FDI из САД, Кине и Русије: допринос или дисторзија економског раста Србије

FDI у Србији: раст или политичка експлоатација?

Стране директне инвестиције (FDI) играју кључну улогу у подстицању економског развоја у земљама у развоју, пре свега путем упумпавања неопходног капитала, унапређења инфраструктуре и развоја људских ресурса. Оне такође доприносе трансферу напредних технологија и отварањем нових радних места. Србија је у периоду од 2000. до 2010. године доживела талас FDI, што је довело до значајне трансформације у секторима као што су банкарство, телекомуникације, индустрија, трговина, производи широке потрошње и енергетика, при чему је раст БДП-а варирао између 3% и 7% годишње.

Значај страних директних инвестиција (FDI) за земље у развоју је евидентан. Ипак, поставља се кључно питање: да ли водећи инвеститори попут САД, Кине и Русије заиста доприносе економском расту Србије, или пре свега следе сопствене интересе, извлачећи ресурсе или користећи инвестиције као инструмент политичког утицаја, потенцијално подривајући суверенитет Србије? Ради анализе овог сложеног питања, биће размотрене три студије случаја највећих инвестиција ове три земље у Србији, засноване на шест кључних фактора.

Студије случаја

Руска инвестиција у НИС: стратешки, политички и економски терет за Србију

Године 2008. Србија је продала 51% удела у свом државном нафтном предузећу НИС (Нафтна индустрија Србије) руској компанији Гаспром њефт за само 400 милиона евра, уз додатних 500 милиона евра обећаних за модернизацију. Чак и тада, овај договор је изазвао озбиљну забринутост, јер је продајна цена била знатно испод тржишне вредности компаније. Споразум је у великој мери оправдаван обећањем да ће гасовод „Јужни ток“ пролазити кроз Србију, што је био пројекат који је на крају отказан 2014. године, због несагласности са прописима Европске уније, чиме је почетно обећање неостварено.

Од тада, НИС наставља да бележи огромну добит. Само у 2022. години, компанија је остварила профит од 836 милиона долара – што је скоро двоструко више од износа који је Гаспром њефт платио за стицање контроле над компанијом пре 14 година. Ипак, уместо да се тај капитал реинвестира у српску економију или енергетску инфраструктуру, добит се извлачи из земље.

НИС: годишњи профит и инвестиције

Од 2015. до 2024. године, Нафтна индустрија Србије (НИС), у већинском власништву руског Гаспром њефта (56,15%), реализовала је више крупних инвестиција у српски енергетски сектор. Иако су те инвестиције званично представљене као пројекти модернизације са циљем повећања ефикасности производње и ширења енергетске инфраструктуре Србије, детаљнија анализа отвара озбиљна питања у вези са њиховим стратешким карактером, дугорочним последицама и стварном користи за српску привреду.

Поред финансијских аспеката, руско власништво над НИС-ом носи и дубоке стратешке последице. Енергија је кључни сектор сваке привреде, а чињеница да највећа српска нафтно-гасна компанија припада страној држави – и то оној која је умешана у велики оружани сукоб – представља озбиљан ризик по национални суверенитет. Ова политичка димензија посебно долази до изражаја у контексту одбијања Русије да прода свој удео у НИС-у, упркос томе што Србији предстоје тешке економске последице због могућих међународних санкција.

Те санкције директно проистичу због већинског руског власништва у НИС-у и представљају претњу по стабилност једног од кључних сектора српске привреде. Ипак, руски власници упорно одбијају да се повуку, чак и по цену штете по српски национални интерес.

Ова ситуација открива праву природу руске инвестиције у НИС: није реч о партнерству заснованом на обостраној користи, већ о стратешком инструменту којим се врши притисак и одржава утицај над Србијом.

Кинеска инвестиција у РТБ: Бор опоравак рударског сектора или експлоатација?

Године 2018, кинеска компанија Zijin Mining Group је откупила 63% удела у највећем српском рударском комплексу за експлоатацију бакра, РТБ Бор, за 1,26 милијарди долара. Споразум је укључивао убризгавање капитала од 350 милиона долара и додатних 200 милиона за покривање дугогодишњих дугова компаније. Влада Србије је задржала 37% удела, а цела трансакција је представљена као спас за посрнули рударски сектор Србије.

