Годишњи извештај о српско-америчким односима у 2024. години

Цео документ можете прочитати овде.

1. Утицај Пупин иницијативе и историјски споразуми

Пупин иницијатива се током 2024. године позиционирала као кључна организација у јачању односа Србије и САД, организујући историјске догађаје, унапређујући стратешке односе и подстичући економску сарадњу између две земље. Централни успех био је званично покретање Стратешког дијалога између САД и Србије у јануару 2025. године. Овај дијалог успоставља формализовану структуру за билатералну сарадњу у областима економије, безбедности, енергетике и регионалне политике. Предлог Пупин иницијативе за успостављање стратешког дијалога између САД и Србије је представљен на Пупин форуму у Вашингтону, где је више од 100 кључних доносилаца одлука, стручњака и званичника САД и Србије учествовало на првој конференцији посвећеној српско-америчким односима у савременој историји. Истог дана, потписан је и историјски Споразум о енергетској сарадњи између Србије и САД, чиме је енергетска политика Србије усклађена са западним стандардима.

2. Продубљивање политичких и међуљудских веза

Продубљивање односа САД и Србије је такође било наглашено порастом броја посета високих америчких званичника током 2024. и почетком 2025. године, што је указало на помак ка дугорочној стратешкој сарадњи. Забележено је шест посета високих званичника САД Србији у том периоду, укључујући тадашњег директора CIA-e Вилијама Бернса, заменика државног секретара Ричарда Верму и више посета помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмса О'Брајена. Ове посете су означиле почетак структурираног ангажмана САД са Србијом и потврдиле све већи значај Србије у регионалној стратегији Вашингтона. Овај фокус САД према Србији одражава и шире геополитичке околности, укључујући балансирање утицаја Русије и Кине, као и подршку евроинтеграцијама и регионалном економском повезивању Србије.

3. Економски утицај и инвестиционе перспективе

Српска економија је у 2024. години надмашила очекивања, остваривши раст од 3,8% БДП-а, који је подржан приливом страних директних инвестиција, од којих су америчке чиниле 11% укупне вредности. САД су постале трећи највећи инвеститор у Србији, нарочито кроз пројекте попут Моравског коридора, који вреди 2 милијарде долара (у сарадњи са компанијом Bechtel), као и инвестиција у зелену енергију, попут уговора између компанија UGT Renewables, Hyundai Engineering и Владе Србије о изградњи шест соларних електрана, чија је укупна снага 1,2 GW. Са улагањем од 1,8 милијарди долара, ово је највећи соларни пројекат у Србији до сада. Америчке компаније као што су Microsoft, IBM и Oracle наставиле су да подржавају развој српског ICT сектора, који сада чини 10% БДП-а и запошљава преко 110.000 људи. Стратешка позиција Србије, низак корпоративни порез (15%), висококвалификована радна снага и преференцијални приступ тржиштима ЕУ, ЦЕФТА, Кине и Русије чине Србију веома атрактивном инвестиционом дестинацијом. Најбољи сектори за будућу сарадњу укључују ICT, инфраструктуру, електричну мобилност, обновљиве изворе енергије и здравствене технологије.

4. Јачање одбрамбене и безбедносне сарадње

Сарадња у области одбране је интензивирана кроз заједничке вежбе Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) и америчких „зелених беретки“, као и учешћем Србије у вежби Platinum Wolf 24 и више од 100 планираних војних активности са САД у 2024. години. Упркос формалном мораторијуму Србије на међународне војне вежбе, сарадња са САД је настављена кроз билатералне и мултилатералне оквире, чиме је подстакнута интероперабилност и допринос Србије мировним мисијама. Програм партнерства Србија–држава Охајо, који важи за најуспешнији међу 62 америчка програма овог типа, постао је модел одбрамбене дипломатије са фокусом на образовање, сајбер безбедност и реаговање у кризним ситуацијама. Амерички званичници су такође подстакли Србију да усвоји НATO-интероперабилне технологије како би се унапредила стратешка компатибилност на дужи рок.

5. Дијалог Београд–Приштина: Застој у напретку уз наставак тензија

Дијалог између Београда и Приштине током 2024. године је остао у застоју, пошто су косовске власти појачале напоре да укину институције Републике Србије, затвориле десетине служби и спровеле забрану употребе динара упркос међународним критикама. Та мера је утицала на преко 90.000 запослених, пензионера и корисника социјалне помоћи, који су били приморани да потражe решења у Србији. Истовремено, сарадња САД и Косова у области одбране је продубљена кроз продају ракета Javelin у вредности од 75 милиона долара, NATO-усаглашене програме обуке и планове за фабрику муниције и лабораторију за дронове, што је изазвало безбедносне бриге у Србији. Дијалог је додатно закомпликован одбијањем премијера Косова Аљбина Куртија да примени Споразум о Заједници српских општина (ЗСО), упркос притисцима српских званичника, ЕУ и америчких конгресмена. Током целе године разговори су били непродуктивни, док су се председник Србије Александар Вучић и Курти састајали одвојено са европским посредницима, а шефу српског преговарачког тима био је забрањен улазак на Косово.

6. Босна и Херцеговина: Институционална фрагментација и политичке тензије са руководством Републике Српске

Евроинтеграције Босне и Херцеговине су у 2024. години напредовале након што је Европски савет одобрио почетак преговора, углавном из геополитичких разлога и страха од руског утицаја, а не због пуне усклађености са критеријумима ЕУ. Иако је забележен напредак у борби против прања новца и правосудној сарадњи, српски и хрватски националистички лидери, Милорад Додик и Драган Човић, опирали су се кључним реформама, одржавајући унутрашње поделе. САД су подржале пут БиХ ка ЕУ, али су остале скептичне, и упозориле да неће бити напретка без конкретних корака у спровођењу 14 приоритета и откључавању Плана раста вредног 6 милијарди евра. У међувремену, односи САД и Републике Српске су се додатно погоршали након што је РС наставила да оспорава одлуке Уставног суда БиХ, што је довело до увођења санкција званичницима РС и ескалације сецесионистичке реторике. Вашингтон је поново потврдио подршку територијалном интегритету БиХ и осудио правне опструкције и притиске на медије од стране РС.

7. Утицај на политике и стратешке препоруке

Пупин иницијатива је током 2024. објавила 12 детаљних анализа политика и 52 недељна брифинга, који су допрли до више од 3.000 кључних актера у Вашингтону и Београду. Кључне стратешке препоруке за унапређење односа САД и Србије обухватају:

• Успостављање споразума о избегавању двоструког опорезивања и поновно отварање канцеларије Међународне финансијске корпорације САД у Београду.

• Повећање броја заједничких војних вежби, потписивање споразума о војној технологији и јачање сарадње у сајбер безбедности.

• Унапређење енергетске диверзификације и подршка зеленој транзицији кроз заједничке пројекте.

• Подршка евроинтеграцијама Србије и проширење академске и културне размене, укључујући оснивање билатералне Fulbright комисије и мапу пута за либерализацију визног режима.

Кроз стратешко предвиђање, дипломатски ангажман и утицају у креирању политика, Пупин иницијатива је значајно унапредила односе САД и Србије током 2024. године. Како оквир Стратешког дијалога почиње да се примењује, Србија је у одличној позицији да постане кључни партнер САД у југоисточној Европи – у економском, геополитичком и дипломатском смислу. Активности иницијативе су поставиле темеље за дугорочну сарадњу засновану на заједничким интересима, вредностима и регионалној стабилности.