Политичка стратегија за опторне трговинске односе

Цео документ можете прочитати овде.

Међународни контекст

У априлу 2025. године, САД су увеле царине од 37% на сав српски извоз, под политиком „реципроцитетних царина“, заснованој на билатералним трговинским дефицитима, иако Србија чини само 2% увоза САД. Иако је ова мера одложена за 90 дана, и даље представља значајну претњу, нарочито за мала и средња предузећа (МСП) у Србији.

Поред стратегије за ублажавање царина, овај документ препоручује јачање субнационалне сарадње са кључним америчким државама — Охајом, Илиноисом, Мичигеном, Џорџијом, Флоридом и Калифорнијом — путем споразума (MoU), сарадње са дијаспором и заједничких привредних пројеката. Ови механизми могу донети политичку подршку и економске прилике, ван федералног нивоа.

Објашњење америчке формуле “реципрочних царина”

Основна формула којом су САД обрачунале царинску стопу:

Царинска стопа ≈ 0.5 × (дефицит САД са државом / увоз САД из те државе) × 100%, уз минимум од 10%.

Велики трговински дефицит почетком 2025. није био резултат српских трговинских баријера, већ привремених токова повезаних са изузетно специјализованим српским извозом, што је уобичајено за мале, отворене економије.

Разумевање и деконструисање ове формуле је од суштинског значаја за српске преговараче. Поставка администрације Трампа је трансакциона: смањите перципирани трговински дисбаланс и САД ће смањити или укинути уведене царине. Србија стога треба да представи аргументе који истовремено исправљају погрешна тумачења заснована на одређеним подацима и нуди обострано корисне мере, које испуњавају захтев Вашингтона за "реципроцитетом" без угрожавања економских интереса Србије.

Несразмеран утицај на српски извоз и мала и средња предузећа (МСП)

У 2024. години, Србија је извезла 670 милиона долара у САД, при чему су највећи сектори аутомобилска индустрија (200 милиона), оружје и муниција (60 милиона), машине (70 милиона), метали (39 милиона) и прехрамбени производи (66 милиона). Иако највећи део трговине обавља 10–15 највећих мултинационалних компанија, 660 малих и средњих предузећа се суочава са озбиљним ризиком услед предстојећих царина.

Индиректно, Србија може да изгуби до 175 милиона евра годишње због поремећаја у ланцима снабдевања између ЕУ и САД, што представља око 0,4% БДП-а. Иако национална економија може апсорбовати овај ударац, осетљиви сектори и региони то не могу. Потребна је хитна дипломатска и унутрашња акција како би се избегле дугорочне штете.

Примери држава сличне величине као Србија, глобалних економија и поуке за Србију

Србија није усамљена — америчке "реципрочне царине" из 2025. године погодиле су и мале економије као што су БиХ (35%), Северна Македонија (33%), Молдавија (31%), Грузија и Јерменија (10%), упркос њиховом скромном обиму трговине. Ове земље су одговориле тихом дипломатијом, избегле ескалацију и тражиле мултилатералну подршку.

Веће економије попут ЕУ, Индије, Вијетнама и Аустралије су такође биле суочене са царинама, али су обезбедиле олакшице кроз комбинацију реципрочних уступака (нпр.обећање Вијетнама да повећа увоз из САД, прилагођавање тржишта у Индији), дипломатских и правних канала (нпр. заједничка радна група ЕУ и САД, трговински форуми у случају Индије) и ослањања на постојеће савезе (нпр. Аустралија кроз AUKUS и споразуме о слободној трговини – FTA).

Кључне поуке за Србију:

• Деловати регионално, а не изоловано: Остварити сарадњу са БиХ, Северном Македонијом и другим земљама ради представљања потенцијалног јединственог балканског фронта против америчких царина.

• Истаћи разлику између перцепције и стварности: Указати на могуће недоследности у америчким подацима.

• Користити међународне форуме: Подстаћи чланице СТО повезане са српским ланцима снабдевања да дипломатски покрећу питање и пошаљу сигнал глобалног неодобравања.

• Понудити реципрочне уступке: Предложити укидање царина или трговинских баријера на америчку робу ради испуњења захтева Вашингтона за правичност, по угледу на стратегије Вијетнама и ЕУ.

• Повећавати амерички увоз: Постићи договор за већи увоз америчке робе (нпр. пољопривредне машине, медицинска опрема) ради смањења трговинског дисбаланса и показивања добре воље.

• Истаћи стратешко партнерство: Нагласити постојећи стратешки дијалог са САД, допринос регионалној стабилности и историју конструктивних односа, слично приступу Аустралије.