Ипак, иако је долазак компаније Zijin донео финансијску стабилност и модернизацију, ова инвестиција је изазвала више озбиљних забринутости; од проблема у радничкој структури, преко еколошког загађења, до питања стварне економске користи за Србију. За разлику од руске инвестиције у НИС, кинески удео у РТБ Бору можда нема директну геополитичку улогу, али његов експлоататорски карактер поставља легитимна питања у погледу структуре пословања и управљања профитом.

РТБ Бор: процењени годишњи профити

Иако се на први поглед чини да је кинески RTB Бор профитабилна компанија која је спасила српски рударски сектор од колапса, дубља анализа открива бројне критичне проблеме за Србију.

Затворени ток капитала

Један од кључних изазова јесте одсуство сарадње са српским подизвођачима. Према доступним подацима, Zijin Mining већину оперативних уговора додељује кинеским фирмама, уместо да ангажује домаће компаније. Ово ствара затворен систем циркулације капитала у којем се већина економске добити враћа у Кину, уместо да се шири унутар српске привреде. Недостатак локалних партнерстава ускраћује српским фирмама прилику за раст и умањује мултипликативни ефекат који би овако велика инвестиција иначе могла да произведе.

Еколошки утицај

Иако је модернизација рударских постројења и побољшање топионице бакра довело до повећања производње и техничке ефикасности, то је постигнуто уз високу еколошку цену. Локалне заједнице, попут Кривеља, пријавиле су тешко загађење, што је довело до протеста и блокада рударских активности. Житељи указују на контаминацију воде и лош квалитет ваздуха као трајне проблеме.

Мониторинг квалитета ваздуха у Бору у периоду од 2019. до 2022. године је показао да су нивои арсена били стотинама, па чак и хиљадама пута већи од дозвољених према српском закону, уз учестале екстремне концентрације сумпор-диоксида. Ове опасности по животну средину угрожавају јавно здравље, изазивају неповерење у регулаторне институције, и доводе у ризик животе око 45.000 становника Бора.

И поред великих унапређења топионице у циљу повећања извозне конкурентности Србије, еколошки надзор остаје слаб. Министарство заштите животне средине Србије је 2021. године одбило захтев компаније Zijin да избегне комплетну процену утицаја на животну средину, што указује на неспремност компаније да се у потпуности придржава закона.

Структура радне снаге

Још једно осетљиво питање представља структура запослених. Иако је испуњен услов да се задржи 5.000 радника из периода пре аквизиције, забринутост изазива структура нових радних места. До краја 2024. године додато је око 1.000 нових позиција, али без поузданих и транспарентних података тешко је утврдити колико од њих припада домаћој радној снази.

У марту 2025. председник Самосталног синдиката у Zijin Copper је изјавио да у Zijin Mining-у ради неколико хиљада кинеских радника, као и одређен број радника из Африке.

Осим тога, већина српских радника у Zijin Copper је ангажована на физичким пословима, техничким задацима или у средњем менаџменту, док су кључне управљачке и стратешке позиције претежно у рукама кинеског особља. Упркос постојању квалификованих домаћих кадрова, Zijin често увози стручњаке из Кине, посебно за инжењерске и надзорне функције, чиме се ограничавају могућности Срба да учествују у процесима одлучивања.

Иако је инвестиција компаније Zijin у РТБ Бор спасила предузеће од колапса и претворила га у профитабилну компанију, та трансформација је дошла по немалу цену. Економске користи за Србију остају ограничене, профити се у великој мери враћају у Кину, док се креација високо квалификованих радних места избегава преко увоза радне снаге.

Microsoft: Прекретница у технолошким инвестицијама Србије

Microsoft је успоставио своје присуство у Србији 2001. године организовањем прве конференције „Синергија“, где је препознао изузетан потенцијал српске ИТ заједнице. Године 2003. компанија је званично отворила канцеларију за продају и маркетинг у Београду, након чега је 2005. основан Microsoft Development Center Serbia (MDCS). Иако прецизни подаци о укупним улагањима нису јавно доступни, познато је да је Microsoft у првих девет година пословања у Србији инвестирао око 100 милиона долара, а укупан износ од 2001. године до данас процењује се на преко 500 милиона долара.

MDCS је фокусиран на развој најсавременијих технологија и доприноси развоју неких од најважнијих производа Microsoft-а, укључујући Microsoft Azure и Microsoft Office. Центар обухвата тимове специјализоване за Azure Data, Office, Office Media Group, Web Experiences, Applied Sciences и Mixed Reality. Пројекти обухватају обраду података, cloud услуге, вештачку интелигенцију и примене виртуелне стварности.

