахстанске нафте стигао у Хрватску за потребе Србије у октобру 2025. године, то је додатно нагласило улогу Казахстана као спасоносне линије за снабдевање Србије нафтом.

Каспијски гас треба да предстљвља укључивање Србије у нови ланац снабдевања. Диверсификација гаса у Србији остварена је преко Азербејџана и Јужног гасног коридора. Гасни интерконектор Бугарска–Србија, завршен крајем 2023. године, повезао је Србију са азербејџанским гасом из поља Шах Дениз. Са годишњим капацитетом од 1,8 милијарди кубних метара, гасовод може покрити око 60% српске потрошње гаса. До јануара 2024. азербејџански гас почео је да стиже у Србију на основу уговора из 2023. године за 400 милиона кубних метара годишње, што је означило први приступ Србије неруском гасу из гасовода након година зависности од крака Турског тока. Председник Вучић најавио је да ће увоз бити удвостручен до 2025. године и достићи пуни капацитет до 2026, чиме Србија практично постаје балканска крајња тачка Јужног гасног коридора.

Мрежа би могла додатно да се прошири кроз гасне резерве Туркменистана. У августу 2023. Туркменистан је потписао свој први уговор о испоруци гаса једној држави ЕУ (Мађарској), у количини од око 1 милијарде кубних метара годишње, путем своп механизама преко Ирана и азербејџанско-турског система. Паралелни тространи своп аранжмани, којима се туркменски гас испоручује Ирану, а затим даље Азербејџану и Турској, достигли су око 1,3 милијарде кубних метара у 2025. години, са потенцијалом раста на 2 милијарде кубних метара годишње. Ови механизми постепено укључују туркменски гас у европски енергетски систем, што значи да би будуће проширење Јужног гасног коридора или изградња Транскаспијског гасовода могли временом довести туркменске количине и до Србије. Чак и током поремећаја, Азербејџан се показао као поуздан партнер. Током техничког застоја почетком 2025. године обезбедио је Србији додатне испоруке од 1 милион кубних метара дневно алтернативним правцима.

Поред нафте и гаса, Србија и партнери из Централне Азије истражују сарадњу у области обновљивих извора енергије и нуклеарне енергије. Казахстан, водећи светски произвођач уранијума са растућим сектором обновљивих извора, и Туркменистан, велики извозник гаса са значајним соларним потенцијалом, усклађени су са интересовањем Србије за модуларне нуклеарне реакторе и зелене енергетске коридоре. Србија се већ прикључила концепту интерконекције зелене енергије са Азербејџаном ради преноса енергије ветра преко Црног мора. Наредни кораци могли би да обухвате српске инвестиције у пројекте као што су казахстанска нафтна поља или заједничко складиштење гаса са Азербејџаном, као и инвестиције из Централне Азије у српску рафинеријску и петрохемијску индустрију, што би продубило енергетску међузависност и ојачало дугорочну енергетску безбедност Србије.

Геополитичко балансирање Србије кроз Централну Азију

Економска диверсификација: трговина, инвестиције и технологија

Економске везе представљају основу стратегије Србије према Централној Азији, повезујући дипломатију са ширењем трговине, инвестиционим токовима и технолошком разменом. Иако су обими трговине и даље скромни, недавни споразуми указују на снажан потенцијал раста и настојање ка диверсификацији економских партнерстава.

Раст трговине са ниске полазне основе

Трговина са Централном Азијом историјски је била ограничена, али бележи раст. Са Казахстаном, највећом економијом региона, билатерална трговина достигла је око 100 милиона долара, при чему српски извоз, као што су фармацеутски производи, машине и прехрамбени производи, чини значајан део. Споразум о слободној трговини Србије са Евроазијском економском унијом (2021) укинуо је многе царине у трговини са Казахстаном, чиме је побољшана конкурентност српских извозника.