• Бити стрпљив и проактиван: Схватити да добијање олакшица у вези са тарифама захтева упорност и кредибилне предлоге. Представити јаку и кооперативну иницијативу до јула како би САД могле да продуже паузу или укину царине у потпуности.

Стратегија Србије

Србија треба да усвоји избалансирану стратегију унутрашње подршке и спољне дипломатије. Овај документ представља шест стратешких циљева:

• Спречити даље повећање царина: Користити дипломатију и трговинске податке како би се САД убедиле да одрже тренутну суспензију и врате нормалан приступ тржишту, наглашавајући отвореност Србије и њено стратешко усмеравање ка западним партнерима.

• Подржати извознике и МСП: Обезбедити пореске олакшице, осигурање извоза и техничку помоћ како би се помогло погођеним компанијама, нарочито малим и средњим предузећима, да преживе тренутни економски шок.

• Поудити реципрочне уступке: Смањити или укинути царине на америчке производе ради показивања добре воље и одговора на америчке забринутости у вези са "реципроцитетом", чиме се стиче кредибилитет за захтев за олакшицама.

• Вратити се у стање без царина и проширити трговинске инструменте: Тражити поновни улазак у програме као што су генерализовани систем преференцијала (GSP) или принцип најповлашћеније нације (MFN) и размотрити билатералне споразуме о трговини или инвестицијама ради обезбеђивања предвидивог, дугорочног приступа тржишту САД.

• Решити нетарифне баријере (НТБ): Ускладити стандардe производа и царинска правила са очекивањима САД ради смањења техничких трговинских баријера и уклањања тензије које је можда покренуло увођење царина.

• Диверсификовати извозна тржишта: Смањити ослоњеност на САД кроз проширење извоза ка ЕУ, Кини, Индији, региону Блиског Истока и Северне Африке, као и Евроазијској економској унији (ЕАЕУ), са фокусом на секторе највише погођене тарифама.

Јачање субнационалне сарадње са кључним државама САД

Субнационална дипломатија нуди Србији снажан канал за продубљивање трговине, привлачење инвестиција и изградњу политичког капитала у САД**.** Многе америчке савезне државе имају економије величине суверених земаља и посебне трговинске агенде. Усмеравањем на државе са јаком српском дијаспором или стратешким економским поклапањем, Србија може генерисати подршку одоздо за укидање царина и широку економску сарадњу. Треба успоставити посебну јединицу за субнационалну дипломатију у оквиру Министарства спољних послова или Привредне коморе Србије, уз подршку и сарадњу са бизнисменима из дијаспоре у улози почасних трговинских изасланика.

Охајо

• Преко 200.000 Срба у тој држави; дугогодишње војно партнерство (Национална гарда Охаја).

• Меморандум о разумевању из 2023. успоставио економску сарадњу у области трговине, инвестиција и истраживања.

• Пројекти би укључивали трговинске мисије, извоз воћа и меда, инвестицију Cooper Tire-а и универзитетске везе.

• Заговарање дијаспоре у Кливленду и Колумбусу повећава политички капиталј.

Илиноис

• Највећа српска дијаспора у САД; Чикаго и Београд су побратимљени градови.

• Могућности у извозу хране, агротехнологији, машинама, ИТ услугама и некретнинама.

• Политичко деловање преко локалних лидера може помоћи српским интересима.

Калифорнија

• Српска технолошка дијаспора у Силицијумској долини омогућава везе стартапова и приступ фондовима ризичног капитала.

• Потенцијал за “мост иновација” у области вештачке интелигенције, биотехнологије и зелене енергије.

• Промоција вина, тартуфа и културе може изградити препознатљивост бренда.

Џорџија

• Кључне предности: велика лука у Савани, логистика (седиште UPS), аутомобилска и филмска индустрија.

• Сарадња са Georgia Tech и Emory могла би повезати академске екосистеме.

• Србија би могла да се ****позиционира као логистички центар за Југоисточну Европу за извознике из Џорџије.

Мичиген

• Директне везе са аутомобилском индустријом кроз компаније Adient и Aptiv; потенцијал за ширење у ланцима снабдевања.

• Универзитет у Мичигену може бити партнер у истраживањима ефективног и одрживог транспорта.

• Дијаспора и индустријски партнери из Детроита могу бити заговорници укидања царина.

Флорида

• Нова авио-линија Београд–Мајами и нови конзулат омогућавају везе у трговини и туризму.

• Могућности у извозу квалитетних, здравих производа (бобичасто воће, мед, вино), технологији (“Силицијумска плажа”) и инвестицијама у некретнине.

• Универзитети попут FIU и UF отварају простор за заједничка истраживања и академску размену.