Од Пупинових калемова до 5G мреже: скок српских телекомуникација у будућност

Пре више од једног века, Михајло Пупин, српско-амерички визионар који је пренео људски глас преко континената, преобразио је телекомуникације својим генијалним калемовима за појачање сигнала. Али Пупиново наслеђе никада није било само у технологији, оно је било у повезивању светова. Између Србије и Америке, између изума и напретка, између индивидуалног ума и заједничког напретка.

Данас та иста струја пролази кроз ново дигитално буђење Србије. Док се земља припрема да исплете мрежу 5G технологије на својој територији, уз подршку Банке за извоз и увоз Сједињених Држава и европских партнера, она поново посеже за повезаношћу и иновацијом. У том настојању одјекује дух Пупиновог времена: мала земља која се усуђује да повеже себе са светом, и свет који јој, заузврат, пружа руку.

Прелаз Србије на 5G мрежу: баланс између дигиталног раста и геополитике

Телекомуникациони пејзаж Србије почива на стабилном тријумвирату који чине Телеком Србија, Yettel и A1 Србија, што представља равнотежу између државне контроле и приватног сектора. Са Телекомом који држи око 42–44% тржишта, затим Yettel-ом са 33% и A1 са 24%, структура одражава и конкуренцију и стратешки надзор (држава). Већинско државно власништво у Телекому држави не даје само утицај, већ и правац развоја, постављајући компанију у само средиште дигиталне трансформације и 5G будућности Србије. Група Телеком Србија послује на 13 тржишта, регионално и глобално, и има 13 милиона корисника, са тенденцијом даљег раста, захваљујући томе што континуирано унапређује понуду савременим услугама неопходним за 21. век.

Долазак 5G мреже представља више од технолошке прекретнице. То је темељ дигиталне и стратешке еволуције Србије. После година одлагања које су земљу оставиле међу последњима у Централној и Источној Европи када је реч о модернизацији ове области, моментум коначно добија на снази. Са Београдом који се припрема да буде домаћин Експо изложбе 2027, 5G је постао услов модернизације Србије и претходница паметних градова, ефикасније управе и дигиталних иновација. Влада је обећала националну покривеност 5G мрежом до 2027. године, представљајући је не само као питање повезаности, већ и као питање идентитета, тј. сигнал припадности следећој генерацији глобалних економија.

Ипак, ова прича се одвија и на геополитичкој сцени. Одлука Србије да потражи спољно, државно гарантовано финансирање од Банке за извоз и увоз САД (US EXIM Bank) означава прекретницу, јер је ово први пут да једна америчка институција финансира увођење 5G мреже за европског телекомуникационог оператера. Тај потез има тежину која превазилази економију: он сигнализира постепено приближавање Србије трансатлантским партнерима у сектору којим је дуго доминирала Кина. У међувремену, Европска инвестициона банка (EIB), у оквиру иницијативе „Team Europe“, додаје нови слој стратешког партнерства, док кинеско присуство (предвођено Huawei-јем) и даље остаје присутно кроз 4Г и оптичку инфраструктуру, али полако губи на значају.

У тој осетљивој равнотежи између Вашингтона, Брисела и Пекинга, 5G агенда Србије постаје више од технолошке мреже, она постаје део геополитике. Предстојећи избор добављача, било да су то Ericsson, Nokia или отворене архитектуре попут Open RAN, одредиће не само дигиталну будућност земље већ и њене стратешке савезе. Кроз ову трансформацију, визија Телекома Србија да постане „поуздан глобални партнер у новој дигиталној ери“, са експанзијом у области cloud технологија, финтека и ИТ услуга, поставља 5G као истовремено национални пројекат изградње и геополитичку поруку: Србија се повезује са светом уз помоћ поузданих партнера.

Споразум у фокусу

Телеком Србија је у завршној фази закључивања финансијског аранжмана вредног 50 милиона долара са Банком за извоз и увоз САД, што представља прекретницу у процесу увођења 5G мреже у Србији. Како је саопштио генерални директор Владимир Лучић, кредит долази под изузетно повољним условима, бољим од оних које би могле да понуде комерцијалне банке. Овај споразум представља директну потврду подршке америчке владе дигиталној трансформацији Србије, будући да је реч о првом аранжману ове врсте између европског телекомуникационог оператера и EXIM банке Сједињених Држава.

