БРИКС и Србија: Геополитичка стратегија, економске реалности и границе усаглашавања

БРИКС је економски савез који је првобитно основан 2009. године од стране Бразила, Русије, Индије и Кине. Блок представља значајан део светске популације, при чему Кина и Индија чине већину од њених 3,27 милијарди становника, што износи 41,13% светске популације. Термин „БРИК“ је првобитно сковао 2001. године Џим О’Нил, тадашњи економиста у Голдман Саксу, који је предвидео растући економски утицај Бразила, Русије, Индије и Кине.

Сарадња групе је започета 2006. године неформалним састанцима у оквиру Уједињених нација, а кулминирала је првим званичним самитом БРИК-а 2009. године у Јекатеринбургу, Русија. Самит је нагласио потребу да земље у развоју имају већу улогу у глобалном финансијском систему. Јужна Африка је у групу укључена 2010. године, чиме је савез преименован у БРИКС. Група делује на основу консензуса без сталног секретаријата, а годишње самите организује свака чланица наизменично. Један од значајних успеха било је оснивање Новe развојнe банке (NDB) 2016. године, намењене финансирању инфраструктурних и пројеката одрживог развоја у земљама БРИКС-а и другим државама у развоју.

Након више од деценије без проширења, БРИКС је проширио своје чланство на самиту у Јоханесбургу 2023. године, позвавши Египат, Етиопију, Иран и Уједињене Арапске Емирате, чиме је неформално настала структура позната као БРИКС+. Њихово чланство је званично започето 1. јануара 2024. године, док Саудијска Арабија још увек није потврдила учешће, а Аргентина је, под новом владом, повукла кандидатуру за приступање. Ослањајући се на овај талас проширења, Индонезија је званично приступила БРИКС-у 8. јануара 2025. године, постајући прва источноазијска држава са пуним чланством у овом блоку.

Ипак, земље БРИКС-а представљају веома хетерогену групу, без јединства у идеологији, географији или култури, а њихова сарадња се углавном темељи на противљењу западној доминацији, а не на заједничким вредностима или циљевима. Економске разлике додатно наглашавају њихову неуједначеност: само Кина и Индија бележе високе стопе раста, док се Бразил и Јужна Африка суочавају са економском стагнацијом, а Русија са западним санкцијама и ограниченим изгледима за раст. Ове разлике се продубљују различитим политичким системима – од кинеске једнопартијске диктатуре до индијске вишепартијске демократије – што доводи до супротстављених унутрашњих приоритета и приступа међународној сарадњи. Додатно, регионалне тензије, посебно између Кине и Индије услед историјских сукоба и такмичења за утицај у Азији, слабе способност групе да наступа јединствено. Иако иницијативе попут Нове развојне банке показују одређени ниво економске сарадње, БРИКС и даље нема кохезивну структуру и заједничке циљеве какве имају западни савези попут НАТО-а или ЕУ, што његово јединство чини површним, а будућност неизвесном.

Шеснаести самит БРИКС-а, одржан 2024. године у Казању, Русија, представљао је прекретницу у еволуцији овог блока, показујући његов растући геополитички утицај и развијајуће економске амбиције. Са проширењем чланства и продубљивањем сарадње, БРИКС шаље сигнал о све интензивнијем одмаку од светског поретка под доминацијом Запада. Самит је истакао две кључне теме: прерасподелу глобалне моћи и настојање ка развоју алтернативних економских механизама који доводе у питање хегемонију америчког и европског финансијског система.

Геополитички помаци: Плуралистички распоред моћи

Проширење БРИКС-а има за циљ супротстављање западном економском лидерству, али у пракси највише подстиче геополитичке амбиције Кине. Пекинг шири свој утицај под окриљем „сарадње Глобалног југа“, али непрозирне трговинске праксе и „дужничка дипломатија“ изазивају забринутост. Русија и Иран, суочени са западним санкцијама, БРИКС доживљавају као последњу опцију, док Индија, једина права демократија у блоку, остаје опрезна према кинеској доминацији, што открива унутрашње противречности унутар савеза.

