Председавање Србије ЦЕИ у 2025. години: Регионална повезаност и прилике за интеграцију у ЦЕИ

ЦЕИ и лидерска улога Србије

Централноевропска иницијатива (ЦЕИ) је најстарији и један од највећих форума регионалне сарадње у Централној, Источној и Југоисточној Европи. Основана 1989. године након Хладног рата, ЦЕИ данас обухвата 17 држава чланица и има седиште у Трсту, Италија. Њена основна мисија је да повезује земље Централне и Источне Европе кроз дијалог и развој, превазилазећи прошлe поделе. Годишње ротирајуће председавање (Chairmanship/Presidency) прелази са државе на државу; 1. јануара 2025. године Србија је преузела ову улогу, што представља значајан тренутак за Србију да обликује регионалну агенду.

Министарство спољних послова Србије истакло је значај ове прилике. Министар спољних послова Марко Ђурић нагласио је да је ЦЕИ кључна платформа за јачање регионалне сарадње, продубљивање добросуседских односа и изградњу чврстих партнерстава широм региона. Под српским председавањем, Београд је показао посвећеност унапређењу инфраструктурне и економске повезаности, истовремено радећи на очувању стабилности и безбедности у Европи. Министар Ђурић је истакао да се агенда Србије у оквиру ЦЕИ фокусира на завршетак започетих пројеката и продубљивање повезаности међу суседима, што се сматра „кључним за напредак ка чланству у Европској унији“. Уносећи „нову енергију“ у рад ове дугогодишње регионалне организације, Србија има за циљ да истакне значај снажније регионалне повезаности и сарадње. У пракси, то подразумева низ приоритета: од унапређења транспортних веза и институционалних контаката до промоције савремених технологија као што су AI и биотехнологија, као и блиску координацију са Италијом, земљом домаћином Секретаријата ЦЕИ. Два високопрофилна догађаја, Парламентарна скупштина ЦЕИ и међуресорни министарски састанак, планирани су у Београду у новембру 2025, а уследиће и годишњи састанак министара спољних послова, када ће Србија предати председавање наредној држави.

Српски приступ изричито препознаје кључну подршку Италије у оквиру ЦЕИ. Италијанско вођство било је пресудно за оснивање Иницијативе, а Италија и данас остаје један од њених главних стубова. Како је истакао министар Ђурић, без постојане подршке Италије ЦЕИ „не би постала трајан и успешан механизам регионалне сарадње“. Ово признање наглашава колико улога Италије — историјски и данас — подупире ефикасност ЦЕИ. Са Србијом на челу 2025. године и Италијом као оснивачким ослонцем, постављена је сцена за председавање усмерено на повезаност, сарадњу и усклађивање интеграционог пута региона са ширим европским циљевима.

Стратешки приоритети под председавањем Србије у ЦЕИ

Српско председавање ЦЕИ дефинисало је неколико стратешких приоритета како би се ојачало регионално јединство и развој. Ови приоритети надовезују се на дугорочне циљеве ЦЕИ и усмеравају се на кључна питања будућности Централне и Источне Европе:

• Регионална сарадња и интеграција: ЦЕИ остаје мост између чланица ЕУ и држава које су и даље на путу приступања, подстичући дијалог и припремајући земље за дубљу интеграцију. Под вођством Србије, Иницијатива држи проширење ЕУ за Западни Балкан у првом плану, а истовремено координише подршку Украјини, која је чланица ЦЕИ и стреми европској будућности. Јачањем дипломатских и парламентарних контаката, ЦЕИ подвлачи заједничку посвећеност демократским вредностима и стабилности. Недавни састанци нагласили су потребу за ближим усклађивањем са ЕУ и регионалним организацијама, показујући да кроз јединство „изазови постају прилике за раст“ у Централној и Источној Европи. У пракси, ЦЕИ пружа платформу за реформе и заједничке пројекте који приближавају чланице евроатлантским институцијама и допуњују агенду проширења ЕУ.

  
  

• Енергетска повезаност и безбедност: ЦЕИ поставља енергетску сарадњу високо на своју агенду, фокусирајући се на обновљиве изворе, ефикасност и безбедност. Многе чланице и даље зависе од једног снабдевача или застарелих мрежа, па је циљ диверзификација и међусобно повезивање. То подразумева улагање у прекограничну инфраструктуру, од гасних интерконектора до савремених електроенергетских веза, како би се ојачала отпорност. Напори ЦЕИ повезани су и са ширим иницијативама као што је Иницијатива три мора (Three Seas Initiative), која преобликује северно-јужне енергетске коридоре у Источној Европи, при чему Трст избија као стратешко чвориште за планирани IMEC коридор и мреже Три мора. За Србију је ово посебно значајно. Још увек у великој мери ослоњена на руску нафту и гас, Србија види диверзификацију као стратешки приоритет. Сарадња коју подржава ЦЕИ у изградњи гасовода, електромрежа и зелених енергетских пројеката директно подржава напоре Србије да прошири свој енергетски микс, смањи зависност од једног снабдевача и изгради трајну отпорност.

