Трст као капија Београда ка новим европским коридорима

Трст као капија Србије ка ЕУ трговини, ИМЕК коридорима и јадранској повезаности

Стратешка јадранска лука Трст поново се појављује као кључна карика између централне и источне Европе и глобалних трговинских рута. За Србију, државу која нема излаз на море, али која тежи интеграцији у ЕУ и диверсификованим партнерствима, Трст представља и историјску везу и будућу прилику за то. Ова анализа разматра зашто је Трст толико важан за економске и геополитичке амбиције Београда и како Србија треба да се ангажује а то је кроз билатералну сарадњу са Италијом и мултилатералне иницијативе као што је Централноевропска иницијатива (CEI).

Историјска лука на европској раскрсници

Трст се налази на врху Јадранског мора, и историјски је служио као поморски излаз централне Европе. Данас је позициониран да поново повеже и Балкан са глобалним трговинским мрежама.

Трст заузима јединствено место на мапи, и то на раскрсници латинске, германске и словенске Европе. Основан као слободна лука 1719. године под Хабзбурзима, Трст је процветао као главна морска лука Аустроугарског царства, потиснувши Венецију у 19. веку као доминантно чвориште северног Јадрана. То наслеђе учинило је Трст космополитским трговачким средиштем и домом италијанских, аустријских, словеначких, јеврејских и, свакако, српских трговаца, служећи као капија царства за извоз и увоз. И данас, српска православна црква у граду и његово мултикултурно наслеђе одјекују тим историјским везама.

У 20. веку, судбина Трста је ослабила услед промене граница и Гвоздене завесе. После Првог светског рата припао је Италији, чиме је одсечен од великог дела свог средњоевропског залеђа. Током Хладног рата, Трст је био геополитички значајан као тачка сусрета Истока и Запада, али је економски маргинализован јер су трговинске руте заобилазиле Јадран. Лука је изгубила корак са ривалима попут Ђенове, посебно како се Југославија (укључујући Србију) окретала југу, ка лукама у социјалистичком блоку или сопственим излазима на Јадран. Међутим, постхладноратовски период и проширење ЕУ донели су препород. Како су се економије централне и источне Европе отварале и расле, Трст је поново задобио улогу њиховог поморског излаза. Дубоководна лука града (са преко 60 милиона тона терета годишње) још једном је постала неопходна за континенталне земље централне и источне Европе које траже исплатив приступ глобалним тржиштима. Укратко, Трст се вратио својој историјској мисији као „прави европски трговачки прилаз, који служи јужној и централној Европи на сличан начин као што Ротердам служи северној.

За Србију, историја Трста носи важне поуке. Дуго је био најближа велика морска лука за шири регион у којем се Србија налази. Српски трговци су у прошлости извозили и увозили робу преко Трста, градећи везе међу људима. Штавише, статус Трста као „историјске поморске капије ка централној и источној Европи” значи да је његова судбина увек била испреплетена са Балканом. Разумевање те прошлости наглашава зашто Београд данас Трст не посматра као неки удаљени италијански град, већ као природно проширење сопствене економске географије, јадранску животну линију коју је Србија једном изгубила, а сада има прилику да је поново поврати.

Стратешка вредност Трста у 21. веку

Изван носталгије, савремени стратешки значај Трста је јасан. Географски положај и капацитет луке чине је једним од најконкурентнијих европских чворишта за нове трговинске коридоре који повезују Европу са Азијом и Блиским истоком. Премијер Италије Ђорђа Мелони описала је Трст као „кључно чвориште… најсевернију луку Медитерана и историјску поморску капију ка Балкану и централној и источној Европи“. То одражава начин на који Италија види Трст, дакле не само као локалну луку, већ као стратешку имовину у новој ери индо-медитеранске повезаности.