Чврст став Вашингтона против дедоларизације штити глобалну финансијску стабилност. Трампове претње царинама додатно учвршћују доминацију долара, док контролисани кинески јуан ужива низак ниво поверења. БРИКС је унутрашње подељен — Индија и Бразил дају приоритет трговинским везама са САД у односу на кинеску агенду. Док САД предводе у глобалним економским иновацијама, изазов БРИКС-а делује крхко. Ипак, Русија је кроз домаћинство самита ојачала своју дипломатску отпорност, привукавши 30 делегација упркос западним притисцима. Москва је ојачала трговинске и безбедносне везе са Кином, Индијом и Ираном, док је Индија промовисала дипломатију у вези са Украјином, али и даље пажљиво одржава стратешку равнотежу између БРИКС-а и Запада.

Економски утицај: БРИКС као изазов западној финансијској доминацији

Проширење БРИКС-а јача његов утицај на глобалном тржишту нафте, с обзиром на прикључење Ирана и Уједињених Арапских Емирата, као и потенцијално чланство Саудијске Арабије. Уколико се Ријад придружи, БРИКС би контролисао 42% светске понуде нафте, чиме би се довео у питање систем петродолара. Ипак, напори за трговину у локалним валутама остају спекулативни, јер је доминација америчког долара ослоњена на транспарентне институције, јаке регулативе и дубоку тржишну ликвидност — предности које БРИКС нема.

У финансијском домену, БРИКС развија алтернативне механизме трговине, предвођене Новом развојном банком (NDB), као одговор западним институцијама попут ММФ-а и Светске банке. Међутим, унутрашње поделе остају: Кина, Русија и Иран заговарају дедоларизацију, док Индија и Бразил дају приоритет трговини са Западом. Кинеско нетранспарентно кредитирање и економска доминација изазивају бојазан да ће финансијске структуре БРИКС-а служити интересима Пекинга, а не стварању уравнотежене алтернативе. Без механизама принуде, уз супротстављене приоритете и унутрашња ривалства, изазов БРИКС-а систему предвођеном САД-ом остаје више амбиција него реалност, додатно потврђујући западно економско вођство као стабилнији глобални оквир.

Присуство Србије на самиту БРИКС-а: стратешка диверзификација или политички сигнализам?

Одлука Србије да пошаље високу делегацију на самит БРИКС-а у Казању делује више као перформативни гест него као озбиљан стратешки потез, откривајући ограничен значај који српска администрација придаје овом блоку. Изостанак председника Александра Вучића са самита то додатно потврђује, сигнализирајући одсуство озбиљне посвећености БРИКС-у као кључној компоненти српске спољне политике. Уместо тога, присуство потпредседника владе Александра Вулина, познатог русофила и гласног заговорника српско-руских односа, указује на то да је примарни циљ делегације био симболично поравнање са Русијом, а не суштинско учешће у агенди БРИКС-а. Учешће Вулина више је засновано на његовим идеолошким афинитетима него на промовисању стратешких интереса Србије. Вучићево одсуство се, пак, доводи у везу са његовим ангажовањем у процесу учвршћивања европског пута Србије, с обзиром на то да је дао приоритет сусретима са кључним лидерима ЕУ — Доналдом Туском, Киријакосом Мицотакисом и Урсулом фон дер Лајен — чиме је поново афирмисао своју проевропску оријентацију, а о својој одлуци је отворено обавестио и председника Русије Владимира Путина.

Иако БРИКС може понудити Србији одређене геополитичке и економске погодности, укључујући већи приступ незападним тржиштима, алтернативне финансијске механизме и дипломатску подршку у вези са питањем Косова, дубоко укорењене економске и политичке везе са ЕУ чине потпуни заокрет ка БРИКС-у врло мало вероватним. Осим тога, институционални оквир Србије, регулаторни стандарди и дугорочне амбиције знатно су ближи европским вредностима и моделима него државно контролисаним економијама карактеристичним за већину чланица БРИКС-а.

