Србија и кичма Европе – Значај Дунава за Србију, Европу и Сједињене Америчке Државе

Традиционални значај Дунава добија нови замах

Река Дунав, дуга 2.857 километара, протеже се кроз Европу и представља економску и еколошку артерију за више од 115 милиона људи у 14 земаља.

Кроз историју, Дунав је био кључни цивилизацијски коридор у Европи, служећи као северна граница Римског царства са важним војним и трговинским центрима као што су Сингидунум (Београд), Виминацијум и Аквинкум (Будимпешта) дуж његових обала. Он је био стратешка војна граница и витална логистичка рута за римске легије и трговачку робу. У средњем веку, Дунав је наставио да повезује Западну Европу са Балканом и Византијом, олакшавајући кретање жита, соли и дрвета, као и подршку дипломатији и трговини.

У 19. веку улога Дунава је додатно ојачана увођењем парне пловидбе и оснивањем Европске комисије за Дунав (1856) — пионирским кораком у међународном управљању. То је Дунав учинило једном од првих река којима се управљало мултилатерално, деценијама пре настанка институција попут Европске уније. Вредно је истаћи да је ова комисија прва међународна организација на свету. Тако је Дунав, од антике до савремене геополитике, остао у центру транспорта, одбране, трговине и културне размене, обликујући интеграцију и стабилност централне и југоисточне Европе.

Нови замах значаја Дунава настао је након што су црноморске луке блокиране током рата у Украјини, чиме је Дунав постао животна артерија за извоз украјинског жита: око 40 милиона тона је испоручено преко лука као што су Измаил и Рени у оквиру иницијативе ЕУ „Стазе солидарности“. Лука Констанца у Румунији добила је нови значај, обрадивши више од 5 милиона тона украјинског жита у првих девет месеци 2024. године, након циљаних унапређења подржаних од стране ЕУ. У будућности се очекује да Дунав постане главни логистички коридор за обнову Украјине након рата, омогућавајући транспорт грађевинског материјала унутрашњим пловним путевима и истовремено јачајући шире регионалне везе.

Управљање реком: Институционални оквири сарадње на Дунаву

Српски модел управљања

Унутар својих граница, Србија управља Дунавом кроз структуиран институционални оквир и снажна јавно-приватна партнерства. Кључне државне институције укључују Агенцију за управљање лукама (АУЛ), која је задужена за надзор над лучким пословањем и теретом, као и Пловпут, који управља безбедношћу пловидбе, одржавањем пловног пута и услугама речне информације (RIS). Локалне капетаније надлежне су за свакодневну пловидбу и издавање дозвола.

Српске дунавске луке, нарочито Лука Београд и DP World Нови Сад, представљају кључне логистичке чворове који су тренутно у процесу модернизације и проширења. Ове активности подржавају специјализоване логистичке компаније као што су Енпекс, Ренус Србија, Кине+Нагел и Агенплус, које пружају широк спектар услуга у области терета и речне флоте.

Србија дубоко интегрише управљање Дунавом са међународним организацијама и прекограничним механизмима. Усваја стандарде Оквирне директиве ЕУ о водама и учествује у бројним сарадничким иницијативама. Национална управа за пловне путеве, Пловпут, обележила је 60 година постојања 2023. године на великом регионалном догађају, где су се састали представници Дунавске комисије и услуга речне информације, што је показало снажну регионалну повезаност.

Кроз чланство у Дунавској комисији и активно учешће у експертским групама, Србија блиско сарађује са Аустријом, Мађарском, Хрватском, Румунијом, Бугарском и Украјином у погледу стандарда пловидбе и хидротехничких радова. Ова сарадња одражава висок степен успешности и усклађености са транснационалним стандардима и заједничком инфраструктуром, позиционирајући Србију као проактивног и ефикасног актера у области управљања Дунавом, иако изазови и даље постоје, нарочито у финансирању и координацији пуне интеграције у ЕУ.

Међународни институционални оквир

Са све већим стратешким значајем Дунава, Европска унија је 2011. године покренула ЕУ Стратегију за Дунавски регион (EUSDR). Ова иницијатива функционише као макрорегионални оквир за координацију развоја и сарадње преко националних граница.

EUSDR обухвата 14 земаља — од Немачке и Аустрије на западу до Украјине и Молдавије на истоку — и фокусира се на решавање заједничких изазова као што су загађење вода, ризици од поплава, непотпуна транспортна инфраструктура и фрагментирана енергетска повезаност. Важно је истаћи да EUSDR није сам по себи финансијски механизам, већ усмерава постојеће ЕУ инструменте попут Кохезионе политике, Interreg-а, Horizon-а и Connecting Europe Facility (CEF) ка националним и регионалним буџетима.