  
  

• Инфраструктурна и транспортна повезаност: Физичка повезаност (путеви, железнице, луке и дигитални коридори) у сржи је регионалне интеграције. Србија је то поставила као приоритет под својим председавањем ЦЕИ, користећи форум за убрзање пројеката који повезују Централну, Источну и Југоисточну Европу. У јуну 2025. године, Београд је окупио националне координаторе у Трсту заједно са Транспортном заједницом како би се планирала модернизација транспортних веза широм Западног Балкана, Молдавије и Украјине, с нагласком на интеграцију у TEN-T коридоре. ЦЕИ пружа не само политичку подршку већ и практично финансирање, често у сарадњи са ЕБРД-ом, како би инфраструктура постала одрживија и отпорнија на климатске изазове. Лука у Трсту постала је симбол ових амбиција: делегације ЦЕИ су је обишле како би истакле њену улогу као јадранске капије која повезује Централну Европу са светским поморским рутама. Генерални секретар ЦЕИ Франко Дал Мас назвао је Луку Трст „кључним ресурсом за регионалну повезаност“, док је италијански министар спољних послова Антонио Тајани описао као „Европски мост ка Западном Балкану“ и „крајњу тачку Памучне руте“ у вези са IMEC коридором. Унапређење транспорта, од паневропских железничких коридора до нових аутопутева, јасан је приоритет јер се сматра кључем за развој трговине, туризма и директне размене међу људима широм региона.

  
  

• Економска дипломатија и развој: ЦЕИ делује као мотор економске дипломатије, комбинујући високопрофилне форуме са конкретним пројектима на терену како би ојачала везе и подстакла развој. Кроз своју Економску димензију окупља привредне коморе, организује годишњи Економски форум и суфинансира иницијативе као што су балкански економски скупови у Загребу и Италијанско-балкански трговински самит. Истовремено, опипљиви пројекти реализују се преко Фонда ЦЕИ при ЕБРД-у, који углавном финансира Италија, а подржано је више од 200 подухвата у области транспорта, енергетике и одрживог развоја. Подстицањем сарадње малих и средњих предузећа, унапређењем логистике и финансирањем инфраструктуре, ЦЕИ допуњује политички дијалог конкретним економским користима, градећи истовремено добру вољу и међузависност међу државама чланицама.

Улога Италије и стратешки значај Трста

Улога Италије у Централноевропској иницијативи (ЦЕИ) темељна је и стално присутна. Као оснивачка држава ЦЕИ 1989. године и домаћин њеног Извршног секретаријата у Трсту од 1996, Италија је доследно посматрала ову Иницијативу као стратешки инструмент за регионално ангажовање. Подршка Рима, дипломатска, финансијска и институционална, била је кључна за очување ЦЕИ као одрживог форума током претходне три деценије. Зато није изненађујуће што Италија и под српским председавањем 2025. наставља да има значајан утицај и да подржава активности ЦЕИ у складу са својом широм регионалном визијом.

Трст је у сржи те визије. Овај североисточни италијански лучки град, историјски раскрсница између Западне Европе и Балкана, поново је избио као кључно чвориште европских геополитичких и логистичких мрежа. Високопрофилна посета министра спољних послова Антонија Тајанија Трсту у марту 2025. године потврдила је овај значај. Тајани је одабрао Трст, уместо Рима, да поново афирмише улогу ЦЕИ у европским источним и јужним стратегијама. Састао се са генералним секретаром ЦЕИ Франком Дал Масом и локалним лидерима и изјавио да Италија чини „све што је могуће“ да убрза приступање Западног Балкана Европској унији, инсистирајући на „све снажнијем италијанском и европском присуству у овом делу Европе“. Према Тајанијевим речима, растући геополитички значај Трста чини га идеалном платформом за пројектовање италијанске посвећености регионалној интеграцији.

Заиста, стратешка географија Трста је јединствена. Он пружа најдиректнији поморски приступ индустријским центрима Централне Европе као што су Аустрија, Баварска и Мађарска, чинећи га оптималном луком за Централну Европу. Као „природна капија“ ка државама без излаза на море, Трст је кључни ресурс у италијанској логистичкој стратегији и економској дипломатији. Истовремено, град се налази на геополитичкој раскрсници између великих иницијатива: он је медитеранска крајња тачка новопредложеног Индија–Блиски Исток–Европа економског коридора (IMEC) и јужни излаз Иницијативе три мора (Three Seas Initiative), која повезује Балтичко, Јадранско и Црно море. Другим речима, Трст је место где се укрштају евроатлантска и индо-медитеранска повезаност. „Трст се вратио на мапу,“ поручио је Тајани, нагласивши да се град развија у платформу где се спајају проширење ЕУ, евроатлантска инфраструктура и глобални коридори.