Трговина са Узбекистаном и даље је мања, али се брзо шири. Године 2023. трговински суфицит Србије у односу на Узбекистан се удвостручио. Споразуми потписани у октобру 2025. године који обухватају економску сарадњу, заштиту инвестиција и оснивање Међувладине комисије за трговину, имају за циљ да убрзају овај раст. Вучић је такође изразио интересовање за будући споразум о слободној трговини са Узбекистаном.

Трговина са Туркменистаном остаје минимална, али Србија је идентификовала могућности у извозу пољопривредне механизације, семена, ђубрива и прехрамбених производа на туркменско тржиште. Побољшања у повезаности подржавају ово ширење, укључујући планиране директне летове и поједностављене визне режиме, при чему се очекује да линија Београд–Ташкент подстакне контакте међу људима.

Партнерства у инвестицијама и финансијама

Инвестициона сарадња је још увек у настајању, али добија на замаху. У технолошком сектору Србија и Узбекистан договорили су оснивање заједничког фонда ризичног капитала од 1 милион долара, који ће подржавати узбекистанске стартапе при уласку на европско тржиште и српске стартапе при ширењу ка Централној Азији.

Планови укључују и заједничко ИТ предузеће у Србији ради примене узбекистанских дигиталних технологија као што је Palm ID, при чему Узбекистан нуди инфраструктурна улагања и инжењерски кадар. Веће инвестиције могу уследити. Казахстанске инвестиционе структуре могле би усмерити капитал у српске секторе као што су банкарство или некретнине, док би централноазијске грађевинске компаније могле учествовати у српским инфраструктурним пројектима.

Истовремено, српске компаније могле би конкурисати за пројекте транспортне и енергетске инфраструктуре у Казахстану или Туркменистану, ослањајући се на искуство Србије у инжењерингу и грађевинарству.

Секторска сарадња и заједничка предузећа

Недавни споразуми показују широку економску сарадњу. Само са Узбекистаном потписани документи обухватају машинску индустрију, фармацеутику, хемијску индустрију, ИТ и дигитализацију, пољопривреду, туризам, образовање, науку и културу, као и друге области.

Ови сектори омогућавају заједничку производњу, технолошку размену и приступ новим тржиштима. Образовне и културне иницијативе, укључујући обуку дипломатског особља, додатно јачају дугорочну институционалну сарадњу. Остаје да се види да ли ће потенцијал бити искоришћен.

Мобилност радне снаге

Једна иновативна област јесте мобилност радне снаге. Србија и Узбекистан потписали су меморандум о организованој радној миграцији, којим се успостављају легални канали за рад узбекистанских радника у Србији. Споразум предвиђа квоте за раднике из Узбекистана, као и механизме за регрутовање, обуку и социјалну заштиту.

Ово помаже у решавању недостатка радне снаге у Србији, истовремено обезбеђујући могућности запослења за младу радну снагу Узбекистана и замењујући неформалне аранжмане који су понекад доводили до експлоатације радника. Србија се тако позиционира као једна од првих европских дестинација за радну снагу и таленте из Централне Азије.

У целини, економска диверсификација је обострана. Србија смањује зависност од традиционалних тржишта, док економије Централне Азије проширују партнерства са Европом преко Србије. Заједничка предузећа у технологији, производњи и услугама омогућавају српским компанијама приступ тржиштима Централне Азије, док централноазијске компаније могу користити Србију као улазну тачку ка Европској унији.

Коридори и повезаност: повезивање евроазијског срца са Европом

Повезаност представља најрзвијенију и најважнију стратешку димензију ангажовања Србије у Централној Азији. Повезујући се са новим транспортним мрежама Евроазије, посебно са Средњим коридором, Србија настоји да постане капија између Азије и Европе.

Средњи коридор и транскаспијска рута

Транскаспијска међународна транспортна рута (TITR), позната као Средњи коридор, повезује Кину преко Централне Азије, затим преко Каспијског мора до Азербејџана и Грузије, а потом преко Турске ка Европи.

