Србија и Иницијатива три мора

Шта је Иницијатива три мора?

Платформа за регионалну сарадњу: Иницијатива Три мора је платформа за регионалну сарадњу која повезује тринаест земаља ЕУ у близини Егејског, Црног и Балтичког мора. У чланове спадају Аустрија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Естонија, Грчка, Мађарска, Литваније, Летонија, Пољска, Румунија, Словачка и Словенија. Ова иницијатива је покренута 2015. године од стране Пољске и Хрватске са циљем да се повећа повезаност Централне и Источне Европе кроз заједничке инфраструктурне пројекте који обухватају транспорт, енергетику и дигиталну трансформацију. Због потенцијала за убрзан развој традиционално неразвијеног дела Европе, ова иницијатива од почетка наилази на подршку Сједињених Америчких Држава и Европске уније.

Важна мисија и помешани резултати: Инцијатива три мора се базира на моделу меког управљања, без конкретног институционалног оквира и са фокусом на годишње самите, бизнис форуме, зајендичке форуме и сарадњу кроз заједнички инвестициони фонд иницијативе. Резултати су за сада половични - није испуњен циљ од пет милијарди еура уложених у заједнички фонд иницијативе и постоје значајне разлике у нивоу ангажмана чланица. Ипак, ова иницијатива има велики значај због свог циља да надокнади недостатак инфраструктурне повезаности Централне и Источне Европе на оси север-запад. Првобитно, Иницијатива три мора је била замишљена као конкурент кинеској Иницијативи појаса и пута, али још није дошла до тога да се заиста може назвати конкуренцијом. То ће се променити у 2025. години.

Оживаљавање иницијативе је на хоризонту

Трампов други мандат: Очекује се да ће у другом мандату председника САД Доналда Трампа доћи до интензивирања сарадње са Источном Европом у склопу стратешког напора да се амерички интереси заштите од кинеског и руског утицаја. Источноевропске државе су показале да су вољне да повећају улагања у одбрану, модернизују своје снаге и проактивно се ангажују у повећању безбедности у региону, а додатно привлачним за нову администрацију их чине и економски раст и велика потреба за развојем инфраструктуре.

Вредан безбедносни партнер: Сигурносна компонента Иницијативе три мора је у успону од почетка рата у Украјини и све чланице осим Хрватске и Словеније су достигле циљ од 2% БДП издвојених за одбрану, док земље попут Грчке, Пољске и балтичких држава предводе континент у издвајањима за војску.

Као један од првих који су подржали Иницијативу три мора, Доналд Трамп би могао да искористи донекле запостављени форум као важну платформу за његову политику према Централној и Источној Европи. Постоји више разлога за ово:

1. Испуњење америчких енергетских интереса: Терминал за течни гас на хрватском острву Крк је пример успешног пројекта Иницијативе три мора који показује како ова иницијатива може смањити зависност од руских енергената и олакшати приступ америчком гасу кроз инфраструктурне пројекте.

2. Кинеска конкуренција: Иницијатива три мора пружа прилику за супростављање кинеској Иницијативи појас и пут у Централној и Источној Европи без потребе за значајним америчким присуством на терену.

3. Обнова Украјине: Подршка обнови послератно Украјини у склопу Иницијативе три мора би помогла интеграцијама послератне Украјине кроз пројекте усмерене на повезаност са остатком Европе.

4. Приступ уносном тржишту: Пројекти Иницијативе три мора су усмерени на енергетику, транспорт и дигиталну трансформацију са стварањем интегрисаног и ефикасног тржишта као циљем, што би створило многе прилике за америчке компаније.

5. Јачање источног крила НАТО: Иницијатива три мора је у складу са стратешким циљем Америке да ојача безбедност Централне и Источне Европе и може да служи као оквир за својеврсну допуну НАТО кроз изградњу инфраструктуре неопходне за војну мобилност у региону.