Амерички кредит надовезује се на ранију инвестицију Европске инвестиционе банке од 70 милиона евра, одобрену 2021. године, намењену јачању телекомуникационе инфраструктуре Србије, ширењу покривености 4Г мрежом и убрзању увођења 5G технологије како би се обухватило око 60% становништва у почетној фази, укључујући и недовољно развијена сеоска подручја. Заједно, америчко и европско финансирање обезбеђују Србији и ликвидност и кредибилитет у реализацији 5G амбиција. Истовремено, РАТЕЛ је у септембру 2025. године покренуо дуго очекивану аукцију за доделу 5G спектра, са почетном ценом од 100 милиона евра по фреквенцијском блоку. Очекује се учешће сва три оператера, Телекома, Yettel-а и A1, док је држава спремна да оствари значајан приход. Телеком, међутим, делује најспремније: опрема је већ набављена, а базне станице постављене, па би 5G услуга могла одмах да буде активирана чим се лиценце доделе. Синхронизовано темпирање финансирања, лиценцирања и инфраструктурне спремности указује да ће већ почетком 2026. године Телеком располагати и капиталом и регулаторним одобрењима за потпуну имплементацију.

Према речима Лучића, прве 5G услуге Телекома биће покренуте у децембру 2025. године, након чега ће уследити убрзано ширење мреже уз подршку глобалних партнера као што је Vodafone, који ће омогућити ефикаснију набавку и примену технологије по пуштању мреже у рад. План компаније предвиђа широку националну покривеност у року од две године и универзални приступ 5G мрежи до краја 2027. године, што се у потпуности поклапа са припремама Србије за Експо 2027. Реч је о амбициозном плану: да би се покрио сваки град и рурална средина, потребна је густа мрежа макро- и микро-станица која ће се ослањати на постојећу 4Г и оптичку инфраструктуру коју је Телеком већ модернизовао. Како је Лучић нагласио, велики део „основне инфраструктуре већ је постављен“, што омогућава брзу имплементацију. До 2027. године Србија има за циљ да успостави потпуно интегрисану платформу повезаности, 5G мрежу која ће покретати паметне градове на Експу, индустријску аутоматизацију, услуге великe брзине и дигиталну трансформацију јавног сектора.)

Карактеристике будуће српске 5G мреже кроз различите секторе

Инфраструктурна димензија: изградња дигиталног језгра

Финансирање које је подржано од стране EXIM банке даје замах дигиталним темељима Србије, претварајући увођење 5G мреже у кичму шире платформе повезаности. Ово није само унапређење телекомуникација; то је инфраструктура на којој ће функционисати српска дигитална економија. Нова мрежа ће обезбедити већу пропустљивост и подршку за технологије као што су аутономни системи, паметне електроенергетске мреже и cloud апликације у реалном времену. У суштини, Србија поставља нове „дигиталне шине“ за своју економију, инфраструктуру која омогућава иновације у сваком сектору. Европска инвестициона банка нагласила је да ће ширење 5G мреже и ултрабрзог широкопојасног интернета „убрзати дигиталну трансформацију српске економије“, и да остаје један од приоритета у оквиру Дигиталне агенде Србије. Амбиција Телекома Србија да постане телекомуникациони оператер будућности потврђује ову логику: његова мрежа треба да покреће шири дигитални екосистем од стриминг и cloud платформи до е-здравства и паметне мобилности.

