Ангажовање током кипарског председавања Саветом ЕУ 2026. године

Увод

У другој половини 2012. године, Република Кипар је председавала Саветом Европске уније — у кључном тренутку за процес европских интеграција Србије. Као једна од пет чланица ЕУ које не признају независност Косова, Кипар је током свог председавања активно подржавао европске аспирације Србије. Тадашње кипарске власти доследно су се држале принципијелне позиције о непризнавању и „наставиле да подржавају Србију на њеном европском путу“, залажући се да се Србији пружи више времена за испуњење услова уместо да се подлеже притисцима у вези са Косовом. У марту 2012. године, непосредно пре преузимања председавања, Србија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ — значајан корак након година реформи и дијалога са Приштином.

Током председавања Кипра, Београд је спровео важне споразуме као што је заједничко управљање административном линијом са Косовом, што су министри ЕУ поздравили као „добар напредак“, иако је одлука о датуму почетка преговора одложена услед потребе за даљом нормализацијом односа. Кипарски званичници су били међу најгласнијим заговорницима проширења: тадашња министарка спољних послова Кипра, Ерато Козаку-Маркуллис, изабрала је Београд као једну од дестинација своје званичне посете у јулу 2012. године, наглашавајући да су Западни Балкан и Србија приоритети председавања Кипра. У таквом повољном амбијенту, питање статуса Косова није формално постављано као услов у процесу придруживања.

Гледајући унапред ка 2026. години, ново председавање Кипра представља за Србију стратешки важан прозор могућности. Доследна позиција Кипра у непризнавању Косова има снажну симболичку вредност и сведочи унутар ЕУ да не постоји консензус о условљавању напретка Србије признањем Косова. Са процедурског аспекта, председавајућа држава има утицај на формулисање дневног реда и језика закључака у институцијама ЕУ, што Кипру омогућава да промовише политику проширења и ублажи евентуалне захтеве везане за Косово. Штавише, председник Кипра Никос Христодулидис је 2023. године изјавио да је његова земља „најснажнији подржавалац европског пута Србије“, што је Београд узвратио принципијелном подршком суверенитету Републике Кипар. Чињеница да Кипар одржава међувладине самите искључиво са Грчком, Египтом и Србијом додатно наглашава изузетно блиске односе са Београдом.

У наставку следи анализа пет кључних области у којима Србија треба да делује пре и током председавања Кипра Саветом ЕУ у првој половини 2026. године, како би максимално искористила ову прилику за напредак у процесу приступања и остваривање регионалних интереса.

1. Дипломатска координација и усклађивање политике о Косову са Кипром (2025–2026)

Циљ: Искористити председавање Кипра Саветом ЕУ како би се ојачала путања Србије ка чланству, уз истовремено онемогућавање наметања признања Косова као услова за приступање.

Предложене мере:

• Продубити билатералне односе са Кипром: Србија треба да интензивира дипломатску координацију са Кипром кроз чешће посете на високом нивоу и стратешки дијалог уочи 2026. године. Посебно треба нагласити значај међувладиног самита одржаног у новембру 2023., формата који Кипар иначе резервише само за Грчку и Египат. Овакав ниво сарадње омогућава усаглашавање политика и јачање узајамне подршке, што је потврђено и изјавом председника Христодулидиса да је Кипар „најснажнији подржавалац европског пута Србије.“ Србија треба да искористи овај замах како би охрабрила Кипар да задржи проширење Западног Балкана као приоритет током свог председавања и да институционализује подршку реформском процесу Србије.

• Координисати са неформалном групом „непризнавача Косова“: Србија треба да ради са Кипром и остале четири државе чланице ЕУ које не признају Косово (Грчка, Румунија, Словачка, Шпанија) ради заједничког наступа у Савету. Ова неформална група може послужити као заштитни механизам од покушаја да се напредак Србије услови признањем Косова и истовремено заступати приступ проширењу заснованом на техничким и реформским критеријумима. Кипар је већ показао спремност да брани овај принцип, инсистирајући да Србија испуњава своје обавезе у сопственом темпу, без политички мотивисаних условљавања.

