Предлог за успостављање стратешког дијалога између САД и Србије

Цео документ можете прочитати овде.

Аутори

Водећи истраживач:
Милан Крстић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду

Истраживачи сарадници:
Андреј Шево, Институт за филозофију и друштвену теорију
Мила Бјекић, Универзитет Ка’ Фоскари у Венецији
Нина Аврамовски, Универзитет Џорџтаун, Школа за спољне послове Волш
Петар Ивић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду

Уредници:
Вук Влебит, Пупин иницијатива
Владимир Милошевић, Пупин иницијатива
Андреј Цвејанов, Пупин иницијатива

Шта је стратешки дијалог?
Стратешки дијалог је дипломатски инструмент спољне политике САД који подразумева редовну и континуирану комуникацију између државних представника о различитим темама, са циљем дугорочне сарадње, уз постављене механизме за спровођење и праћење договора. У српској спољној политици ова пракса има сличности са концептом стратешких партнерстава.

Постоје ли слични примери сарадње у спољној политици САД и Србије?
Вашингтон има успостављене стратешке дијалоге са више од 60 актера. Од 2021. године овакав дијалог је успостављен и са Северном Македонијом, као првом земљом Западног Балкана. Србија има званичне односе стратешког партнерства са 9 држава, од којих је најразвијенији са Народном Републиком Кином. Ова два примера могу послужити као модел за успостављање сарадње између Србије и САД.

Предности стратешког дијалога за Србију:

• Јачање међународног положаја: Након стратешких партнерстава са Пекингом и Москвом, те специјалних односа са Бриселом, Србија би успостављањем стратешких односа са Вашингтоном добила пуно међународно потврђивање своје спољне политике засноване на „4 стуба“.

• Повећање политичког значаја Србије за САД: Омогућава јасније истицање и образлагање виталних националних интереса Србије у директном дијалогу.

• Подстицај економској сарадњи: Стварање повољних услова за унапређење економске сарадње и заједничких пројеката у областима технолошких иновација, образовања и инфраструктуре.

• Продубљење безбедносне сарадње: Смањење ризика од избијања кризе у региону, уз очување и даље афирмисање војне неутралности Србије.

• Јачање веза међу људима и институцијама: Побољшање сарадње у области владавине права, образовања, науке, уметности, спорта, итд.

Предности што скоријег успостављања стратешког дијалога за САД:

• Балансирање утицаја других сила у региону: Ограничење утицаја других великих сила у Србији и Западном Балкану.

• Очување стабилности региона: Кроз јачање односа са кључним политичким актером у регионалној динамици.

• Продубљење безбедносне сарадње: Са најјаче војно опремљеном земљом у региону која је и велики произвођач и купац оружја.

• Побољшање имиџа САД у Србији и међу Србима у региону.

• Економска добит: Потенцијална корист за америчке компаније кроз инвестиције, заједничке пројекте и повећану спољнотрговинску размену.

Успостављање стратешког дијалога

Дијалог би требало започети иницијалним састанком на нивоу министара спољних послова. Кључни јавни резултат првог састанка била би заједничка изјава у којој се наводе главне области фокуса и предвиђају редовни годишњи састанци.

Оквирне области сарадње:

• Економија, трговина и технологија: Побољшање робне размене, подстицање инвестиција, заједнички инфраструктурни и технолошки пројекти.

• Безбедност и одбрана: Размена информација о регионалним изазовима, војна сарадња, сајбер-безбедност.

• Регионалне иницијативе: Заједнички рад на „Отвореном Балкану“, и другим економским форумима.

• Енергетика и екологија: Диверзификација извора енергије, улагања у обновљиве изворе.

• Европске интеграције: Дискусија о напретку Србије ка ЕУ, логистичка помоћ САД посебно у области демократизације и владавине права.

• Билатерална и мултилатерална политичка сарадња: Унапређење билатералних односа, сарадња у међународним форумима.

• Везе међу људима: Пројекти за размену грађана, повезивање институција и дијаспоре.

Спровођење стратешког дијалога

Формирање радних група које ће бити у сталној комуникацији, радити на конкретним пројектима, пратити имплементацију и имати јасне акционе планове. Годишњи састанци на нивоу министара или заменика министара служиће као механизам праћења напретка.

Мерљиви циљеви:
Економија:

• Повећање робне размене за 10% годишње.

• Споразум о избегавању двоструког опорезивања и уклањање трговинских баријера.

• Поновно отварање канцеларије DFC у Београду.

Безбедност:

• Најмање 3 заједничке војне вежбе годишње.

• Партнерство са Националном гардом Илиноиса.

• Потписивање 3 уговора о војној технологији.

Политика:

• Посета председника САД Београду током наредног мандата.

• Заједничко спонзорство резолуције у УН.

• Размена дипломата и парламентараца.

Везе међу људима:

• Оснивање билатералне Fulbright комисије.

• Браћење Београда са Мајамијем и Њујорком.

• Олакшице за визе и план за укидање туристичких виза.

Управљање ризицима

Ризици су ограничени, али треба их умањити транспарентном комуникацијом са јавношћу и другим партнерима, како би се показало да сарадња не угрожава ниједну страну.

Дугорочни циљ: Комплетно стратешко партнерство до 2034. године.

План у 10 корака:

1. Добијање сагласности САД актера – дипломатским активностима Србије (рок: средина 2025).

2. Информисање других партнера и јавности – ради смањења ризика (крај 2025).

3. Преговори о садржају и формату дијалога (крај 2025).

4. Иницијални састанак дијалога (почетак 2026).

5. Формирање радних група и акционих планова (средина 2026).

6. Рад на имплементацији и постављању нових циљева (континуирано).

7. Редовно јавно извештавање (континуирано).

8. Координациони састанци и квартални извештаји (континуирано).

9. Годишњи високи састанци за нове циљеве (континуирано).

10. Формализовање стратешког партнерства (рок: средина 2034).