Године 2023. конзорцијум држава покренуо је Економски коридор Индија–Блиски исток–Европа (IMEC), амбициозну иницијативу за повезивање Јужне Азије са Европом преко Блиског истока. Иако је још у фази планирања, IMEC је поздрављен као модерно оживљавање древне трговачке руте „Златног пута“. Трст се истиче као природни европски завршетак овог коридора. Конкурентни предлози истицали су грчке луке (попут кинески управљаног Пиреја) или Марсеј у Француској, али Трст нуди ненадмашне предности: „већ је боље повезан од било које друге луке са централно-источном Европом” захваљујући својој инфраструктури. Лука има директне железничке везе којима се роба транспортује ка Аустрији, Немачкој, Мађарској, Словачкој, Чешкој итд. Друмске везе преко Словеније ка Балкану додатно јој обезбеђују логистички домет какав удаљеније медитеранске луке немају.

Укратко, Трст се појављује као „кључни северни сегмент IMEC-а”, ослањајући се на већ постојећу инфраструктуру како би повезао Индију и Блиски исток са индустријским срцем Европе. Међународни форум у Трсту у децембру 2025. године (Индо-медитерански пословни форум) додатно је потврдио ову улогу, окупивши министре и генералне директоре из Европе, Залива, Индије и Балкана ради учвршћивања кандидатуре Трста као европске капије IMEC-а. На том форуму, италијанско руководство је нагласило како би Трст могао да преузме огромне трговинске токове које IMEC обећава, усклађујући их са инвестицијама ЕУ у оквиру Глобалне капије (Global Gateway) и италијанским Матеjeвим планом за Медитеран. Значајно је да су делегати из Србије присуствовали заједно са представницима других балканских и земаља Иницијативе три мора, што сигнализује да и шири регион IMEC преко Трста види као стратешку диверсификацију трговинских рута. Заиста, нестабилност традиционалних рута (попут уских грла у Црвеном мору) само је појачала интересовање за јадранску капију индо-пацифичке трговине. Суштина је да се „Трст појављује као један од најкредибилнијих европских терминала за IMEC“, дајући Италији (и, посредно, њеним регионалним партнерима) одлучујућу улогу у обликовању нове повезаности између Индије, Блиског истока и Европе.

Интеграција у европске мреже

Значај Трста није ограничен само на удаљене коридоре. Он је подједнако кључан и унутар саме Европе. Лука је јединствено интегрисана у четири главна коридора Трансевропске транспортне мреже (TEN-T), укључујући Балтичко-јадрански и Медитерански коридор који повезују северну и јужну Европу. Као резултат тога, Трст је постао поморски излаз за групу континенталних економија ЕУ. Аустрија, Чешка, Словачка, Баварска и Мађарска у великој мери се ослањају на Трст за свој извоз и увоз, улажући у унапређење железнице и терминала како би обезбедиле директан приступ његовим доковима. Мађарска је чак 2019. године стекла удео у једном лучком терминалу у Трсту како би обезбедила своју трговинску конекцију. То додатно учвршћује улогу Трста као „животне линије за континенталне источноевропске земље“, аналогно начину на који Ротердам служи унутрашњим економијама западне Европе. Значајно је да Трст обрађује и преко 70% турског извоза у ЕУ, што илуструје његову несразмерно велику улогу у регионалној трговини.

За Србију, ове чињенице носе снажну импликацију: Трст је већ канал за трговину релевантну за Србију и може постати њен примарни поморски излаз. У многим аспектима Трст је „европски мост ка Западном Балкану“, како је то формулисао италијански министар спољних послова Антонио Тајани, улазно/излазна тачка на којој роба намењена Србији или која из Србије потиче улази у главне артерије европске и глобалне трговине. За разлику од мањих јадранских лука, Трст има обим, интермодалне капацитете и правни статус (као европска слободна лука) који му омогућавају ефикасно руковање великим количинама терета. Његов режим слободне луке, наслеђе из империјалног периода, поједностављује царинске процедуре и складиштење, на корист трговаца из земаља ван ЕУ попут Србије. А за разлику од лука под доминацијом спољних сила, развој Трста усклађен је са стандардима и отвореношћу ЕУ. Све то чини Трст стратешки незаменљивим партнером за дугорочну економску интеграцију Србије са Европом.

