11. 8. 2025.
Петар Исаиловић, Алејна Колитс - Пупин Fellows 2025
Више од бизниса: Јачање веза кроз академске размене
Академске размене између САД и Србије јачају везе и повећавају меку моћ, а сада су суочене са ризиком због предложених смањења буџета САД.
Увод
Иако односе између САД и Србије у јавности најчешће обликују вести из области бизниса и инвестиција, академске и културне размене представљају тих, али снажан и недовољно искоришћен стуб билатералне сарадње. Програми попут Fulbright, FLEX и универзитетских размена нису само изнедрили стручњаке и научнике, већ су створили и трајне, личне везе између две земље које иначе немају развијену дипломатску инфраструктуру.
Ови програми, који доносе доказане економске и дипломатске користи, граде америчке савезнике за Србију у сферама академије, цивилног друштва и државне управе. Међутим, тренутно се налазе пред егзистенцијалним изазовима: предложена смањења буџета у САД прете да демонтирају велики део образовне дипломатије која се деценијама градила. Србија, с друге стране, може и треба да предузме проактивне кораке како би постала привлачнија и приступачнија дестинација за америчке студенте и истраживаче.
Ова анализа представља начине на које обе земље могу ојачати ову недовољно искоришћену димензију сарадње. За Србију, кључни принципи су видљивост, приступачност и циљано повезивање. За САД, реч је о стратешкој далековидости.
Србија и снага личне повезаности
Године 2011, српско-америчка бизнисменка Марија Живановић-Смит помогла је да компанија NCR Voyix донесе одлуку о отварању огранка у Београду, која данас запошљава преко 6.000 људи. Делимично мотивисана својим пореклом, њен пример одражава шири тренд професионалаца из дијаспоре који поново улажу у земљу свог порекла.
Међутим, ангажовање Србије ка САД не би смело да се ослања искључиво на дијаспорске везе. Кључно питање је да ли се та иста лична повезаност може изградити и код Американаца који немају никакво порекло из Србије. Културне и академске размене представљају најјаснији пут ка том циљу. Омогућавањем Американцима да студирају, предају или спроводе истраживања у Србији, може се створити нова генерација неформалних амбасадора, тј. појединаца који ће своје искуство понети са собом у америчке институције, компаније и политичке кругове.
Постојећи програми: академске везе САД и Србије у пракси
FLEX (Future Leaders Exchange Program)
Програм FLEX доводи српске средњошколце у Сједињене Државе на пуних годину дана школовања и волонтерског рада у локалним заједницама. Ови ученици не само да стичу језичке и културне вештине, већ се враћају у Србију са дубљим разумевањем грађанског активизма и демократских вредности.
Fulbright програм
Једна од најпрестижнијих платформи за академску размену у свету, Fulbright програм подржава америчке истраживаче, постдипломце и наставнике енглеског језика (ETAs) који сарађују са универзитетима, невладиним организацијама и институцијама јавног сектора у Србији. Програм генерише оригинална истраживања и ствара трајна партнерства. По повратку у САД, учесници Fulbright програма обликују јавни дискурс и политику захваљујући новом разумевању региона који је често маргинализован у америчкој спољној политици.
YES Abroad програм
Иако Србија тренутно није земља домаћин, програм YES Abroad шаље америчке средњошколце у Босну и Херцеговину, посебно у Републику Српску, где доминира српска заједница. Ова искуства често представљају први корак ка дубљем ангажовању са Србијом, постављајући темеље за дугорочан културни и професионални интерес.
Студентска размена као лична дипломатија
Један од аутора ове анализе први пут је упознала српску културу преко програма YES Abroad у Бањалуци. Оно што је почело као средњошколска размена, прерасло је у вишегодишње учење српског језика, онлајн промоцију српске културе и студијски боравак у Београду у оквиру партнерства са Универзитетом Клемсон.
Овај пут показује како интензивна образовна искуства могу постати моћан и личан облик дипломатије. Замењујући стереотипе пријатељствима, овакве размене развијају осећај заједничке хуманости и узајамног интереса, нешто што ниједан званични документ нити самит не може да замени.
Поред националних програма, одређена партнерства између универзитета већ су дала значајне резултате:
Универзитет Клемсон – Универзитет у Београду (Факултет политичких наука): Овај програм студентске размене на основним студијама остварује висок утицај. Амерички студенти описују академско искуство на ФПН-у као захтевно, просветљујуће и формирајуће.
Аризона Стејт Универзитет – World Innovators Program: Током петонедељног летњег програма у Београду, студенти ASU истражују предузетништво и иновације, док бораве у једној од најдинамичнијих престоница југоисточне Европе.
Ови примери показују постојећу тражњу и потенцијал за проширену сарадњу. Уз снажнију институционалну подршку и већу видљивост, могу и треба да се развијају додатна партнерства у различитим областима, од инжењерства до балканологије.
Опипљиви резултати: зашто су академске размене важне
Разумевање и „мека моћ“
У регионима попут Балкана, где се политички наративи на Западу често поједностављују или погрешно тумаче, овакве размене пружају неопходну противтежу. Алумни програма често настављају каријере у дипломатији, новинарству, образовању и јавним политикама. Њихово лично искуство омогућава суптилније и информисаније ангажовање са Србијом и ширим регионом.