У оквиру ЦЕИ, Италија користи статус Трста како би подстакла и инспирисала регионалну сарадњу. Многи скупови и радионице ЦЕИ одржавају се управо у Трсту, користећи предности италијанског гостопримства и симболике града. Спољнополитички одбор италијанског Сената недавно је једногласно усвојио резолуцију о јачању ЦЕИ, којом се изричито препознаје стратешки значај ове организације и вредност њеног секретаријата у Трсту. Ова резолуција из јула 2025. (коју је поднела сенаторка Стефанија Кракси) потврдила је опредељеност Италије да ЦЕИ остане платформа за политичку, економску и дипломатску сарадњу — нарочито у подршци приступању Западног Балкана ЕУ и помоћи Украјини. Такође је отворила пут за обележавање 30-годишњице Секретаријата ЦЕИ у Трсту низом догађаја 2026. године, показујући понос Италије што је домаћин ЦЕИ и њену намеру да подстакне нове могућности сарадње.

И Италија и Србија изгледају спремне да максимално искористе улогу Трста као центра интеграције Централне и Источне Европе. Српски званичници јавно истичу важност Трста: „Трст је годинама служио као капија ка Централној и Источној Европи и наставиће да то буде,“ изјавио је национални координатор Србије при ЦЕИ Милош Тодоровић, нагласивши да Србија планира да максимално искористи Луку Трст због њене близине и логистичких предности. Ово подударање италијанских и српских интереса отвара правовремену прилику. Снажна моћ окупљања Трста могла би бити искоришћена да се видљиво унапреди мисија ЦЕИ — на пример, организовањем високог самита или специјалног састанка свих 17 држава чланица у Трсту. Такав догађај, у историјској луци и седишту Секретаријата ЦЕИ, носио би снажну симболику: физички би окупио лидере Централне, Источне и Југоисточне Европе за заједничким столом у граду који их повезује. Тако би Италија и Србија послале јасну поруку регионалног јединства. Окупљање чланица ЦЕИ у Трсту током српског председавања могло би додатно оснажити идеју ЦЕИ као јединственог региона са заједничким циљевима и нагласити улогу Италије као посредника и партнера у централноевропској кохезији. У практичном смислу, то би могло убризгати нову енергију у сарадњу ЦЕИ, приближавајући Иницијативу духу Тршћанског самита који Италија гради, и дати опипљиви облик често помињаној идеји Трста као „европског моста“ ка источним суседима.

Европске интеграције и стратешки интереси САД

Кључни амерички интереси у подршци ЦЕИ обухватају:

• Подршка проширењу ЕУ и НАТО оријентацији: Залагање ЦЕИ за чланство Западног Балкана у ЕУ и подршка европском путу Украјине усклађени су са стратегијом Вашингтона да гради јаке, самосталне савезнике у Централној и Источној Европи. Тренутна администрација САД третира ове земље као приоритетне партнере и поуздане актере одговорне за сопствену одбрану, а Србија дели те вредности и стратешке интересе.

  
  

• Партнерство са Србијом као фактором стабилности: Из америчке перспективе, оријентација Србије ка стабилности и регионалној сарадњи чини је природним партнером. Кроз ангажовање у ЦЕИ, САД могу да ојачају односе са Србијом, истовремено подржавајући ширу европску интеграцију и продубљујући сарадњу са државом која већ игра кључну стабилизујућу улогу на Западном Балкану.

  
  

• Енергетска диверзификација и безбедност: Енергетска сигурност је стратешки приоритет САД. Подршка регионалним LNG и пројектима интерконекције помаже европским партнерима да се ослободе зависности од једног снабдевача. Трст је добро позициониран за то: потенцијално оживљавање пројекта LNG терминала Зауле омогућило би снажан улазни пункт за течни природни гас у Централну Европу, заједно са терминалом Крк у Хрватској. То би ојачало отпорност региона и ускладило се са циљевима САД за енергетску диверзификацију.

  
  

• Инфраструктурна повезаност: Модернизација транспортних коридора, посебно железничких и ауто-путева, од виталног је значаја за интересе САД јер повећава стратешку мобилност и економску интеграцију. Пројекти подржани од ЦЕИ који повезују Балкан са Централном Европом допуњују коридоре које фаворизују САД, као што су Иницијатива три мора и IMEC рута. Побољшана повезаност јача и регионалну одбрамбену сарадњу повећавањем логистичке флексибилности и супротставља се руском или кинеском утицају у региону.

  
  

• Регионална отпорност и мултилатерална сарадња: Инклузивна платформа ЦЕИ окупља земље чланице и ван ЕУ у оквиру правила заснованих на западним нормама. То помаже државама ван ЕУ да усвоје евроатлантске стандарде, смањујући стратешки вакуум који би ривалске силе могле искористити. Овај приступ одговара америчким преференцијама: обезбеђивање стабилности и усаглашености у Источној Европи без потребе да САД доминирају сваком иницијативом, уз ослањање на аутономију локалних актера и регионалну интеграцију.