• Унапредити стратегију постепене нормализације унутар ЕУ дискурса: Србија мора утицати на ЕУ да се удаљи од бинарног модела „признање или ништа“ и да усвоји приступ у фазама који наглашава практичну сарадњу. Кипар, који је више пута похвалио конструктивност Србије и критиковао недостатак реципроцитета код Приштине, представља идеалног савезника за овај наратив. Србија треба да понуди Никозији конкретне предлоге као што су ЕУ-мониторисани економски и правни оквири, који би побољшали односе на терену без формалног признања. Ови предлози могу бити покренути кроз дискусије које ће Кипар водити током председавања, легитимишући модел нормализације заснован на стабилности и међусобној примени постојећих договора.

• Утицати на формулацију закључака Савета ЕУ: Србија и Кипар треба заједнички да обликују тон и садржај закључака Савета током председавања. Циљ је да се уведе језик који промовише приступ „прво стабилност“, подржава поступну примену већ потписаних споразума и избегава директно помињање признања. Кипар такође може предложити неформалне експертске расправе унутар ЕУ о управљању нерешеним статусним питањима — укључујући и примере као што је модел „две Немачке“. Овакво формулисање не само да би дало Србији већи простор за дипломатско деловање, већ би поставило преседан за решавање комплексних билатералних спорова унутар ЕУ без максималистичких предуслова.

2. Залагање за убрзану структурну интеграцију Србије у ЕУ пре пуноправног чланства

Циљ: Продубити учешће Србије у секторским иницијативама и економским оквирима ЕУ пре формалног чланства, тако да Србија до 2026. буде функционално интегрисанија у ЕУ.

Предложене мере:

• Искористити нови „План раста“ ЕУ: Србија треба у потпуности да прихвати и спроведе План раста Европске комисије из 2023. године за Западни Балкан и да подстакне Кипар да током свог председавања представи Србију као пример успешне примене. План раста има за циљ интеграцију партнера са Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ и доношење појединих користи чланства пре формалног приступања. Он обухвата 6 милијарди евра у оквиру Фонда за реформу и раст како би се убрзало социо-економско приближавање. У пракси, Србија би могла убрзано да усклади своје прописе са ЕУ у областима као што су слободно кретање робе, услуга, транспорта и енергетике — секторима који ће међу првима бити отворени за регион. До почетка 2026, Београд би требало да идентификује конкретна правила јединственог тржишта која може једнострано усвојити и секторе за пилот интеграцију (нпр. прикључење зони без роминга или координација електроенергетске мреже). Србија затим, у сарадњи са Кипром, може тражити политичко признање ових напора, рецимо кроз догађаје или саопштења председавања, у којима се Србија представља као земља која проширује „четири слободе“ ЕУ на регион. Оваква видљива интеграција не само да приближава Србију ЕУ већ пружа и Кипру позитивну нарацију о проширењу коју може бранити у Бриселу.

• Постићи мини-споразуме о трговини и инвестицијама: До 2026. године, Србија треба да тежи постизању споразума који продубљују интеграцију са ЕУ иако не значе формално чланство. Уз подршку Кипра, Београд може тражити убрзано прикључење различитим програмима и иницијативама ЕУ: учешће у дигиталној и зеленој транзицији, заједничке инфраструктурне инвестиције, или проширење Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), посебно у области трговине пољопривредним производима или услугама. Кипар може имати улогу у обезбеђивању подршке у Савету ЕУ за овакве иницијативе. Такође, Србија би могла предложити посебан договор за учешће у европским транспортним мрежама или програмима истраживања као што је Horizon Europe у статусу посматрача или придруженог члана. До 2026. године, оваква секторска интеграција омогућила би Србији да фактички делује као чланица у кључним областима. Председавање Кипра може организовати састанке на високом нивоу који ће формализовати ове аранжмане, шаљући поруку да проширење може бити постепен, обострано користан процес.

• Повезати Медитеран и Балкан кроз инфраструктурне мреже: У сарадњи са Кипром, Србија треба да идентификује регионалне пројекте који повезују источни Медитеран са Балканом, позиционирајући Србију као логистички чвор. То може укључити проширење ЕУ-коридора на инфраструктурној мапи — као што су транспортне руте или дигиталне оптичке везе из Грчке (и посредно Кипра) ка Србији и даље ка северу. Србија треба да се залаже за укључење у све медитеранске иницијативе које Кипар буде истицaо током председавања, попут ЕУ дебата о поморском транспорту или енергетској повезаности. Једна од идеја је формирање радне групе Србија-Кипар-Грчка (2024–2025), која би развијала предлоге попут проширења Трансевропске транспортне мреже (TEN-T) на Западни Балкан или креирање балканског чвора за планирани EuroAsia Interconnector (енергетска веза Израел–Кипар–Европа). Залагањем за овакве пројекте, Србија показује како њена интеграција користи и широј ЕУ, посебно кроз унапређење повезаности Север-Југ. Убрзано учешће у овим мрежама пре самог чланства олакшаће приступни процес и донети конкретне економске користи.