Економска димензија: катализатор улагања и раста

Са економске стране, увођење 5G мреже у Србији представља значајан прилив инвестиционог капитала — у комбинацији кредита Европске инвестиционе банке од 70 милиона евра, очекиваног финансирања Банке за извоз и увоз САД у износу од 50 милиона долара, улагања оператера и прихода од предстојеће аукције за доделу спектра, који ће заједно премашити стотину милиона евра. Та инвестиција има вишеструке ефекте: изградња инфраструктуре подстаћи ће домаће извођаче, отворити нова радна места у инжењерингу и ИТ сектору и подстаћи локалне добављаче. Али њен домет иде даље. Снажна дигитална инфраструктура повећава атрактивност Србије за инвеститоре и иноваторе. Поуздана 5G покривеност привући ће стартапе и високотехнолошке компаније у областима као што су финтек, агритек, логистика и производња у оквиру концепта Индустрије 4.0. Са модерном мрежом, руралне заједнице добијају приступ е-трговини, телемедицини и дигиталном образовању, док предузетници добијају алате за иновације без обзира на локацију. Повoљни услови кредита омогућавају и да Телеком Србија задржи приступачне цене, подстичући широку примену и максимизовање економских користи. Наредни корак, међутим, биће повезивање ове инфраструктуре са дигиталним вештинама, подстицајима за истраживање и развој и програмима предузетништва, како би се осигурало да повезаност прерасте у стварну економску трансформацију.

Геополитичка и стратешка димензија: између моћи и дигиталног суверенитета

Укључивање Банке за извоз и увоз САД (US EXIM Bank) означава значајан геополитички помак. Први пут Вашингтон директно финансира дигиталну инфраструктуру Србије, што представља важан корак у сектору у којем је Кина, преко Huawei-ја, некада имала доминантну улогу. Заједно са Европском инвестиционом банком, ангажман EXIM банке ће да интегрише дигитални развој Србије чвршће у западни технолошки екосистем. Ово усаглашавање суптилно потврђује опредељење Србије за безбедносне стандарде договорене у Вашингтонском споразуму из 2020. године, који подразумевају искључивање добављача високог ризика из 5G мреже. Разноврсност извора финансирања и добављача омогућава Србији да унапреди дигитални суверенитет, обезбеђујући да ниједан страни актер не стекне монополску структурну контролу над њеном дигиталном инфраструктуром.

Регулаторна и тржишна димензија: конкуренција и управљање

Прелазак Србије на 5G сада улази у кључну регулаторну фазу. Аукција за доделу 5G спектра коју спроводи РАТЕЛ, са почетним понудама од 100 милиона евра по лиценци, тестираће и капацитет оператера и стратешки приступ државе. Телеком Србија, поткрепљен финансирањем EXIM и EIB банака, јасно је позициониран као лидер, али и Yettel и A1 Србија треба да обезбеде лиценце како би остали конкурентни. Оба оператера стоје иза снажних међународних група (e& и Telekom Austria), које могу донети додатне инвестиције. Главни изазов регулатора биће очување једнаких услова на тржишту, како би се обезбедило да државна подршка Телекому не наруши фер конкуренцију. Истовремено, двострука улога државе (као власника и као доносиоца политика) захтева пажљиво раздвајање интереса, у складу са принципима јединственог дигиталног тржишта Европске уније.

Доносоци политика могу такође прописати обавезе покривености уз лиценце, како би се обезбедило да 5G не остане ограничен на градове, већ да обухвати и мања места и руралне области. Уколико регулатива остане транспарентна, отворена за конкуренцију и иновације, Србија може остварити два циља: брзу имплементацију коју предводи снажан национални оператер и тржиште које наставља да подстиче разноврсност, иновације и корист за потрошаче.

Ризици и ограничења: усклађивање амбиције са реалношћу

Чак и уз снажно финансирање и јасну политичку подршку, увођење 5G мреже у Србији остаје сложен и ризичан подухват. Кредити EXIM банке (50 милиона долара) и Европске инвестиционе банке (70 милиона евра) обезбеђују кључни капитал, али у комбинацији са високим накнадама за аукцију спектра стварају и значајно финансијско оптерећење за Телеком Србија. Као државна компанија, сваки финансијски неуспех могао би да се одрази на јавне финансије. Уколико интересовање за 5G услуге буде мање од очекиваног, било због спорог прихватања од стране потрошача или ограничене примене у привреди, Телеком би се могао суочити са притиском отплате управо у тренутку када реализује један од капитално најинтензивнијих пројеката у својој историји. Ризик извршења такође је висок: остваривање потпуне националне покривености 5G мрежом до 2027. године амбициозан је циљ који зависи од усклађеног напретка у лиценцирању спектра, набавкама и локалним дозволама. Сваки бирократски застој или проблем у ланцу снабдевања могао би угрозити способност Србије да до Експа 2027 демонстрира пуну спремност за 5G. Управљање логистичком страном, која обухвата хиљаде базних станица, надоградњу преносних мрежа и координацију извођача, захтеваће дисциплинован надзор над пројектом и поуздане технолошке партнере.