Зашто се Србија уклапа

Геополитика, култура и посткомунистичке тржишне економије: Довољно је бацити поглед на мапу Иницијативе три мора да би се видело због чега би Србија била важан члан. Због свог географског положаја, Србија је природни мост између Централне и Југоисточне Европе и њено чланство би допринело учвршћивању осе север-југ и исток-запад унутар Иницијативе. Списак ствари заједничких за Србију и многе чланице Иницијативе три мора је дугачак, а укључује словенске корене, сличне културе, традиционално неразвијену инфраструктуру, комунистичку прошлост, као и висок економски раст и повећана војна одвајања.

Попуњавање празнина и подршка европском путу Србије: Чланство Србије у Иницијативи три мора би премостило многе препреке између Централне Европе и Балкана и креирало повезано и уносно регионално тржиште које би донело бројне прилике за инвестиције и трговину за све чланице Иницијативе. Европска унија такође има разлога да подржи српско чланство у Иницијативи три мора - може да послужи као катализатор за даље усклађивање Србије са европским стандардима и прилика да Србија демонстрира посвећеност европским вредностима и регулаторним оквирима.

Бенефити за Хрватску и Пољску: Две државе које су покренуле Иницијативу три мора, Хрватска и Пољска, такође могу да остваре корист од хипотетичког чланства Србије. Стратешка позиција Србије повезује Хрватску и Црно море и пројекти попут изградње модерних пруга, аутопутева и гасних токова могу ојачати позицију Хрватске као предворја Јадрана. Са друге стране, чланство Србије у Иницијативи три мора би Пољској олакшало приступ Јадранском, Егејском и Црном мору и тамошњим тржиштима која могу бити веома привлачна дестинација за пољске производе.

Усклађивање српске спољне политике треба да буде циљ, не препрека

Јабука раздора: Ускађеност спољне политике је први и највећи проблем који се истиче када разматрамо да ли Србија припада у Иницијативи три мора. На први поглед, то је могуће посматрати само као део преговора о приступању европској унији. Ипак, постоји велика разлика између уласка у највећу и најкомплексију наднационалну организацију на свету и прикључивања регионалне платформе за сарадњу попут Иницијативе три мора. Ову разлику је неопходно разумети када се узму у обзир геополитичка превирања на глобалном нивоу и потенцијалног утицаја чланства у Иницијативи три мора на српску спољнополитичку оријентацију.

Прилика за дијалог са скептицима: Више чланица Иницијативе три мора гаје сумњу у чланство Србије у ЕУ, пре свега Хрватска и балтичке земље, јер у томе виде нешто потенцијално супротно од интереса. Ипак, да ли би чланство Србије представљало сличан изазов? Тренутна динамика у раду Иницијативе указује на негативан одговор. Напротив, чланство Србије би представљало сјајну прилику за јачање билатералне сарадње са скептичним чланицама ЕУ и суочавање са проблемима кроз дијалог на већем нивоу.

Темељи Србије на Западу: Брисел и Вашингтон би чланство Србије у Иницијативи три мора требало да посматрају из исте перспективе. Србија је већ предузела значајне кораке ка даљем усклађивању са западом кроз стратешке одлуке попут куповине Рафала од Француске или стратешким партнерствима у енергетици и критичним сировинама са САД и Немачком. Примећује се узлазна путања у односима Србије и Запада и то се не сме заборавити када се прича о месту Србије у Иницијативи три мора. Кроз учешће у овои Иницијативи, били би постављени темељи за даље преусмеравање ка западу помоћу приоритизације јачања веза са државама које српска јавност сматра за пријатеље, Грчке, Мађарске и Румуније.

Једноставан процес учлањења: Чланство у ЕУ захтева године интензивних реформи и преговора који обухватају координисане напоре хиљада људи. Тешко да постоји земља која је на својој кожи искусила сву комплексност процеса уласка у ЕУ као Србија, и управо зато би процес учлањења у Иницијативу три мора био прво освежење - не постоји. Формално, потребно је само да се добије одобрење свих 13 чланица.