Шта БРИКС може да понуди Србији

БРИКС представља неколико потенцијалних користи за Србију, посебно у областима економске сарадње, алтернативних финансијских институција и геополитичког позиционирања. Те могућности обухватају:

1. Економска диверзификација и ширење тржишта

Иако су Кина и Русија постале кључни економски партнери Србије, посебно кроз инфраструктурне инвестиције у оквиру иницијативе Појас и пут (BRI) и енергетску сарадњу, дубље ангажовање са земљама БРИКС-а носи значајне ризике. Америчке санкције уведене Нафтној индустрији Србије (НИС) истичу потенцијалне последице блиских економских веза са Русијом, присиљавајући Београд да се креће у сложеном геополитичком окружењу у којем западна економска моћ и даље преовлађује. Корени ове ситуације сежу до руске куповине НИС-а 2008. године, када је Газпромњефт, руска државна компанија, преузела контролни пакет од 51% у највећој српској нафтној компанији за свега 400 милиона евра — што је широко оцењено као знатно испод тржишне вредности. Тај посао, често критикован у Србији, био је политички мотивисан и обезбеђен у замену за руску подршку у вези са питањем Косова. Међутим, није донео конкретне користи Србији, јер су профити углавном одлазили руским акционарима, а у локалну економију се мало улагало. Недавно уведене америчке санкције НИС-у, које захтевају потпуну продају руског удела у највећој српској нафтној компанији, представљају озбиљан изазов за Београд. Председник Србије Александар Вучић је признао озбиљност ситуације, истичући да Србија има рок од само 45 дана да реструктурира власништво у НИС-у и заврши финансијску трансакцију до средине марта.

1. Приступ незападним финансијским институцијама

Нова развојна банка (NDB), коју је основао БРИКС, представља алтернативу финансијским институцијама под доминацијом Запада као што су ММФ и Светска банка. За Србију, која се ослања на зајмове и фондове развоја из ЕУ, ангажман са финансијским структурама БРИКС-а могао би да представља заштиту од потенцијалног економског притиска Запада. Ипак, те структуре остају неиспитане у контексту малих економија попут Србије, а доминација Кине изазива бојазан у погледу транспарентности и равноправности.

1. Дипломатска подршка у вези са Косовом

Србија се суочава са сталним притиском ЕУ да призна независност Косова, што представља један од кључних услова за чланство у Унији. Насупрот томе, Русија и Кина доследно подржавају српски став. Јачање веза са БРИКС-ом могло би да понуди дипломатски утицај у међународним форумима попут Савета безбедности УН. Ипак, БРИКС нема јединствену спољну политику, а Индија, Бразил и Јужна Африка признају Косово, што ограничава његову ефикасност као дипломатског савезника.

1. Политичка аутономија и одсуство условљавања

За разлику од процеса придруживања ЕУ, који захтева испуњење строгих политичких и економских услова, БРИКС не поставља критеријуме у вези са људским правима, демократским управљањем или спољнополитичким усклађивањем. Александар Вулин и лидер Републике Српске Милорад Додик често истичу БРИКС као блок који не захтева политичке реформе, поштовање санкција или прихватање западних либералних вредности. Ипак, одсуство политичких стандарда носи ризик да Србија буде сврстана међу ауторитарне режиме, што би могло угрозити њене дугорочне европске тежње.

Зашто се Србија не усклађује у потпуности са вредностима БРИКС-а

Упркос одређеним, али спорним предностима, Србија остаје структурно, институционално и економски повезана са Западом, што чини дубљу интеграцију у БРИКС непрактичном.

1. ЕУ је највећи економски партнер Србије

Српска економија је суштински испреплетена са Европском унијом. У периоду од 2010. до 2022. године, више од 58% страних директних инвестиција у Србију долазило је из земаља ЕУ. Само Немачка учествује са 9 милијарди евра у укупној трговини са Србијом — што је скоро дупло више него било који други трговински партнер. Регулаторни оквир Србије, пословно окружење и финансијски систем грађени су у складу са стандардима ЕУ, што чини интеграцију у економије БРИКС-а — које имају знатно различите регулаторне моделе — сложеним и неефикасним решењем.