Инвестиције и пројекти – преглед по секторима

Транспорт

Дунав, као Коридор VII у оквиру TEN-T мреже, дуго је патио од плитких вода и застареле инфраструктуре. ЕУ и националне инвестиције — преко CEF-а, Кохезионог фонда и ИПА програма — сада су усмерене на унапређење пловности, изградњу лука и мостова и јачање мултимодалне повезаности. Циљ је позиционирање Дунава као кључног коридора за одрживи теретни транспорт и регионалну интеграцију.

Кључни пројекти:

Енергетски сектор

Дунав и даље има кључну улогу у хидроенергији и хлађењу, али његова улога као енергетског коридора се шири. Земље сада сарађују на изградњи гасовода, електромрежа и развоју обновљивих извора енергије у оквиру Приоритетне области 2 (PA2) Дунавске стратегије (EUSDR), уз подршку великих фондова ЕУ и међународних финансијских институција. Регион постаје централни за енергетску безбедност Европе и енергетску транзицију ка чистим изворима.

Кључни пројекти:

Дунав остаје од виталног значаја за хидроелектране и индустријско хлађење, али све више постаје кључни енергетски коридор за прекограничне везе електричне енергије и гаса. Кроз Приоритетну област 2 Дунавске стратегије и фондове ЕУ, земље заједно раде на инфраструктури, повезивању електромрежа и развоју обновљивих извора енергије. Овај регион је постао централни за енергетску безбедност Европе и зелену транзицију.

Сектор заштите животне средине

Дунавски слив представља еколошки критично подручје, дом ретких врста и извор животних ресурса за милионе људи. Деценије загађења и инжењеринга речног тока довеле су до деградације његових станишта, али од 1990-их, координисани напори — посебно кроз ICPDR и Приоритетне области 4 и 5 Дунавске стратегије (EUSDR) — значајно су допринели обнови. Данас су европски и национални пројекти усмерени на пречишћавање отпадних вода, смањење загађења и заштиту биодиверзитета.

Кључни пројекти:

Унапређење стратешке свести о Дунаву: Политички путеви за домаће и међународне актере

Доносиоци одлука у Србији и широм Европе требало би да придају већи значај Дунаву, имајући у виду његов доказани значај у области транспорта, енергетике, екологије и туризма, како је приказано у овој анализи. Изнад свега, његов геостратешки значај ће само расти како се рат у Украјини буде приближавао крају. Препоруке укључуку:

Покретање годишњег „Форума будућности Дунава“ у Београду

Организовати форум који би окупио министре, управе лука, шпедитере, финансијере и тинк-тенкове из свих 14 дунавских држава. Форум би представљао податке о трговинским токовима, климатској отпорности, енергетским коридорима и кључној улози Дунава у ЕУ-Украјина иницијативи „Стазе солидарности“. Овај догађај би институционализовао српску улогу у регионалном повезивању и подстицао континуирану пажњу ка пројектима везаним за реку.

Формирање међународне радне групе „Danube Vision Task Force“

Ова радна група би имала задатак да развије конкретне пројекте спремне за реализацију: дигитални близанац пловног пута, луке прилагођене водонику, аутономне барже, и да их усмери ка изворима финансирања као што су Кохезиона политика, Interreg, Horizon и CEF. Њена мисија била би претварање стратегије у изводљиве и банкарски одрживе инвестиције.

Покретање дипломатске кампање ка Иницијативи Три мора (3SI)

Представити Дунав као кичму која повезује коридоре север–југ Три мора са извозним рутама жита ка Црном мору, и позиционирати Србију за статус придруженог члана или посматрача. Ово би унело „речну димензију“ у инвестициони списак од €111 милијарди Иницијативе Три мора и привукло нови капитал за унапређење пловног пута и енергетске инфраструктуре.

Интегрисање Украјине као кључног партнера у модернизацији Дунава

Установити заједничку српско-украјинску радну групу за логистику и енергетику на Дунаву, с циљем интеграције саобраћаја „Стаза солидарности“ у дугорочну инфраструктуру (нпр. продубљивање Сулинског канала, размена RIS података, заједничке безбедносне вежбе у лукама). Ово би значајно повећало улогу Србије у логистици обнове Украјине.

Интензивирање деловања у свим постојећим дунавским платформама

Србија треба проактивно да делује у свим организацијама у којима већ учествује — ICPDR, Дунавска комисија, EUSDR, Дунавски програм / Interreg и Савска комисија — како би истакла обновљену улогу Дунава у регионалном развоју у годинама које долазе.

Циљана билатерална дипломатија са утицајним државама ван дунавског слива

Успоставити партнерства са земљама као што су САД, Француска, Велика Британија и Пољска, како би се обезбедило кофинансирање речне инфраструктуре отпорне на климатске промене, уз ослањање на њихове фондације за „плаву економију“ и агенције за осигурање извоза.