13. 10. 2024.
Данило Настић
Утицај новоформираног републиканског Сената на политику САД према Балкану
Џон Тјун изабран за лидера већине у Сенату — стабилно руководство Републиканaца, умерено усаглашено с Трампом и посвећено институционалним нормама.
Ко ће сада предводити републиканску већину у Сенату?
Трка за новог лидера већине у Сенату се интензивирала, након што је Мич Меконел најавио повлачење са чела републиканског сенатског руководства после скоро две деценије. Сада су главни претенденти на ову позицију актуелни заменик лидера Џон Тун из Јужне Дакоте, сенатор Џон Корнин из Тексаса и сенатор Рик Скот са Флориде — сваки са различитим нивоима подршке унутар Републиканске конференције и међу фигурама блиским Доналду Трампу.
Џон Тун се сматра кандидатом естаблишмента за наследника Меконела, због свог искуства и дугогодишње улоге у сенатском руководству. Ипак, његово умерено дистанцирање од Трампа изазива уздржаност код дела конзервативаца који су блиски бившем председнику. Подршку му пружају утицајни сенатори попут Мајка Раундса, Марквејна Малинa и Стива Дејнса. Иако се до сада није посебно истицао у вези са Србијом, Тунов прагматичан и умерен приступ би могао донети стабилност и доследност у српско-америчким односима, уколико прида значај дипломатском континуитету.
Џон Корнин има солидне финансијске ресурсе, организациони потенцијал, и претходно искуство на месту заменикa лидера Републиканаца у Сенату. У последње време покушава да се приближи Трамповим гласачима, али и даље изазива сумње због ранијег критиковања бившег председника. Подршку му пружа сенатор Џош Холи из Мизурија, који представља једну од кључних фигура тзв. MAGA крила. Корнин је раније подржавао иницијативе за јачање европске стабилности, што указује да би као лидер већине могао приступити српско-америчким односима у оквиру шире европске стратегије – подржавајући НАТО, али и уважавајући специфичну улогу Србије на Балкану.
Рик Скот као Трампов избор?
Рик Скот, који ужива најснажнију подршку међу савезницима Доналда Трампа, све више добија на значају, уз подршку утицајних личности као што су Такер Карлсон, Илон Маск и Вивек Рамасвами. Његов чврст конзервативни став и претходни изазов упућен Мичу Меконелу 2022. године привлаче сенаторе који желе преокрет унутар партије. Скот има подршку утицајних сенатора блиских Трампу, укључујући Рона Џонсона, Ренда Пола, Томија Тубервила, као и недавно Марка Рубија и Била Хејгертија. Према наводима магазина Time, Скот се позиционира као кандидат коме је Доналд Трамп најнаклоњенији. Иако Трамп још није званично подржао ниједног кандидата, он захтева да наредни лидер већине омогући „recess appointments“, тј. именовања без потврде Сената, како би се убрзало постављање његових званичника.
Уколико Скот постане лидер већине, његово велико поклапање са Трампом би могло утицати на спољну политику, у смислу стављања акцента на економска партнерства и поштовање суверенитета. Такав приступ би могао створити повољнију климу за унапређење српско-америчке сарадње.
Трка за лидера већине је изазвала значајну пажњу ван Сената, посебно међу Трамповим савезницима. Подршка коју Скот добија од личности као што су Такер Карлсон и Илон Маск указује на шире политичке и медијске интересе, али како се гласање спроводи тајно, није извесно колики ће утицај ове подршке имати на исход.
Ова трка не одређује само ко ће водити Сенат, већ и какав ће бити однос између Конгреса и Трампове администрације, уколико се потврди његова победа. Избор новог лидера могао би обликовати републиканску агенду, или кроз пуно поравнање са Трамповом визијом, или кроз покушај балансирања између трампизма и традиционалне републиканске политике.
Кључни Трампови савезници у Сенату
Међу најближим савезницима Доналда Трампа у Сенату налазе се Рик Скот, Џош Холи, Тед Круз, Томи Тубервил, Ренд Пол, Линзи Грејам и Марко Рубио, за кога се, према медијским наводима, разматра могућност да буде именован за државног секретара.