1. Институционални и управљачки модели Србије прате западне норме

Иако Србија показује одређене ауторитарне тенденције, њени институционални, правни и економски оквири и даље су превасходно усмерени ка европским интеграцијама. Земља је усвојила бројне регулативе ЕУ, нарочито у областима трговине, закона о конкуренцији, реформе правосуђа и јавне управе, као део приступног процеса. Политике Народне банке Србије, фискално управљање и финансијска регулатива усклађени су са институцијама као што су Европска централна банка и Међународни монетарни фонд, што учвршћује тржишно оријентисани економски модел који придаје значај транспарентности, развоју приватног сектора и стабилности страних инвестиција. Насупрот томе, БРИКС функционише као лабав савез без кохерентног институционалног оквира или обавезујућих споразума, што често отежава спровођење јединствених политика или стратегија.

1. Западни утицај на безбедносну и одбрамбену политику Србије

Упркос одбијању да уведе санкције Русији, Србија одржава снажне безбедносне везе са НАТО-ом преко програма Партнерство за мир (PfP), који је осмишљен да подстакне сарадњу између НАТО-а и земаља које нису чланице. Војска Србије редовно учествује у заједничким вежбама са снагама НАТО-а, доприносећи интероперабилности и регионалној безбедносној координацији. Поред тога, модернизација одбране и програми обуке у великој мери се ослањају на сарадњу са западним војним партнерима, укључујући појединачне државе чланице НАТО-а.

Посебно је значајно што Србија не изводи војне вежбе са источним партнерима, а набавка наоружања из Русије је фактички суспендована, што указује на промену у одбрамбеној политици. Та суспензија је делимично условљена геополитичким притисцима и жељом Србије да избегне даље везивање за руску војну инфраструктуру, што би могло закомпликовати односе са ЕУ и НАТО-ом. Уместо приближавања БРИКС-у, који нема формализовани безбедносни савез, Србија наставља да води уравнотежену политику, одржавајући војну неутралност, али истовремено продубљујући стратешке безбедносне везе са западним институцијама. Овакав приступ наглашава прагматичну политику Србије, при чему се одбрамбени приоритети све више усклађују са њеним европским путем.

1. Јавно мњење и политичко балансирање

Српско друштво остаје подељено по питању тога да ли БРИКС представља одрживу алтернативу ЕУ. Иако 42% грађана Србије има позитивно мишљење о БРИКС-у, подршка Европској унији и даље представља значајну политичку снагу. Председник Александар Вучић избегава да јавно подржи БРИКС, чиме шаље сигнал о опрезном приступу. Његова одлука да одбије лично позивницу председника Путина за учешће на самиту илуструје деликатну равнотежу коју Србија одржава између Истока и Запада.

Сарадња Србије са БРИКС-ом је симболична, а не структурна

Присуство Србије на самиту БРИКС-а у Казању најбоље се тумачи као стратешки потез у циљу диверзификације дипломатских опција, а не као искрено одступање од процеса европских интеграција. Иако БРИКС може понудити Србији алтернативне економске везе, инвестиционе могућности и дипломатску подршку по питању Косова, економске реалности, регулаторни оквир и дугорочне политичке тежње Србије чврсто су усмерени ка Западу.

Чини се да српска влада води политику двоструког колосека: одржавајући јаке економске везе са ЕУ, истовремено користи БРИКС као додатни дипломатски инструмент. Ипак, српски економски модел, институционално уређење и безбедносна сарадња суштински су више западно оријентисани. Иако поједини српски политичари попут Вулина и Додика заговарају алтернативу у виду БРИКС-а, структура српске економије и система управљања чине потпуни заокрет ка том моделу ни остваривим ни пожељним.

Србија, у крајњој линији, не може себи дозволити напуштање европског пута. Истраживање сарадње са БРИКС-ом од стране српске владе више је усмерено на обезбеђивање дипломатске флексибилности него на озбиљно економско преоријентисање. Иако Србија можда буде стремила ка "партнерском статусу" у оквиру БРИКС-а, како је то најавио заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков, пуно чланство је мало вероватно, будући да су стратешки интереси, економске зависности и политичка путања Србије и даље чврсто повезани са Западом.