Безбедност граница Србије: Подршка европској независности

Оживљавање историјске улоге Србије

Велика улога Србије у безбедности европских граница није изузетак у модерним временима, с обзиром на њену богату историју у овом питању. У периоду од 1553. до 1881. године, као део Хабзбуршке монархије, Срби у Војној крајини су имали кључну улогу у одбрани јужне границе Европе од Османског царства, и представљали су фронтални хришћански бастион у бројним ратовима које су европске државе водиле против Османлија са истока. Претња од инвазије је била присутна вековима, а опредељење српског народа за Запад је играло важну улогу у очувању територијалног интегритета западних монархија тог доба.

Историјска улога Србије је поново оживљена током претходне деценије. Сарадња са западним земљама у контроли граница је поново потврдила кључну улогу Србије у овом питању, иако су се времена променила. Иако је велика мигрантска криза за сада решена, историја је показала да проблем миграција има тенденцију поновног враћања, те улога Србије не би требало да буде потцењена у будућности. Солидна сарадња са ЕУ и Западом треба да остане и додатно продубљена.

Србија – кључ за безбедне границе на Балкану

Балкански регион је био кључна транзитна тачка током велике миграционе кризе која је започела 2015. године. Традиционално смештен на раскршћу између Западне Европе и Азије, представљао је неопходну препреку коју је требало прећи за миграцију у ЕУ пешке. Само у 2015. години, Западнобалканском рутом прошло је више од 760.000 миграната и избеглица, углавном из Сирије, Авганистана и Ирака, при чему је Србија служила као главни коридор.

Мигранти обично улазе у Србију преко њених јужних граница са Северном Македонијом и Бугарском. Од ових улазних тачака, примарне руте се протежу ка северу према Мађарској или ка западу преко Босне и Херцеговине до Хрватске. Ове стазе су део шире Западнобалканске руте, која је дуго била критичан коридор за мигранте са Блиског истока. Истичући значај Србије у овом питању, од 2015. до 2019. године Србија је регистровала више од 1,5 милиона избеглица и миграната, а њихов просечан боравак у земљи трајао је 12 дана.

У 2024. години забележен је значајан пад броја миграната од 82%, са 19.000 регистрованих особа у прихватним и азилним центрима. Ово је резултат снажних мера безбедности на границама и регионалне сарадње у циљу ефикасног управљања и контроле кретања људи. Кључни фактор био је оперативни споразум Србије са Фронтексом, који је омогућио заједничке операције и повећану безбедност на границама које нису у ЕУ. Поред тога, Србија је сарађивала са Мађарском и Словачком, предлажући ЕУ финансиране миграционе центре ван територије ЕУ ради управљања тражиоцима азила. Центар за миграциону обуку (МТС), подржан од стране Шведске, трансформисан је у дигитални Регионални центар за обуку о миграцијама како би се унапредило усклађивање политике са стандардима ЕУ. Даље, Србија је потписала билатерални споразум са Великом Британијом, омогућавајући размену обавештајних података у борби против кријумчарења људи.

Безбедност граница Србије у европском контексту

Тренутно, Сједињене Америчке Државе подстичу Европу да повећа своју самосталност у области безбедности, у чему контролa граница има важну улогу. Као одговор на ово, Европска унија би морала да интегрише Западни Балкан у свој безбедносни оквир, с обзиром на значајне миграционе токове кроз регион, и посебно да препозна кључну улогу Србије у решавању ових изазова.

Као земља која није чланица ЕУ, али је главна транзитна тачка на Западном Балкану, Србија је ефикасно деловала као тампон-зона, спречавајући неконтролисане миграционе токове да стигну до држава чланица ЕУ, попут Мађарске, Хрватске и Аустрије. Њена сарадња са Фронтексом, регионалне иницијативе са Мађарском и Словачком, као и споразуми о разменама обавештајних података са Великом Британијом, позиционирали су Србију као кључног партнера у европским напорима за управљање миграцијама. Обезбеђивањем својих граница и спречавањем илегалних миграција, Србија директно доприноси безбедности граница ЕУ, смањујући притисак на државе чланице на првој линији.

Осим својих аспирација ка чланству у ЕУ, партнерство Србије са Мађарском и Словачком усклађено је са стратешким заокретом администрације Доналда Трампа ка јачању отпорности и аутономије Источне Европе. Трампова спољна политика наглашавала је већу самосталност европских земаља у безбедносним питањима, подстичући их да проактивно управљају регионалним изазовима уместо да се ослањају искључиво на САД или НАТО. Сарађујући блиско са Мађарском и Словачком, Србија јача регионалну безбедносну архитектуру, смањујући зависност од западноевропских земаља и чинећи Источну Европу отпорнијом на спољне претње.

Ова регионална безбедносна усклађеност користи и Европској унији и САД, јер стабилизује кључни део Европе уз ниске трошкове, док истовремено обезбеђује да механизме контроле граница управљају локални актери који имају директан интерес у том питању. Тако безбедносни доприноси Србије представљају стратешку инвестицију у регионалну отпорност која је у складу са европским интересима и стратегијом САД за јачање самосталности Источне Европе у безбедносним питањима.