Економски допринос (иако минималан)
Студенти на размени и истраживачи доприносе српској економији, изнајмљујући станове, користећи локалне услуге и доводећи пријатеље и породицу у посету. Иако у апсолутном износу мали, ови микроекономски ефекти јачају отпорност локалних заједница и подржавају туризам ван сезоне.
Лични и грађански развој
За Американце, живот и рад у Србији руше предрасуде и граде емпатију. Било да подучавају енглески језик или једноставно живе заједно са српским вршњацима, учесници често описују ова искуства као преображајна, и она мењају не само њихов поглед на свет, већ и професионалне путеве.
За Србе, директан контакт са америчким учесницима разбија стереотипе и подстиче специфично разумевање америчког друштва. Ове размене хуманизују међународне односе, замењујући апстрактне представе стварним пријатељствима и сарадњом.
Ризик по политику: буџетска смањења у Вашингтону
Упркос успеху ових програма, предложени буџет за фискалну 2026. годину администрације председника Трампа предвиђа смањење буџета Бироа за образовне и културне послове за 93%. Fulbright и слични програми размене били би драстично умањени или укинути у потпуности. Ово долази након постојећег застоја у исплатама академских грантова које финансира америчка влада, што већ погађа стотине Американаца, међу њима и многе који су се припремали за долазак у Србију.
За земљу попут Србије, која нема значајан утицај у формалним дипломатским структурама САД, улог је посебно висок. Академске размене представљају један од ретких конзистентних начина да Србија уђе у америчке академске, цивилне и политичке кругове. Поткопавање тог канала имало би далекосежније негативне последице по дугорочне односе него што то апсолутни бројеви могу да покажу.
Стратешки аргументи за Србију као дестинацију за студије
Србија је боље рангирана од Италије и Белгије на ранг-листи Светске банке „Лакоћe пословања“ и наставља да привлачи велике технолошке компаније, попут Microsoft-а, Databricks-а и NCR Voyix-а. Са све већим бројем дипломаца из STEM области који говоре енглески и глобализованом економијом у успону, Србија је у јединственој позицији да угости америчке студенте и допринесе глобалним ланцима талената.
Успостављањем дубљих академских веза са Сједињеним Државама, Србија не само да припрема своје студенте за интеграцију у међународна тржишта, већ и формира америчке стручњаке који су културно и економски заинтересовани за успех Србије.
Стратешке препоруке
За Србију
Либерализовати визни режим: Албанија омогућава држављанима САД боравак без визе до једне године. Србија би требало да усвоји сличну политику, с обзиром да је лакоћа уласка често први, а понекад и једини фактор који амерички студенти разматрају при избору дестинације за студије.
Применити египатски модел: Египат не само да нуди визу по доласку за преко 100 националности (укључујући и САД), већ и гради свој академски имиџ кроз водеће институције као што је The American University in Cairo (AUC), која има партнерства са Харвардом и америчким војним академијама. Примери личних донација алумнија, као што су Џонатан и Ненси Вулф, показују како рана искуства воде ка дуготрајном залагању и филантропији.
Мобилисати подршку дијаспоре: Србија има велику и успешну дијаспору у САД, укључујући и на америчким универзитетима. Ови алумни би могли основати стипендије или фондове за размену, ослањајући се на везе са својим универзитетима и емоционалну повезаност са домовином.
Покренути програме студентских амбасадора на друштвеним мрежама: Универзитети као што су Elon и University of Miami ослањају се на студенте амбасадоре који преко друштвених мрежа привлаче нове кандидате. Српски универзитети би требало да усвоје овај модел, користећи српске и америчке студенте као дигиталне приповедаче који аутентично промовишу искуство студирања у Србији.
За Сједињене Државе
Заштитити образовну дипломатију од буџетских резова: Конгрес би требало да усвоји двостраначки закон који би заштитио кључне програме као што су Fulbright, FLEX, YES и CLS од политичке нестабилности. Успостављање минималног нивоа финансирања за Биро за образовне и културне послове спречило би понављајуће буџетске кризе.
Третирати размене као инструменте националне безбедности: Образовне размене треба схватити не као културни луксуз, већ као неопходне алате за обликовање информисаних савезника, стабилизацију региона и унапређење америчке конкурентности у иностранству.
Проширити програме за учење језика и регионалне студије: Програми као што је Balkan Language Initiative треба да се очувају и прошире. Микрогрантови и дигитални fellowship програми могу додатно ангажовати омладину из дијаспоре и особе са наследним знањем, стварајући интересовање које траје дуже од традиционалних циклуса размене.
Подстаћи институционалну размену са Србијом: Стејт департмент и Министарство образовања САД треба да третирају Србију као високо вредну дестинацију за студије и подстакну америчке универзитете да закључе споразуме о размени, посебно у областима као што су STEM, спољна политика и балканске студије.
Закључак: улагање у будућност Србије кроз улагање у људе
Академске и културне размене спадају међу изузетно стратешке, најлакше прошириве и трошковно најефикасније облике међународног ангажовања. За Србију, прихватање овог пута значи отварање врата широј економској сарадњи, дубљим дипломатским везама и већој видљивости у свету у ком „мека моћ“ све чешће ствара „тврде“ резултате. За Сједињене Државе, ове размене обезбеђују континуитет и кредибилитет у региону у коме традиционална дипломатија често изостаје.
Повраћај улагања је очигледан: савезници за цео живот, информисани партнери и институционални мостови који превазилазе политику. У време растуће глобалне неизвесности, сада је тренутак да се осигурају образовни темељи јачег партнерства између САД и Србије.