3. Јачање билатералних економских и енергетских односа са Кипром

Циљ: Смањити енергетску зависност Србије од Русије и изградити међусобно поверење кроз снажније економске везе са Кипром, чиме се Србија позиционира као поуздан будући члан ЕУ.

Предложене мере:

• Диверзификација снабдевања енергијом преко источномедитеранских рута: Србија је већ направила важан корак ка енергетској независности кроз завршетак гасног интерконектора Србија–Бугарска крајем 2023. године, који омогућава увоз течног природног гаса преко грчке луке Александруполис. Наредни корак треба да буде директно партнерство са Кипром у области енергетске безбедности. Србија би требало да се прикључи планираном EastMed гасоводу, који има за циљ допремање гаса из кипарских и израелских поља преко Кипра и Грчке до Европе. Београд може започети разговоре са кипарским енергетским властима о дугорочним уговорима о снабдевању или заједничким инвестицијама у ЛНГ инфраструктуру. До 2026. године, Србија би могла да се позиционира као регионално енергетско чвориште, повезано са ЕУ, које прима и дистрибуира гас из источног Медитерана у регион. Ово не само да повећава српску енергетску независност, већ и усклађује Београд са енергетским приоритетима ЕУ, што ће бити позитивно оцењено у Бриселу.

• Подстицање билатералних инвестиција и трговине: Иако је обим трговине релативно скроман — око $40 милиона српског извоза у Кипар у 2023. и $8,6 милиона кипарског извоза у Србију у 2021. — Кипар је и даље значајан инвеститор у Србији, са укупно 526,9 милиона евра страних директних инвестиција између 2010. и 2021. године. Србија треба да искористи темеље постављене током самита из новембра 2023. и интензивира сарадњу у областима туризма, образовања, енергетике и технолошке размене. Практичне мере укључују организовање бизнис форума за кипарске компаније у Србији (нарочито у секторима туризма, банкарства, некретнина и енергетских услуга), као и подстицање српских фирми да истраже пословне могућности на Кипру или заједничке пројекте. Једна конкретна иницијатива може бити заједничка кампања промоције туризма, уз повећање броја директних летова и туристичке размене, чиме се граде трајне везе између две земље. До 2026. године, пораст инвестиција – рецимо, кипарских у соларне паркове у Србији или српског извоза прехрамбених производа у Кипар – биће опипљив доказ политичког савезништва и економске користи.

• Јачање сарадње на регионалним енергетским пројектима: Србија и Кипар могу покренути билатералну иницијативу у области енергетике као симбол стратешке сарадње. Србија може позвати Кипар да учествује у пројектима обновљивих извора енергије – нарочито соларних и ветро-паркова – симболично умањујући зависност од фосилних горива. Истовремено, Србија може поделити своје знање у области хидроенергетике и дистрибуције електричне енергије ради подршке кипарским енергетским реформама. У регионалном контексту, обе земље могу, заједно са Грчком, формирати трилатералну радну групу за гас и ЛНГ, која би се бавила логистиком транспорта источномедитеранског гаса до Балкана и ЕУ. Србија би тиме ојачала своју улогу као транзитне државе, што би Брисел препознао као допринос енергетској безбедности Уније. На овај начин, снажније енергетске везе постају не само питање билатералне сарадње већ и део аргументације да ће Србија као чланица ЕУ унапредити стабилност и отпорност читавог блока.