Улога Америке: Размена знања и институционална сарадња

Иако је Србија географски удаљена од Сједињених Држава, сарадња у области безбедности граница је и даље јака, са три кључна споразума:

• Споразум о међусобној помоћи у царинским питањима (CMAA): Овај правно обавезујући споразум успоставља оквир за размену информација између Србије и Сједињених Држава у циљу борбе против царинских прекршаја. Олакшава сарадњу у спречавању, откривању и истрази кривичних дела повезаних са прекограничним кретањем робе, играјући кључну улогу у јачању безбедности граница и борби против илегалних активности као што су кријумчарење и трговина људима.

• Програм контроле извоза и безбедности граница (EXBS): Овај програм, којим управља америчко Министарство спољних послова, пружа техничку помоћ и радионице за обуку српске царине и граничне полиције. Иницијатива има за циљ јачање способности Србије у контроли извоза и безбедности граница, решавајући слабости које су постале очигледне током миграционих криза.

• Програм партнерства државне гарде (SPP): Иако безбедност граница није примарни фокус овог програма, он повезује Војску Србије са Националном гардом Охаја, омогућавајући бројне заједничке вежбе и обуке које унапређују оперативну спремност и индиректно подржавају напоре у области безбедности граница.

Иако постојећа партнерства нису првенствено усмерена на илегалну имиграцију, већ на кријумчарење, трговину људима и контролу извоза, она индиректно доприносе управљању миграцијама. Међутим, с обзиром на стратешку важност Србије у европској безбедности граница, могу се размотрити додатни оквири за сарадњу. Неки од предложених механизама већ се делимично спроводе кроз постојеће споразуме, али су и даље неформални или фрагментисани и могли би имати користи од структурисаног оквира.

Предложене мере за даљу сарадњу:

1. Иницијатива за безбедност граница Западног Балкана под вођством САД: С обзиром на то да иницијатива Отворени Балкан не садржи механизме за борбу против илегалне имиграције, САД би могле предводити Иницијативу за безбедност граница Западног Балкана, окупљајући Србију, Северну Македонију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Косово и Албанију како би се унапредила контрола миграција кроз заједничке операције, размену обавештајних података и хармонизацију политика. Ова иницијатива би била усклађена са напорима ЕУ у области безбедности граница, али би такође омогућила САД да задрже стратешки утицај у региону уз минималне трошкове.

2. Амерички подстицаји за Србију ради јачања сарадње са државама Источне Европе: САД би могле подстаћи Србију да продуби партнерства са Мађарском, Словачком, Пољском и Чешком, формирајући безбедносни савез за управљање границама у Источној Европи. Ова иницијатива би ојачала размену обавештајних података и управљање миграцијама, допуњујући напоре ЕУ, док би истовремено подржала америчке безбедносне интересе у региону и смањила зависност Источне Европе од миграционих политика Западне Европе.

3. Србија као регионални безбедносни центар за контролу граница: Србија, захваљујући својој стратешкој локацији и све већој експертизи у области безбедности граница, има потенцијал да постане регионални центар за управљање миграцијама и борбу против кријумчарења на Западном Балкану. Уз подршку САД и ЕУ, Србија би могла додатно предводити регионалне иницијативе, ускладити правне и политичке оквире, ојачати инфраструктуру за безбедност граница и унапредити размену обавештајних података.

4. Пренос експертизе: Билатерални споразум између САД и Србије о контроли граница могао би се фокусирати на пренос техничке експертизе уместо директне финансијске помоћи. Америчке агенције попут Царинске и граничне службе (CBP) и Агенције за имиграцију и царину (ICE) могле би подржати Србију у примени биометријског скенирања, откривању фалсификованих докумената и борби против кријумчарења људи, без значајних финансијских ангажовања од стране САД.

5. Размена технологије: САД би могле подржати Србију продајом напредних технологија за безбедност граница, укључујући биометријске системе верификације, системе за праћење миграција засноване на вештачкој интелигенцији и дронове за надзор, унапређујући капацитете Србије за надзор и контролу граница.

6. Споразум о размени обавештајних података између српских и америчких антитерористичких агенција: Овај механизам би омогућио бољу размену података у реалном времену, побољшавајући идентификацију и праћење страних терористичких бораца и транснационалних екстремистичких мрежа. То би значајно ојачало способности Србије у надзору претњи на својим границама и унутар територије, усклађујући је са међународним контратерористичким стандардима.

7. Програм размене у области безбедности граница: Овај програм би омогућио српским и америчким службеницима да учествују у заједничким обукама и теренском раду, унапређујући практична знања о граничним операцијама, праћењу миграција и спровођењу безбедносних мера. Програм би побољшао билатералну сарадњу између српске граничне полиције, царине и америчких агенција попут ICE и CBP, јачајући оперативну координацију између две земље.