Стратешка и регионална партнерства: Поред пуног чланства, државе се могу укључити у Иницијативу три мора као стратешки или регионални чланови. У стратешке партнере спадају САД, Европска комисија, Немачка и Јапан. Америка је посебно заинтересована за подршку Иницијативи - на пример, у децембру 2020. године америчка влада је одобрила инвестицију у заједнички фонд Иницијативе у износу од 300 милиона долара.

Србија би требало да постане чланица: Украјина и Молдавија су једини регионални партнери Иницијативе три мора, али су далеко од Србије када су у питању европске интеграције и већина других метрика. Са обзиром на то да има далеко више сличности са чланицама Иницијативе, Србија би требало да им се придружи управо као пуноправна чланица уместо као регионални партнер.

Стрепње око финансирања: Један од проблема везаних за чланство Србије у Иницијативи три мора јесте финансирање. Пројекти Иницијативе су делом финансирани од стране ЕУ и Србија не би смела да користи та средства јер није члан ЕУ. Ову препреку је могуће заобићи на више начина. Уколико ЕУ регулатива то допушта, део средстава издвојен за инфраструктуру у Србији као део Плана раста за Западни Балкан може бити преусмерен у пројекте Иницијативе три мора. Са обзиром на флексибилно управљање Иницијативе и подршку Брисела, било би могуће да се финансирање пројеката планира тако да се средства намењена за чланице ЕУ не користе у деловима пројеката у којима учествује Србија.

Зашто Америку ово треба да занима?

Утицај на безбедност: САД могу да добију доста тога даљим подржавањем рада Иницијативе три мора, поготово уколико активно подрже и чланство Србије. Кроз јачање партнерстава са чланицама Иницијативе три мора, Србија би се приближила Западу и Европској унији. Са Србијом као чланицом, Иницијатива три мора би допунила улогу НАТО и Европске уније у одржавању стабилности у региону и смањила потребу за америчким присуством на терену. Са обзиром на то да је чланство Србије у НАТО далеко од изводљивог у овом тренутку а иако се приближава, крај европских преговора и даље није на хоризонту, Србија је формално изолована од евроатлантског безбедносног система. Чланство у Иницијативи три мора би зато обезбедило наставак узлазне путање у војној сарадњи са Западом уз опстанак званичне политике војне неутралности.

Пребацивање фокуса на економску сарадњу: Стабилност на Западном Балкану би дозволило Трамповој будућој администрацији да преусмери пажњу на кључне приоритете, пре свега економску сарадњу. Због своје величине и положаја, Србија је кључна за интегрисање тржишта Западног Балкана у европско заједничко тржиште и чланство Србије у Иницијативи три мора би убрзало овај процес и створило многе прилике за САД. Инвестиције у енергетску инфраструктуру такође могу да утичу на већи увоз течног гаса из САД и смањење руског удела на европском тржишту енергената. Штавише, чланство Србије у Иницијативи три мора би могло и да покрене стратешко напуштање Кине као главног партнера у развоју инфраструктуре.

Из речи у дела

Постоји више кључних одлука које би неколико актера требало да донесу да би се материјализовало чланство Србије у Иницијативи три мора.

Подршка из Вашингтона: Са обзиром на то да будући успех Иницијативе три мора зависи од посвећености нове администрације, јавна подршка председника САД Доналда Трампа чланству Србије би пружила потребан ветар у леђа.

Србија мора да одлучи: Чланство у Иницијативи три мора би требало да постане стратешки циљ Републике Србије и буде представљено српској јавности на јасан и транспарентан начин.

Тешки разговори: Србија би требало да значајно повећа билатералне активности са земљама Балтиком и Хрватском да би се стекло боље разумевање њихових стрепњи и потенцијалних решења. Ово треба бити предузето без обзира на Иницијативу три мора, јер је исто значајно за чланство у ЕУ.

Дипломатска офанзива: Србија би морала да покрене свеобухватну и интензивну дипломатску кампању да би стекла подршку свих 13 чланица Иницијативе три мора, као и других чланица Европске уније.