Током треће казахстанско-српске међувладине комисије у Београду (септембар 2024), заменик премијера Казахстана Серик Жумангарин предложио је да Србија размотри коришћење овог коридора за транспорт казахстанске и кинеске робе ка Европи. Са унапређеном логистиком, Србија би могла примати терет из Централне Азије преко Црног мора или Турске и прослеђивати га ка тржиштима ЕУ.

Авио-повезаност такође има улогу: Казахстан већ омогућава 14 путничких летова недељно у оквиру режима отвореног неба, што отвара могућност да Србија постане ваздушни карго-чвор за Европу.

Инфраструктурна модернизација

Да би подржала ову улогу, Србија треба и почела је да модернизује своју инфраструктуру. Железничке модернизације на Коридору X и електрификација пруге Ниш–Димитровград омогућиће ефикаснији транспорт робе из Турске, док унапређени ауто-путеви и логистичке мреже проширују транзитни капацитет Србије.Роба из лука као што су Актау или Баку могла би да стигне до западне Европе преко Београда коришћењем модернизованих железничких рута.

Положај Србије на раскрсници паневропских коридора VII (Дунав), X (север–југ железница и путеви) и VIII (исток–запад) додатно јача њену улогу логистичког чвора. Београд такође поново успоставља везе са јадранском луком Трст, која се у анализи описује као капија ка новим трговинским правцима, укључујући IMEC. Повезивањем балканских логистичких мрежа са овим коридорима, Србија настоји да постане централни чвор, а не периферна рута у будућим евроазијским трговинским токовима.

Енергетски и дигитални коридори

Повезаност обухвата и енергетску и дигиталну инфраструктуру. Србија је позвана да учествује у пројекту Зеленог енергетског коридора, подморског кабла преко Црног мора који повезује Азербејџан, Грузију, Румунију и Мађарску. Учествовање би омогућило Србији да увози обновљиву електричну енергију из каспијског региона и дистрибуира је широм Балкана Додатни концепти укључују проширење рута снабдевања казахстанском нафтом преко Црног мора и система Јадранског нафтовода, потенцијално уз учешће Казахстана у инвестицијама у складишта или капацитете нафтовода ради обезбеђивања испорука Панчеву.

Дигитална повезаност

Дигитална повезаност постаје ново поље сарадње. ИТ сарадња Србије и Узбекистана указује на могућност дигиталног коридора који би повезао Централну Азију и Европу. Заједничке ИТ компаније и примена узбекистанских технологија у Србији могли би омогућити стартапима и дигиталним услугама да се шире кроз више региона. Како се развија евроазијска оптичка инфраструктура, Србија би могла постати део нових дата рута које повезују Азију и Европу, чиме би се ојачала технолошка сарадња и размена иновација.

Логистичка партнерства и позиционирање у Средњем коридору

Србија такође гради партнерства са земљама Средњег коридора у области логистике и транспорта. Српске компаније истражују сарадњу са казахстанским и азербејџанским логистичким фирмама, док креатори политика разматрају учешће у иницијативама TRACECA (Транспортни коридор Европа–Кавказ–Азија). Један од предлога укључује успостављање регионалних дистрибутивних центара или „сувих лука“ у Србији, где би се роба из Централне Азије консолидовала и прослеђивала ка тржиштима ЕУ. Међувладине комисије такође раде на поједностављивању царинских процедура, уз могуће меморандуме о сарадњи у области царине и транзита, чиме би се смањиле административне препреке у прекоконтиненталној трговини.

Стратешке препоруке

Следећи кораци представљају оптималан начин на који Србија може да маскимализује овакву прилику:

1. Институционализовати дијалог C5+Србија: Србија треба да успостави формалну платформу дијалога са пет држава Централне Азије, сличну оквиру C5+1 који предводе Сједињене Државе. Годишњи Форум Србија–Централна Азија, који би се одржавао наизменично у Београду и престоницама региона, окупљао би министре спољних послова или лидере ради координације политике и праћења напретка. Пратеће радне групе за енергeтику, трговину и културну сарадњу требало би да се редовно састају како би се обезбедила примена договорених мера.