Компанија тренутно запошљава више од 800 инжењера, од којих су већина држављани Србије. Од самог почетка, центар је био усмерен на регрутовање домаћег талента, чиме је значајно допринео изградњи јаке домаће ИТ радне снаге. Српски стручњаци заузимају и техничке и менаџерске позиције, што показује дубину локалне експертизе. Центар је такође препознат као средина која негује различитост и инклузију, али истовремено остаје посвећен неговању и задржавању домаћег кадра. Овај приступ је учинио Microsoft једним од најпожељнијих послодаваца у српском технолошком сектору и једним од кључних актера у развоју домаће ИТ индустрије.

Ангажовање Microsoft-а у Србији далеко превазилази унутрашње пословање. Компанија активно подржава низ иницијатива које помажу домаћим предузећима, државним институцијама, образовним установама, стартаповима и цивилном друштву.

Један од најуспешнијих примера је сарадња са компанијом Delhaize Serbia на развоју мобилне апликације „My Maxi“. Апликација, заснована на Microsoft Azure платформи, персонализује попусте и искуство куповине за кориснике. Прво је покренута у Крагујевцу, а убрзо је привукла преко 500.000 корисника широм Србије.

У јавном сектору, Microsoft је сарађивао са Владом Србије и Министарством здравља на дигитализацији здравственог система. Циљ ових пројеката је унапређење пословних процеса, развој превентивне здравствене заштите и доношење одлука на основу података захваљујући cloud инфраструктури и анализи података уз помоћ вештачке интелигенције.

У области образовања и развоја техничких вештина, Microsoft организује и спонзорише бројне програме попут Bubble Cup – међународног такмичења из програмирања које је основао MDCS, а које подстиче алгоритамско размишљање и тимски рад, као и манифестације Girls in ICT Day и Women Know IT које охрабрују девојке и жене да уђу у свет технологије, и Women in AI Hackathon, усмерен на укључивање жена у вештачку интелигенцију и науку о подацима.

Microsoft такође доприноси континуираном професионалном развоју. Обезбеђујући приступ дигиталним алатима, едукативним ресурсима и клауд инфраструктури, помаже домаћим компанијама да модернизују своје пословање. Преко регионалне мреже партнера, Microsoft подржава мала и средња предузећа (МСП) и стартапове у усвајању Microsoft решења.

Поред технолошких иницијатива, Microsoft Србија одржава техничку и корисничку подршку за домаћа предузећа, омогућавајући им ефикасну употребу Microsoft производа и повећање конкурентности.

Ове активности су оставиле дубок и дуготрајан утицај на Србију, посебно на ИТ сектор који је постао један од носећих стубова националне економије. Извоз ИТ услуга је у 2024. години достигао око 4 милијарде долара.

Компарација три студије случаја

На основу упоредне анализе три кључне стране инвестиције у Србији – из Русије (Гаспром/НИС), Кине (Zijin/РТБ Бор) и Сједињених Америчких Држава (Microsoft) , јасно је да се америчка инвестиција издваја као једина која је истински допринела одрживом и здравом развоју српске привреде.

Иако су руске и кинеске капиталне инфузије биле знатно веће у апсолутним бројевима, њихов ефекат је у великој мери био експлоататорски. Руска инвестиција у енергетски сектор приоритет даје репатријацији профита и политичком утицају, док занемарује локалне иновације и изградњу капацитета. Слично томе, кинеска инвестиција у рударство је резултирала озбиљним еколошким последицама, минималним технолошким трансфером и радном структуром у којој доминира увезена радна снага, уз мали број трајних користи за локалне заједнице или високо квалификована радна места.

Супротно томе, приступ Microsoft-а представља јасан модел раста. Са процењеном инвестицијом већом од 500 милиона долара од 2001. године, компанија је створила преко 800 високо квалификованих радних места, која су у већини случајева попуњена српским инжењерима и менаџерима. Поред директног запошљавања, Microsoft је подстицао локалне иновације, подржавао образовање, оснаживао стартапове и мала и средња предузећа, као и инвестирао у разноврстан, инклузиван и будућности оријентисан технолошки екосистем. Циклус реинвестирања остаје отворен и активан, што додатно јача дигитални суверенитет Србије, уместо да га угрожава.

Ове студије случаја показују да вредност стране инвестиције за земљу домаћина не зависи од њене величине, већ од њене структуре, намере и утицаја. Присуство Microsoft-а у Србији доказује како страна инвестиција, ако је усмерена на партнерство и развој, може постати снажан покретач дугорочног напретка националне привреде.