Железничка веза Трст–Београд свакако представља искорак, али стварна стратешка вредност Београда долази након те тачке. Даље проширење повезаности ка истоку, према Констанци, претвара Србију из „дестинационог тржишта“ у чвориште двоморског коридора који повезује Јадран са Црним морем. Србија већ има железничку инфраструктуру ка Вршцу, па је кључни недостајући део прекогранична веза Вршац–Темишвар (преко Стамора Моравице), која би омогућила непрекидан логистички ланац од Трста и јадранских TEN-T капија до екосистема црноморских лука Румуније. То је важно јер се Констанца налази на језгреном коридору TEN-T Рајна–Дунав, што значи да би функционална осовина Трст–Београд–Констанца директно укључила Србију у једну од главних европских стратешких транспортних кичми у правцу запад–исток, јачајући и трговинску отпорност и геополитичку релевантност земље.

Безбедносна и научна димензија

Иако економија доминира, значај Трста се протеже и на безбедност и иновације, што доносиоци одлука не превиђају. Планери у НАТО-у указују да су безбедни коридори од Јадрана до Балтика од кључне важности за одбрамбени положај Европе, а Трст се истиче као чвориште од пресудног значаја, заједно са лукама у Пољској и Румунији, у контексту војне мобилности на источном крилу НАТО-а. Поред тога, везе Трста са залеђем (укључујући и дунавски регион Србије) дају му улогу у повезивању Јадранског и Црног мора, што је стратешки значајно у тренутку када се Црно море све више милитаризује.

У дипломатској сфери, Сједињене Државе показују интересовање за „кључну улогу“ Трста у конкуренцији великих сила, посматрајући га као противтежу утицају ривалских сила у медитеранској трговини. А у домену иновација, Трст је домаћин десетина научних института и има највећу густину истраживача у Европи, што га позиционира као средиште технолошке и научне размене. За Србију, која тежи технолошким партнерствима и већим западним инвестицијама, Трст стога може бити више од транзитне тачке.