2. Проширити дипломатско присуство: Београд треба да ојача своје дипломатско присуство у региону. Отварање резидентне амбасаде Србије у Ташкенту требало би да буде приоритет, док значај Казахстана оправдава разматрање дипломатског присуства у Астани или Алматију. Истовремено, Србија треба да подстакне државе Централне Азије да отворе или унапреде своје амбасаде у Београду и да именује специјалног изасланика за Централну Азију који би координисао политику између министарстава.

3. Искористити мултилатералну и западну подршку: Србија треба да усклади своју стратегију према Централној Азији са ширим међународним иницијативама. Учешће у пројектима повезаним са EU Global Gateway могло би помоћи у финансирању транспортне и дигиталне инфраструктуре која повезује регион са Србијом. Сарадња са Турском и Азербејџаном као транзитним партнерима такође је кључна, укључујући могуће трилатералне иницијативе у области транспорта. Дискретна сарадња са Сједињеним Државама у развоју инфраструктуре Средњег коридора могла би додатно ојачати улогу Србије у евроазијској повезаности.

4. Спровести кључне пројекте повезаности: Београд треба да да приоритет неколико кључних иницијатива које видљиво повезују Србију са Централном Азијом. То може укључити покретање директних летова између Београда и Ташкента (или Самарканда), успостављање логистичког чвора у Србији за трговину са Централном Азијом и отварање технолошког иновационог центра Србија–Узбекистан у Београду. Видљиви пројекти стварају кредибилитет и показују практичну вредност партнерства.

5. Ојачати енергетску инфраструктуру и споразуме: Енергетску сарадњу треба учврстити кроз дугорочне уговоре о снабдевању и заједничке инвестиције. Србија треба да обезбеди стабилне испоруке сирове нафте из Казахстана и да истражи могућности за заједничко складиштење или сарадњу у рафинеријском сектору. У области гаса, Београд треба да координише са Азербејџаном и Туркменистаном како би обезбедио приступ будућим количинама уколико туркменски своп токови пређу 2 милијарде кубних метара годишње кроз Јужни гасни коридор. Учешће у инфраструктурним пројектима, као што су TANAP или LNG терминали у Егејском мору, додатно би повећало сигурност снабдевања.

6. Продубити сарадњу у одбрамбеној индустрији: Србија треба да институционализује сарадњу у одбрамбеној индустрији са Казахстаном и Узбекистаном. То може укључити радне групе за војно-технолошку сарадњу, заједничку производњу и модернизацију опреме совјетског порекла. Могућности постоје у областима као што су беспилотни системи, производња муниције и модернизација оклопних возила, док би редовно учешће на сајмовима наоружања и заједнички пројекти јачали дугорочне стратешке везе.

7. Подстицати контакте међу људима: Одржива партнерства захтевају дубље друштвене везе. Србија треба да прошири програме стипендија, студентске размене и научну сарадњу са универзитетима у Централној Азији. Иницијативе културне дипломатије, као што су „Недеља Србије“ у Ташкенту или „Недеља Централне Азије“ у Београду, повећале би видљивост и подржале туризам и пословну сарадњу. Олакшавање безвизног режима и директних летова додатно би ојачало ове везе.

8. Пратити и ублажавати ризике: С обзиром на геополитичке и логистичке ризике, Србија треба да успостави заједничке механизме координације са партнерима. Радне групе за енергетску безбедност могле би управљати прекидима у снабдевању, док сарадња у области царине и транзита може смањити уска грла дуж Средњег коридора. Припрема планова за ванредне ситуације, као што су санкције или политичка нестабилност, помоћи ће у очувању отпорности.

9. Комуницирати успехе: На крају, Србија треба активно да промовише достигнућа свог ангажовања у Централној Азији. Објављивање кључних резултата као што су нови трговински токови, инфраструктурни пројекти и заједничке инвестиције, ојачаће домаћу подршку и привући инвеститоре. Представљање Србије као „евроазијског повезивача“ између Централне Азије и Европе може додатно унапредити међународни углед и стратешку релевантност земље.