Предлог за успостављање стратешког дијалога између САД и Србије
Стратешки дијалог САД и Србије има циљ продубљивање сарадње у економији, безбедности, енергији и култури, са напретком ка пуном партнерству до 2034.

Цео документ можете прочитати овде.
Аутори
Водећи истраживач:
Милан Крстић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду
Истраживачи сарадници:
Андреј Шево, Институт за филозофију и друштвену теорију
Мила Бјекић, Универзитет Ка’ Фоскари у Венецији
Нина Аврамовски, Универзитет Џорџтаун, Школа за спољне послове Волш
Петар Ивић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду
Уредници:
Вук Влебит, Пупин иницијатива
Владимир Милошевић, Пупин иницијатива
Андреј Цвејанов, Пупин иницијатива
Шта је стратешки дијалог?
Стратешки дијалог је дипломатски инструмент спољне политике САД који подразумева редовну и континуирану комуникацију између државних представника о различитим темама, са циљем дугорочне сарадње, уз постављене механизме за спровођење и праћење договора. У српској спољној политици ова пракса има сличности са концептом стратешких партнерстава.
Постоје ли слични примери сарадње у спољној политици САД и Србије?
Вашингтон има успостављене стратешке дијалоге са више од 60 актера. Од 2021. године овакав дијалог је успостављен и са Северном Македонијом, као првом земљом Западног Балкана. Србија има званичне односе стратешког партнерства са 9 држава, од којих је најразвијенији са Народном Републиком Кином. Ова два примера могу послужити као модел за успостављање сарадње између Србије и САД.
Предности стратешког дијалога за Србију:
Јачање међународног положаја: Након стратешких партнерстава са Пекингом и Москвом, те специјалних односа са Бриселом, Србија би успостављањем стратешких односа са Вашингтоном добила пуно међународно потврђивање своје спољне политике засноване на „4 стуба“.
Повећање политичког значаја Србије за САД: Омогућава јасније истицање и образлагање виталних националних интереса Србије у директном дијалогу.
Подстицај економској сарадњи: Стварање повољних услова за унапређење економске сарадње и заједничких пројеката у областима технолошких иновација, образовања и инфраструктуре.
Продубљење безбедносне сарадње: Смањење ризика од избијања кризе у региону, уз очување и даље афирмисање војне неутралности Србије.
Јачање веза међу људима и институцијама: Побољшање сарадње у области владавине права, образовања, науке, уметности, спорта, итд.
Предности што скоријег успостављања стратешког дијалога за САД:
Балансирање утицаја других сила у региону: Ограничење утицаја других великих сила у Србији и Западном Балкану.
Очување стабилности региона: Кроз јачање односа са кључним политичким актером у регионалној динамици.
Продубљење безбедносне сарадње: Са најјаче војно опремљеном земљом у региону која је и велики произвођач и купац оружја.
Побољшање имиџа САД у Србији и међу Србима у региону.
Економска добит: Потенцијална корист за америчке компаније кроз инвестиције, заједничке пројекте и повећану спољнотрговинску размену.
Успостављање стратешког дијалога
Дијалог би требало започети иницијалним састанком на нивоу министара спољних послова. Кључни јавни резултат првог састанка била би заједничка изјава у којој се наводе главне области фокуса и предвиђају редовни годишњи састанци.
Оквирне области сарадње:
Економија, трговина и технологија: Побољшање робне размене, подстицање инвестиција, заједнички инфраструктурни и технолошки пројекти.
Безбедност и одбрана: Размена информација о регионалним изазовима, војна сарадња, сајбер-безбедност.
Регионалне иницијативе: Заједнички рад на „Отвореном Балкану“, и другим економским форумима.
Енергетика и екологија: Диверзификација извора енергије, улагања у обновљиве изворе.
Европске интеграције: Дискусија о напретку Србије ка ЕУ, логистичка помоћ САД посебно у области демократизације и владавине права.
Билатерална и мултилатерална политичка сарадња: Унапређење билатералних односа, сарадња у међународним форумима.
Везе међу људима: Пројекти за размену грађана, повезивање институција и дијаспоре.
Спровођење стратешког дијалога
Формирање радних група које ће бити у сталној комуникацији, радити на конкретним пројектима, пратити имплементацију и имати јасне акционе планове. Годишњи састанци на нивоу министара или заменика министара служиће као механизам праћења напретка.
Мерљиви циљеви:
Економија:
Повећање робне размене за 10% годишње.
Споразум о избегавању двоструког опорезивања и уклањање трговинских баријера.
Поновно отварање канцеларије DFC у Београду.
Безбедност:
Најмање 3 заједничке војне вежбе годишње.
Партнерство са Националном гардом Илиноиса.
Потписивање 3 уговора о војној технологији.
Политика:
Посета председника САД Београду током наредног мандата.
Заједничко спонзорство резолуције у УН.
Размена дипломата и парламентараца.
Везе међу људима:
Оснивање билатералне Fulbright комисије.
Браћење Београда са Мајамијем и Њујорком.
Олакшице за визе и план за укидање туристичких виза.
Управљање ризицима
Ризици су ограничени, али треба их умањити транспарентном комуникацијом са јавношћу и другим партнерима, како би се показало да сарадња не угрожава ниједну страну.
Дугорочни циљ: Комплетно стратешко партнерство до 2034. године.
План у 10 корака:
Добијање сагласности САД актера – дипломатским активностима Србије (рок: средина 2025).
Информисање других партнера и јавности – ради смањења ризика (крај 2025).
Преговори о садржају и формату дијалога (крај 2025).
Иницијални састанак дијалога (почетак 2026).
Формирање радних група и акционих планова (средина 2026).
Рад на имплементацији и постављању нових циљева (континуирано).
Редовно јавно извештавање (континуирано).
Координациони састанци и квартални извештаји (континуирано).
Годишњи високи састанци за нове циљеве (континуирано).
Формализовање стратешког партнерства (рок: средина 2034).