Зашто је Трст важан за развој Србије

Кључни интерес	Опис
Трговинска повезаност и раст извоза	Српској привреди, посебно производном и пољопривредном сектору, потребан је ефикасан приступ глобалним тржиштима. Као континентална држава, Србија тренутно робу отпрема преко лука у суседним земљама, пре свега луке Бар у Црној Гори, Солуна у Грчкој и, за поједине извозе, Констанце на Црном мору. Свака од ових рута има ограничења. Бар је мала лука са застарелом инфраструктуром, Солун и Пиреј подразумевају дуже поморске пловидбе и ослањање на понекад загушене руте, као и ограничену железничку инфраструктуру. Насупрот томе, Трст омогућава директан излаз у срце ЕУ. Скраћује дужину ланца снабдевања ка западној и северној Европи и нуди интермодалне услуге које се директно надовезују на железничке мреже ЕУ.
Поуздани и диверсификовани ланци снабдевања	Пандемија COVID-19 и геополитичке тензије (нпр. рат у Украјини, поремећаји у Суецком каналу) показали су Србији вредност постојања више алтернативних рута снабдевања. Трст, као део индо-медитеранског коридора, диверсификује повезаност Србије изван копнених рута кроз Евроазију или турске мореузе. Он нуди медитеранску приступну тачку ослоњену на савезника у ЕУ (Италију), познатог по стабилним и пријатељским односима са Србијом. То смањује прекомерно ослањање на једну руту или једну земљу. Као пример, нови Коридор Индија–Блиски исток–Европа (IMEC) преко Трста може да допуни кинеске руте у оквиру Иницијативе Појас и пут, обезбеђујући да Србија не буде искључиво зависна од инфраструктуре финансиране кинеским капиталом за трговину са Азијом.
Енергетска безбедност	Улога Трста у енергетској логистици од великог је значаја за Србију. Србија је историјски увозила сирову нафту преко ЈАНАФ/Јадранског нафтовода, који повезује јадранску обалу са рафинеријом у Панчеву. Трст је један од терминала Трансалпског нафтоводног система који снабдева централну Европу; преко повезаности са ЈАНАФ-ом, Трст тиме ефективно доприноси снабдевању Србије нафтом. Како Србија настоји да смањи зависност од једног добављача (Русије) и изгради већу отпорност, сарадња са Италијом и регионалним партнерима на енергетским коридорима постаје кључна. CEI је идентификовала повезивање гасних и електроенергетских мрежа као приоритете, при чему се Трст посматра као „стратешко чвориште“ за нове енергетске правце у оквиру иницијатива као што су Три мора и IMEC. Уколико се појаве нови гасоводи или LNG ланци снабдевања преко Јадрана, Србија би имала корист од повезивања са тршћанским чвориштем, добијајући приступ диверсификованим изворима гаса или нафте.
Интеграција у ЕУ и регионална сарадња:	Сваки корак који унапређује повезаност Србије са ЕУ истовремено доприноси њеним приступним изгледима. Савремене транспортне везе преко једне луке ЕУ, каква је Трст, продубљују економску интеграцију Србије са државама чланицама. Италија, као оснивачка чланица ЕУ, доследно подржава европски пут Западног Балкана, а коришћење Трста може бити део те приче. Залагањем за заједничку инфраструктуру са Италијом (преко Трста) и у оквиру платформи као што је CEI, Србија показује посвећеност регионалној сарадњи, што јача њен имиџ конструктивног актера у Европи. Поред тога, ангажовање преко Трста у вишедржавним иницијативама (од Иницијативе три мора до паневропских коридора) обезбеђује да Србија не остане по страни у континенталним развојним шемама, иако још није чланица ЕУ.

Коришћење CEI-ја и партнерства Италија–Србија

Ангажман Београда са Трстом треба да се одвија на више нивоа. Кључни канал је Централноевропска иницијатива (CEI), регионални форум којим је Србија председавала 2025. године и који на јединствен начин повезује Италију са Балканом и централно-источном Европом. Значајно је да се седиште CEI-ја налази управо у Трсту, што представља чињеницу снажне симболике. Овај град је буквално место на којем је регионална сарадња учвршћена. Током председавања Србије CEI-јем, Трст је природно заузео истакнуто место на дневном реду. Србија је дала приоритет стратешкој повезаности, организујући у Трсту састанке са од ЕУ подржаном Транспортном заједницом ради планирања модернизованих веза широм Западног Балкана, Молдавије и Украјине. Током тих догађаја, званичници CEI-ја истакли су „Луку Трст као кључно средство за регионалну повезаност“, док је италијански министар спољних послова Тајани назвао Трст „европским мостом ка Западном Балкану“, и чак га поетично описао као „терминал Памучног пута“ (алузија на нови трговински коридор IMEC који допуњује кинески Пут свиле). Ове подршке показују да се у оквиру CEI-ја Трст посматра као кључна карика за интеграцију држава ван ЕУ, попут Србије, у инфраструктурну мрежу Уније.