Уколико Марко Рубио буде постављен на чело Стејт департмента, његов приступ спољној политици могао би донети позитивне помаке у српско-америчким односима. Познат по залагању за људска права и отпору ауторитаризму, Рубио је такође исказао интересовање за јачање америчког присуства у Европи, посебно на Балкану. Његово именовање могло би значити обновљени интерес САД за Србију као стратешког партнера — кроз јачање економске сарадње, унапређење регионалне стабилности и поштовање српског суверенитета и војне неутралности.
Сенатор Рик Скот из Флориде у спољној политици заступа конзервативан приступ, с акцентом на националну безбедност и економске споразуме. Његово усклађивање са Трамповом “America First” стратегијом указује на то да би подржао билатералне односе засноване на међусобном поштовању и очувању суверенитета.
Џош Холи и Ренд Пол — мање обавеза и више трговине за САД
Сенатор Џош Холи из Мизурија је један од најгласнијих критичара америчког ангажовања у превеликим спољнополитичким обавезама и глобализму, заступајући ставове који стављају интересе САД на прво место. Његов приступ би могао утицати на српско-америчке односе, посебно уколико стекне већу политичку тежину у Сенату под контролом Трампових савезника. Склоност ка ограничењу америчких спољних обавеза вероватно би значила опрезнији приступ продубљивању односа са Србијом, иако би био наклоњен развоју трговинских односа који доносе обострану корист.
Сенатор Ренд Пол из Кентакија, такође близак Трампу, познат је по изолационистичком ставу и резервисаности према америчком војном ангажовању у иностранству. Уколико би Пол добио већу улогу у креирању спољне политике, односи између Србије и САД могли би се развити у правцу веће сарадње, али без војног и геополитичког апсекта, са нагласком на економију, културу и узајамно поштовање.
Трампови блиски савезници који су за проактивну спољну политику - Тед Круз, Линзи Грејам, Томи Тубервил
Сенатор Тед Круз из Тексаса, један од истакнутих Трампових савезника, члан је Одбора за спољне послове у Сенату, и традиционално подржава јачање савезништава које доприносе америчком утицају у стратешки важним регионима. Његов став према Србији обликује се кроз призму залагања за снажнију америчку позицију у Источној Европи, укључујући подршку савезницима у супротстављању руском утицају.
Сенатор Томи Тубервил, који ужива утицај унутар круга сенатора блиских Трампу, могао би подржати јачање односа са Србијом у оквиру шире стратегије повезивања САД са партнерима ван НАТО-а у Европи. Његов приступ био би у складу са настојањима да се граде билатерални односи са државама које задржавају независну безбедносну политику.
Сенатор Линзи Грејам из Јужне Каролине, један од најискуснијих чланова Одбора за спољне послове, важи за утицајан глас у креирању спољне политике. Иако савезник Доналда Трампа, Грејам показује већу флексибилност и подржава интервенције и савезе који, по његовом мишљењу, служе интересима САД. Његов став према Србији уклапа се у шири циљ очувања стабилности на Балкану као противтежи руском утицају. Као виши члан спољнополитичког одбора, Грејам би могао подржати политике које подстичу дипломатско и економско ангажовање САД у Србији, са циљем да се подржи њена стабилност и афирмише као стратешки партнер.
Значај Одбора за спољне послове
Одбор за спољне послове у Сенату има кључну улогу у обликовању спољне политике Сједињених Држава. Сенатори попут Теда Круза и Линзија Грејама, који су чланови овог одбора, имају директан утицај на законодавну агенду везану за спољнополитичка питања, укључујући и односе са Србијом. Уколико ови сенатори подрже позиционирање Србије као стабилног и независног партнера на Балкану, то би могло довести до интензивнијег дипломатског и економског ангажмана, са потенцијалом да унапреди српско-америчке односе у области трговине, регионалне стабилности и одбрамбених иницијатива.
Са преласком контроле над Сенатом у руке Републиканаца, очекује се да место председника Одбора за спољне послове преузме сенатор Џим Риш из Ајдаха, који је ту функцију већ обављао од 2019. до 2021. године. Риш је познат по свом ангажовању у супротстављању ауторитарним утицајима широм света и по снажној подршци савезништвима САД у Европи. Под његовим вођством, одбор би могао поново ставити акценат на јачање односа са европским партнерима, укључујући и Србију, као део шире стратегије стабилизације и сарадње у региону.