4. Дугорочни ефекти партнерства Србије и Кипра током председавања ЕУ 2026. године

Стратешким ослањањем на кипарско председавање Саветом ЕУ, Србија може остварити вишеструке дугорочне добити на свом путу ка чланству:

• Фокус на нормализацију, а не на признање: Уз дипломатско покровитељство Никозије, Србија може да настави процес дијалога са Приштином кроз постепене компромисе уместо под притиском ултиматума. Успешно председавање Кипра 2026. које би истакло стабилност и дијалог могло би да постави преседан унутар ЕУ да се формално признање Косова издвоји из кључних критеријума за приступање. Кипар и истомишљеници могу обезбедити да, све док Србија спроводи постојеће споразуме и конструктивно учествује у дијалогу, њени приступни преговори не буду блокирани. Овакав приступ омогућава отварање и затварање преговарачких поглавља чак и без коначног решења о статусу – што Србији даје политички простор за дугорочно решење. Министар спољних послова Кипра је 2012. изразио сличну позицију: да ће Кипар подржавати Србију да испуњава услове својим темпом. У 2026. то се може преточити у конкретне кораке, попут отварања кључних поглавља или убрзања процеса скрининга.

• Јачање економске и енергетске отпорности: Стратешко партнерство са Кипром омогућиће Србији дубљу економску интеграцију у европске тржишне и енергетске токове. Улазак у систем снабдевања гасом из источног Медитерана и привлачење кипарских и грчких инвестиција значајно ће смањити ослањање Србије на руске ресурсе. То не само да повећава енергетску безбедност Србије већ и убрзава њену трансформацију у регионални енергетски чворишни центар, повезујући источномедитеранске изворе са централном Европом. Уз то, раст трговине, туризма и заједничких пројеката с Кипром омогућава иновације и привредни раст. Кипар тиме добија конкретан интерес да се Србија интегрише у ЕУ, чиме се гарантовано наставља политичка подршка из Никозије. Изграђено поверење у економији и енергетици јача и политичке везе – као што је председник Вучић изјавио: „Кипрани су нам више од пријатеља – они су нам браћа.“ Такав однос значи да ће Србија имати доследног савезника у свим фазама приступања.

• Формирање блока подршке у јужној Европи: Активно ангажовање са Кипром може подстаћи стварање шире коалиције јужноевропских чланица ЕУ које подржавају проширење. Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија су природни партнери Србије по питању Косова, а ако кипарско председавање истакне напредак Србије, ове земље ће вероватно појачати ту поруку. Истовремено, друге медитеранске земље – Италија, Малта, па чак и Француска – могле би да подрже иницијативу којом би се стабилизовао западни Балкан као стратешки део Европе. Оваква регионална подршка балансирала би скептичније гласове унутар ЕУ и укотвила српску кандидатуру у шири геополитички контекст. До средине 2026. Србија би тако имала не само традиционалне пријатеље, већ мрежу држава које у њеном пријему виде сопствени интерес.

• Сви горе наведени ефекти воде ка једном коначном резултату – бржем и глаткијем уласку Србије у ЕУ. До краја председавања Кипра у јуну 2026. Србија би требало да има отворене све преговарачке кластере и буде ближа затварању кључних поглавља. Интензивна секторска интеграција (у привреди, енергетици, дигиталној политици...) значи да ће прилагођавање Србије при пуноправном чланству бити краће и ефикасније. Рано укључивање у механизме ЕУ доноси грађанима Србије конкретне добити – од инвестиција и енергетске безбедности до лакшег путовања – и пре самог чланства. То подстиче јавну подршку ЕУ интеграцијама, а уједно смањује неизвесност унутар саме Уније. У стратешком смислу, европска будућност западног Балкана тиме постаје неповратна.

У закључку, партнерство Србије и Кипра – уколико се пажљиво негује уочи и током кипарског председавања Саветом ЕУ 2026. године – може значајно убрзати српску интеграцију у Европску унију. Оно представља ретко усаглашавање интереса: Кипар добија престиж унапређујући процес проширења и афирмишући свој принципијелан став о Косову, док Србија добија моћног савезника који усмерава дневни ред ЕУ у њену корист. Обе земље, кроз овакву сарадњу, показују да је европско јединство могуће и без тога да сваки билатерални спор буде препрека на том путу.

Усмеривши пажњу на Кипар кроз добро осмишљену дипломатску стратегију – укључујући координацију на високом нивоу, заједнички приступ питању Косова, убрзану секторску интеграцију и јачање билатералних веза – Србија може учинити 2026. годину прекретницом свог европског пута. Дугорочне користи биле би значајне: Србија ближа пуноправном чланству у ЕУ него икад, са мање политичких препрека, снажнијом економијом и мрежом пријатеља унутар Уније који осигуравају да је циљ јасно на видику.