Србија треба да настави да користи CEI као платформу за промовисање пројеката који повезују Београд и Трст. Мисија Иницијативе од 1989. године јесте да „премости земље централне и источне Европе кроз дијалог и развој“, превазилазећи поделе. Са Италијом као оснивачем и кључним подржаваоцем, CEI може да мобилише финансирање (често преко својих веза са EBRD-ом) за регионалну инфраструктуру. Београд може да предложи заједничке апликације за инфраструктурне грантове кроз механизме CEI-ја за унапређење железничке и путне инфраструктуре дуж Коридора X (траса од Београда ка Љубљани и даље ка Трсту). CEI је такође усклађен са циљевима Иницијативе три мора (3SI) у областима енергетике и дигиталне повезаности. У том контексту, глас Србије, иако није чланица 3SI, може се чути кроз CEI координацијом са државама 3SI које користе Трст. На пример, Пољска или Мађарска (лидери 3SI-ја) деле интерес за приступ Јадрану; састанци CEI-ја могу их довести за исти сто са Србијом и Италијом како би се обезбедило да коридори север–југ (попут Балтичко-јадранске железничке руте) имају огранке или проширења која укључују Западни Балкан. У том смислу, CEI нуди Србији својеврстан „улаз са споредних врата“ у клуб држава ЕУ које планирају будућу европску инфраструктуру, а Трст је место где се ти планови сусрећу.

Билатерална сарадња са Италијом представља други кључни канал. Италија је један од најважнијих економских партнера Србије и снажан заговорник њене кандидатуре за чланство у ЕУ. Како Трст постаје водећи италијански пројекат у индо-медитеранском простору, Београд треба тесно да усклади своје напоре са Римом. Позитиван пример постављен је у периоду 2023–2024 године. Србија и Италија су организовале пословне форуме на високом нивоу (један у Београду, други у Трсту) који су директно довели до конкретних резултата у области стратешке повезаности. До јула 2024. године покренут је италијанско-српски интермодални коридор под називом „Аусава“, који је железницом повезао логистички центар у близини Трста (Cervignano del Friuli) са новим интермодалним терминалом Батајница у Београду. Пројекат, уз подршку Италијанске амбасаде и компанија, обећао је „бржи, ефикаснији и еколошки прихватљивији транспорт робе“ између две земље. Надовезујући се на то, глобални бродски гигант MSC је крајем 2025. године покренуо директну железничку линију Београд–Трст, омогућивши српским извозницима да робу шаљу возом из Београда до луке Трст и даље ка светским тржиштима.

Извор: msc.com

Београд треба да настоји да институционализује и прошири овакву повезаност. На пример, могао би да преговара о дугорочном споразуму са Луком Трст о наменском српском логистичком парку или зони „слободне луке“. (Континенталне земље попут Аустрије и Мађарске су историјски добијале посебне капацитете у Трсту, а Србија би могла да постигне нешто слично како би својим шпедитерима обезбедила гарантовани капацитет.) Подршка заједничким улагањима између српских железничких компанија и италијанских или међународних логистичких фирми (попут Alpe Adria, која је укључена у коридор Аусава) може да обезбеди да се нове железничке услуге одрже и прошире.

Путоказ за ангажман Београда

Имајући у виду значај Трста, пут Србије напред треба да буде проактиван и вишеслојан. Следи мапа пута како Београд треба да делује:

Дати приоритет инфраструктурним везама: Убрзати модернизацију Коридора X (друмског и железничког) између Београда и словеначко/италијанске границе. Иако су ауто-путеви ка Хрватској и Словенији углавном модерни, железница заостаје. Владе Србије и Хрватске, уз подршку ЕУ, треба да модернизују пругу Београд–Загреб–Љубљана како би омогућиле брзе и капацитетне возове ка Трсту. То би допунило нове интермодалне услуге и учинило транспорт преко Трста још временски конкурентнијим. Слично томе, треба размотрити и директну аутопут везу Београд–Трст (можда преко директнијег правца кроз Босну или преко Мађарске ка Словенији) као дугорочни развојни пројекат. Србија такође треба да настави унапређење својих домаћих логистичких чворишта, попут суве луке Батајница, како би ефикасно обрађивала растуће количине терета из Трста.
Продубити партнерства са луком: Интензивирати сарадњу са управом Луке Трст ради обезбеђивања преференцијалног приступа или могућности за заједничка улагања. На пример, држава Србија или приватни сектор могли би да инвестирају у део новог логистичког терминала, као што је учинила Мађарска, како би обезбедили удео у расту Трста. Уколико пуна инвестиција није изводљива, могу се закључити дугорочни уговори о коришћењу терминала, који би српским шпедитерима гарантовали термине. Успоставити канцеларију за везу Србије у Трсту (можда у оквиру Конзулата Србије у Трсту или као самосталну трговинску канцеларију) ради координације са лучким званичницима, Секретаријатом CEI-ја и италијанским компанијама у реалном времену. Такво присуство на терену показало би посвећеност и олакшало свакодневну сарадњу.
Искористити CEI и регионалне оквире: Током и након председавања CEI-јем, Србија мора да задржи фокус на стратешку повезаност. Може покренути радну групу CEI-ја за јадранско-балканску повезаност која би се редовно састајала у Трсту, окупљајући министарства саобраћаја и железничке компаније држава чланица. Конкретни пројекти, као што су брзи теретни коридор Трст–Београд или усклађивање прописа за интермодални транспорт, могу се развијати под окриљем CEI-ја, уз коришћење Фонда за сарадњу CEI-ја и кофинансирања ЕУ. Поред тога, Србија треба да тражи статус посматрача или партнерства у оквиру Иницијативе три мора за појединачне пројекте. Иако је пуно чланство резервисано за државе ЕУ, инвестициони фондови 3SI-ја или мреже пројеката (попут Rail-2-Sea који повезује Црно море са Пољском) могли би да укључе огранке ка Србији уколико се адекватно заступају интереси. Истичући да би веза са Србијом/Трстом ојачала коридоре север–југ 3SI-ја, Београд може да изнесе аргумент од обостране користи. Чињеница да је Трст јадранско сидро север–југ коридора 3SI-ја представља аргумент који Србија може да користи.
Баланс између Истока и Запада кроз ослањање на Трст: Србија треба да одржи уравнотежену спољну политику, али је ангажман око Трста јасан пут ка јачању веза са Западом. Како ЕУ и САД подржавају IMEC и сличне коридоре, активна улога Србије у њима показује њен допринос глобалним иницијативама које предводе демократски савезници. Београд треба јавно да промовише своје пројекте усмерене на Трст као део стратегије повезаности и отворености. „Памучни пут“ преко Трста може да допуни „Пут свиле“, а чињеница да је Србија централна за оба правца чини је важнијим партнером за све актере. Дипломатски, Србија може да истакне своју улогу евроазијског транзитног чворишта где се сусрећу више иницијатива (кинеске, европске, индијско-блискоисточне). Мало је земаља које су боље позициониране да повежу Дунав, Балкан и Јадран. Србија треба да се тако и позиционира.
Заједничко економско планирање са Италијом: Србија и Италија могу да формирају билатералну радну групу за повезаност и инвестиције. Ово тело би ускладило инфраструктурне планове Србије (нпр. националну Стратегију саобраћаја, планове развоја железнице) са италијанским плановима лука и коридора. Нови нагласак Италије на томе да буде „потпуно поморска нација“ са спољном пројекцијом значи да могу постојати италијанска средства или експертиза за пројекте који проширују италијанску логистику на Балкан. Србија би могла да привуче италијанске инвестиције у секторе као што су логистички паркови, камионске флоте и производња која се ослања на ланац снабдевања преко Трста. Редовне посете на високом нивоу, на пример, да Самит у Трсту постане годишњи догађај Италија–Србија–Балкан, одржавале би моментум. Вреди напоменути да је италијанска дипломатија у прошлости помагала у превазилажењу тензија (сам Трст је пре неколико деценија био жариште између Италије и Југославије, а данас је тачка јединства). То наслеђе сарадње може се истицати како би се уверили сви скептици да снажно партнерство Италије и Србије доноси корист читавом региону.