Са тржишног становишта, неједнак инвестициони капацитет међу оператерима носи додатне ризике. Предност Телекома у приступу повољном државно гарантованом финансирању могла би му омогућити да престигне Yettel и A1, стварајући привремену доминацију у 5G сегменту. Такав дисбаланс може обесхрабрити конкуренцију или иновације, док би супротан екстрем — ако сви оператери истовремено претерано инвестирају, могао изазвати рат цена који би умањио профитабилност целог сектора. Са стране корисника, успех ће зависити од степена прихватања. 5G ће заживети само ако корисници уоче његову стварну вредност, кроз паметне куће, cloud алате или нове дигиталне услуге, и ако уређаји и тарифе остану приступачни. Без видљивих побољшања у брзини, поузданости или понуди дигиталних садржаја, масовно прихватање могло би бити спорије него што се очекује.

Избор добављача и технолошка интеграција представљају још један низ изазова. Намера Србије да задржи мултивендорски приступ, комбиновањем европских добављача као што су Ericsson и Nokia са постојећим Huawei компонентама и евентуалним системима Open RAN, повећава отпорност, али истовремено компликује интеграцију и одржавање. Фрагментисан добављачки екосистем може довести до проблема компатибилности, безбедносних слабости или оперативне неефикасности ако се њиме не управља пажљиво. Сајбер-безбедност је, можда, најтрајнији ризик. Национална 5G платформа обрађиваће огромне количине осетљивих јавних и приватних података, што је чини привлачном метом за шпијунажу или сајбер саботаже. Постојећа партнерства Телекома Србија са америчким и израелским компанијама (линк) јачају капацитете за одбрану, али ће континуирана регулаторна будност и пуна усаглашеност са безбедносним стандардима ЕУ за 5G бити пресудни. Истовремено, Србија мора да обезбеди суверенитет над подацима, гарантујући да се критични државни и грађански подаци складиште и обрађују под националном јурисдикцијом, нарочито при коришћењу страних cloud или инфраструктурних провајдера.

На крају, пут Србије ка 5G није само питање повезаности. То је питање контроле, капацитета и кредибилитета. Успех или неуспех овог подухвата одредиће ниво дигиталног суверенитета Србије у деценијама које долазе.

Усидравање дигиталне будућности Србије у западној стратешкој путањи

Споразум између EXIM банке и Телекома Србија представља више од инвестиције — он је изјава о стратешком правцу земље. Сарадњом са америчким и европским партнерима, Србија не гради само 5G мрежу; она усидрава своју дигиталну будућност у оквирима западне стратешке орбите. Тај споразум шаље поруку поверења, кредибилитета и јасног помака ка транспарентној, правилима заснованој сарадњи. Кроз финансирање које подржавају западни партнери, отворене поступке јавних набавки и усклађеност са дигиталним и безбедносним оквирима Европске уније, Србија се позиционира као поуздан и повезан актер између Балкана и евроатлантске заједнице.

Ипак, овај напредак захтева сталну будност. Србија мора обезбедити да суверенитет и безбедност остану у средишту дигиталне трансформације, пажљиво управљајући преосталим ослањањем на кинеске добављаче и спречавајући да било који страни актер стекне несразмеран утицај. Од кључног је значаја очување и стратешке аутономије и поверења инвеститора.

Ако Србија одржи ту равнотежу између отворености и суверености, њена 5G платформа неће само покретати економију, већ ће учврстити њено место у повезаној будућности Европе, где дигитална инфраструктура постаје мост ка заједничком расту, иновацијама и стратешкој стабилности.